БиХ и Европска унија

Сарадња с Европском унијом

Од почетка процеса европске интеграције Босне и Херцеговине (БиХ), Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) активно учествује у свим фазама ЕУ интеграционог процеса. Усклађивање регулаторног, институционалног и оперативног оквира са стандардима и критеријумима Европског система централних банака (ЕСЦБ) представља изузетно важну област институционалног развоја за земље кандидаткиње. Стабилна, независна и савремена Централна банка је јака подршка БиХ у процесу европских интеграција.

Јачање институционалних капацитета Централне банке БиХ у међународном представљању и интеграционим процесима je стратешки правац Централне банке од самог оснивања. Европске интеграције и међународна сарадња су присутне у свим подручјима рада Централне банке и у великој мјери одређују стратешке приоритете у реализацији циљева и задатака. Централна банка БиХ се фокусира на јачање међународне повезаности и бољу позиционираност у ЕУ и међународним релацијама.

Споразум о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица, с једне стране, и Босне и Херцеговине, с друге стране,потписан 2008. годинеступио је на снагу 2015. године чиме је први пут успостављен уговорни однос БиХ с ЕУ и њеним државама чланицама уз јасно дефинисање права и обавеза.

Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) између Босне и Херцеговине (БиХ) и Европске уније (ЕУ), члан 86: ''Заједница и БиХ успоставиће тијесну сарадњу да би допринијеле развоју и расту потенцијала БиХ. Том сарадњом јачаће се постојеће економске везе на најширој могућој основи, а на обострану корист.'' Чланом 87. Споразума је дефинисано: ''На захтјев органа БиХ, Заједница може да пружи помоћ која подржава напоре БиХ да успостави функционалну тржишну привреду и да постепено усклађује своје политике с политикама Европске економске и монетарне уније, усмјереним ка стабилности.''

Примјена Споразума о стабилизацији и придруживању прати се у оквиру заједничких структура Европске уније и Босне и Херцеговине. Кључно оперативно тијело за надгледање проведбе ССП-а је Одбор за стабилизацију и придруживање у оквиру којег дјелује седам пододбора који разматрају техничка и стручна питања за подручја ССП-а и правне тековине ЕУ (acquis communautaire).

Централна банка учествује у радусљедећих пододбора:

Пододбор за унутрашње тржиште и конкуренцију;
Пододбор за економска и финансијска питања и статистику.

Координација и комуникација процеса европских интеграција је дефинисана Одлуком Савјета министара БиХ о систему координације процеса европских интеграција у БиХ. На основу Одлуке формиране су радне групе за ЕУ интеграције. ЦББиХ је члан радних група за сљедећа поглавља acquis communautaire:

Кластер 1 – Основе приступног процеса

- Поглавље 18: Статистика

- Поглавље 32: Финансијска контрола (заштита евра од кривотворења)

- Економски критеријум

Кластер 2 – Унутрашње тржиште

- Поглавље 4: Слобода кретања капитала

- Поглавље 9: Финансијске услуге

Кластер 3 – Конкурентност и инклузивни раст

- Поглавље 17: Економска и монетарна политика

Кластер 5 – Ресурси, пољопривреда и кохезија

- Поглавље 33: Финансијске и буџетске одредбе

Важан аспект европских интеграција представља редовно извјештавање европских институција о реализацији ЕУ препорука. Европска комисија оцјењује напредак БиХ у погледу испуњавања Kopenhaških kriterija у свом редовном годишњем Извјештају о БиХ, за који ЦББиХ припрема информације и податке из своје надлежности. ЦББиХ даје допринос и у изради документа Програм економских реформи БиХ, укључујући учешће у консултацијама и састанцима с Европском централном банком и ЕК, као дио дијалога о економској политици у оквиру Савјета за економска и финансијска питања ЕУ (ECOFIN). Извјештај Европске комисије о БиХ, ECOFIN закључци, као и други ЕУ документи дају препоруке и смјернице које помажу Централној банци у формулацији политика и стратегија за чланство у ЕСЦБ. За улазак у јединствено монетарно подручје са заједничком валутом - еуро и чланство у Евросистему потребно је испунити Maastrichtske kriterije.

У циљу координираног и усаглашеног дјеловања у процесу европских интеграција, Централна банка има успостављен Одбор за ЕУ интеграције, којим предсједава гувернерка. Задатак Одбора је, између осталог, разматрање свих стратешких питања која се односе на Централну банку у процесу приступања Босне и Херцеговине Европској унији.

Повезана саопштења :

Preporuka za BiH: Nastavite čuvati integritet aranžmana valutnog odbora i nezavisnost CBBiH (26.5.2025.)
CBBiH na godišnjim sastancima vezanim za Program ekonomskih reformi za period 2025 – 2027 (30.4.2025.)
Predstavnici CBBiH na sastanku na ekspertskom nivou, između EC i zemalja kandidata za članstvo (10.4.2025.)
CBBiH na sastanku vezanom za makroekonomske projekcije za zemlje kandidate za članstvo u EU (16.10.2024.)
Guvernerka Selimović s ambasadorima zemalja članica EU o ključnim ekonomskim temama za BiH (21.5.2025.)
Guvernerka Selimović održala sastanak s predsjednicom ECB-a Christine Lagarde (25.4.2025.)
Guvernerka CBBiH, dr. Jasmina Selimović, ugostila šefa Delegacije EU, Luigia Sorecu (21.11.2024.)
U CBBiH održana radionica o procesu pridruženja EU (9.10.2024.)
Podrška Delegacije EU aktivnostima CBBiH na putu ka evropskim integracijama (28.2.2024.)

Архива саопштења доступна овдје Архива саопштења.

Техничка сарадња

У циљу унапређивања и усклађивања регулаторног, институционалног и оперативног оквира са стандардима Европског система централних банака, Централна банка БиХ активно учествује у програмирању и реализацији пројеката техничке помоћи који се финансирају из фондова Европске уније. Кроз међународну сарадњу, ЦББиХ учествује у програмима техничке помоћи ММФ-а, Свјетске банке, других развојних банака и организација. У процесу техничке сарадње и размјене обезбјеђује се комплементаран и координиран приступ.

ЕУ Пројекти

ЕУ подржава развој и темељне реформе у БиХ уз финансијску и техничку помоћ. Социоекономске реформе су кључне за напредак БиХ ка функционалној тржишној економији, што је један од предуслова за чланство земље у ЕУ. Техничка подршка је инструмент кроз који ЕУ проводи дијагностику и анализу стања и потребних реформи, формулише препоруке и потребне смјернице, мјере и активности за њихово остваривање,те даје подршку у имплементацији.

У оквиру дугорочне стратегије усклађивања пракси, стандарда и политика с ЕУ стандардима централног банкарства, Централна банка ради на јачању институционалних капацитета, унапређењу ефикасности пословања, увођењу нових правила, политика, промјене пракси, даљнег развоја и обуке особља у циљу унапређења припрема за приступ у Европски систем централних банака (ЕСЦБ), када Босна и Херцеговина уђе у Европску унију.

У процесу ЕУ конвергенције, јако је значајна подршка ЕУ кроз пројекте техничке помоћи који се финансирају из ЕУ фондова. Програми техничке сарадње се реализују на билатералној основи, као и кроз учешће у регионалним и мултилатералним програмима.

Институционални дијалог централних банака је најбоља и најефикаснија платформа за пренос знања и важан инструмент за интеграцију у структуре Европског система централних банака. Посебна вриједност ове врсте сарадње је континуирано ширење и јачање системске мреже постојећих и успостављање нових професионалних контаката, кроз стручни дијалог, размјену знања, искустава и усвајање најбољих ЕУ и међународних пракси.

Пројекти ЦББиХ реализовани у сарадњи са ЕЦБ и ЕСЦБ

Регионални програм ''Јачање институционалних капацитета централних банака Западног Балкана у циљу интеграције у Европски систем централних банака'' ИПА III, II фаза 2022.- 2025.

Програм је имплементиран кроз координиран приступ ЕЦБ и 19 централних банака ЕСЦБ-а и предсједавање Њемачке савезне банке (Deutsche Bundesbank). Сврха Програма је јачање монетарне и финансијске стабилности у региону кроз даљне јачање институционалних капацитета шест централних банака Западног Балкана и агенција за надзор банака у БиХ. Буџет Програма је износио € 3.000.000,00.

Стручњаци ЦББиХ су учествовали на семинарима и радионицама за виши менаџмент у сљедећим подручјима: финансијска заштита потрошача, финансијска инклузија и финансијска едукација, рачуноводство, правни аспекти ЕУ интеграције, монетарна политика и истраживање, политике платних система, питања надзора, статистика и управљање готовином.