Лизинг: Пословни и финансијски лизинг

Постоје два основна облика лизинга, а то су финансијски лизинг и пословни лизинг. Главне разлике између њих су дате у МРС 17.

Финансијски лизинг је облик финансирања који подразумијева знатно пребацивање свих врста ризика и користи који су повезани с власништвом над закупљеним средством од закуподавца на закупца. Потписивањем уговора и испоруком закупљеног средства, закуподавац преноси економско власништво над закупљеним средством, док се правно власништво преноси тек након истека уговора о лизингу, након уплате посљедње рате. У финансијском лизингу, закупац користи закупљено средство већи дио вијека трајања средствa, као и у случају са зајмовима.

Пословни лизинг је врста лизинга у којем сви ризици и користи који се односе на власништво над закупљеним средством, остају код закуподавца. У овом случају, закуподавац задржава економско и правно власништво над закупљеним средством, док закупац има само право коришћења. Након истека уговора, закупљено средство се враћа закуподавцу. Код пословног лизинга, закупац користи закупљено средство краће него што је вијек трајања средствa.

Разлика између финансијског и оперативног лизинга је уочљива код поступка опорезивања. Приликом обављања финансијског лизинга издаје се фактура одмах након активирања уговора. Фактура укључује пуну обавезу: главница + закупнина по уговору (сложена камата за цјелокупни период важења уговора) + укупни ПДВ (ПДВ на закупљено средство, фактурисање ПДВ-а и ПДВ на камату). На основу овога, закупац ће унијети опрему у биланс стања. Сходно томе, опрема ће бити прокњижена у активи, док ће дугорочна обавеза у погледу лизинга бити прокњижена у пасиви. Ова врста опреме је предмет амортизације. Уколико се ради о сталном средству, на које корисник има право пореског одбитка, фактура ће бити основа за одбитак цијелог износа ПДВ-а.

Код пословног лизинга, закупац прима мјесечну фактуру за своје обавезе које се односе на лизинг.

Фактура показује нето вриједност + ПДВ. Нето вриједност обухвата отплату главнице + камату за период на који се односи. Код ове врсте лизинга, нема промјене у билансу стања закупца. Мјесечне фактуре за лизинг су прокњижене као трошак и приказане су у билансу стања и успјеха. Закупљено средство је регистровано у књигама закуподавца. Уколико се ради о средству на које корисник има право на ПДВ одбитак, тај одбитак ће се извршити на основу мјесечних фактура, гдје се ПДВ обрачунава за сваку мјесечну рату.

У сљедећој табели је дат преглед основних разлика између финансијског и пословног лизинга:

Табела 1: Основне разлике између финансијског и оперативног лизинга

бр.

Карактеристике Финансијски лизинг Оперативни лизинг

1

Поступак опорезивања

Као код трговине робом

Као код трговине услугама

2.

Финансијски аспект

Дугорочни зајмови

Дугорочни лизинг

3.

Правно власништво

Закуподавац

Закупац

4.

Економско власништво

Закупац

Закуподавац

5.

Пореске уштеде за корисника

Амортизација и камата

Закупнина

6.

Ризици коришћења средства

Закупац

Закуподавац

7.

Период закупа

Необавезан

До 75% економског вијека трајања средства

8.

Фактурисање ПДВ

На почетку лизинг трансакције, на укупну вриједност финансираног средства + ПДВ на камату

На појединачној закупнини, гдје се свака закупнина, нето закупнина + ПДВ

9.

Пренос власништва након истека важења уговора о лизингу

Након уплате посљедње рате, закупац постаје власник

Након истека уговора, закупац има право на куповину средства по тржишној вриједности

10.

Одговарајући облик лизинга

Гдје корисник жели да постане власник средства

Гдје корисник не жели да посједује закупљено средство, закуподавац сноси цијели ризик

Извор: МРС



Newsletter CBBiH