Чланство и односи БиХ са међународним финансијским институцијама (МФИ)

ОДНОСИ СA МЕЂУНАРОДНИМ ФИНАНСИЈСКИМ ИНСТИТУЦИЈАМА

Опште информације о међународним финансијским институцијама

Међународне финансијске институције (МФИ) представљају израз сарадње земаља свијета по питању међународних финансијских односа. Међународни финансијски односи, у суштини, представљају финансијску страну међународне трговине. Из тог разлога, међународни финансијски систем (или савремени термин од 90-их: међународна финансијска архитектура) који подразумијева правила, прописе и конвенције којима се регулишу финансијски односи међу земљама, као и МФИ које чине битан елемент међународног финансијског система/архитектуре, постоје с основним циљем - да се обезбиједи слободна (без рестрикција) међународна трговина и токови капитала. Остали циљеви међународне финансијске сарадње су везани за уравнотежен раст свјетске привреде, што подразумијева повећање запослености и животног стандарда, раст реалног дохотка и ефикасно коришћење производних ресурса.

Када се говори о МФИ-јама, посебно из угла било које централне банке у свијету, прва асоцијација је да се ту ради о двије, свима познате, институције: Међународном монетарном фонду (ММФ) и Свјетској банци. Основане су на међународној конференцији у Бретонвудсу 1944. године, те се уобичајено називају заједничким именом: Бретонвудске институције. Бретонвудске институције су у првом реду основане због послијератног уређења међународног монетарног система (надлежност ММФ-а) и обнове уништене привреде током Другог свјетског рата (тада надлежност Међународне банке за обнову и развој, сада је једна од пет институција које чине групу Свјетске банке). Међународни монетарни систем који је тада успостављен звао се Бретонвудски систем (систем фиксних девизних курсева уз обавезу централних банака да интервенишу у одржавању фиксног паритета), а био је на снази до 1971. године. У моменту оснивања, чланство Бретонвудских институција чинило је око 30 земаља, а данас су ММФ и Свјетска банка глобалне (свјетске) институције, јер представљају израз међународне финансијске сарадње скоро свих земаља свијета.

Осим глобалних МФИ-ја, одређене групе земаља сарађују у међународним финансијским институцијма по принципу сродних интереса у региону или по принципу специфичне намјене институција. Примјери наведених институција су: Европска банка за обнову и развој, Банка за међународна поравнања која је основана 1930. године, Европска инвестициона банка и слично.

Земље чланице наведене двије врсте МФИ-ја приликом учлањења уплаћују (или полажу одређене гаранције да ће уплатити по позиву) одговарајући дио средстава према правилима МФИ-ја која су дефинисана статутом или другим документом којим се дефинишу основна права и обавезе цјелокупног чланства. Уплаћена средства свих чланица представљају опште изворе средстава (или уплаћени капитал) сваке МФИ-је. На тај начин уплаћена средства обично нису довољна за финансијску помоћ која је потребна чланицама, тако да МФИ-је допунске изворе средстава обезбјеђују повременим позивима за уплату на основу донесених одлука о повећању општих извора средстава или се задужују на финансијским тржиштима емисијом хартија од вриједности.

С обзиром на то да су (од 70-их) четрдесетогодишњи период савременог међународног финансијског система/архитектуре обиљежила два феномена - глобализација и кризе, стварали су се и други облици међународне финансијске сарадње, као што су одређене групе земаља које функционишу као форуми, разне асоцијације или комитети. На састанцима таквих група земаља, асоцијација или комитета доносе се одређене одлуке које битно утичу на међународни финансијски систем, посебно регулаторни оквир, као и на саме МФИ-је, а посебно на ММФ. У том контексту познати примјери такве сарадње су: група земаља Г-7 коју чине најразвијеније земље свијета или група земаља Г-20 која с избијањем глобалне економске кризе 2008. године постаје главни економски форум; специфичне асоцијације, као што су Организација за економску сарадњу и развој (OECD) или Паришки клуб; разни комитети, као што су Међународни монетарни и финансијски комитет (IMFC) или Одбор за финансијску стабилност (FSB).

Босна и Херцеговина (БиХ) је наслиједила чланство у Бретонвудским институцијама и Банци за међународна поравнања, као једна од пет земаља насљедница Социјалистичке федеративне републике Југославије (СФРЈ). СФРЈ је била чланица Бретонвудских институција од њиховог оснивања. Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) је депозитар за Бретонвудске институције, а од 2002. године је фискални агент за чланство БиХ у ММФ-у. Босна и Херцеговина је чланица Европске банке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке.

У свим наведеним институцијама БиХ је дијелом наслиједила а затим уплатила или положила потребне гаранције за уплату свог дијела средстава у опште изворе средстава поменутих МФИ-ја. Финансијска позиција БиХ у наведеним МФИ-јама до сада је дужничка (што значи да је корисник кредита у износу који превазилази њен дио у укупним изворима средстава) или је неутрална (не користи средства) или нулта (користи средства у износу који је једнак њеном дијелу у укупним изворима средстава).

У овом тематском дијелу, читаоци могу даље наћи информације о међународним финансијским институцијама у којима је БиХ чланица, као и најважније информације о њеним односима с наведеним институцијама; информације су доступне на три језика који се користе у БиХ, сачињене су на основу релевантних текстова на енглеском језику, тако да се читаоци који желе верзију на енглеском језику упућују на одговарајући линк (везу) за МФИ.

Чланство и односи БиХ са међународним финансијским институцијама (МФИ)

Саопштења

Newsletter CBBiH