Депозити грађана већи од 11 милијарди КМ

31.10.2017.

Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) свим грађанима и пословним банкама честита 31. октобар – Свјетски дан штедње, који наши грађани и ове године обиљежавају с највећим забиљеженим износом штедних улога до сада.

Према подацима ЦББиХ, депозити грађана чине 57,6% укупних депозита у комерцијалним банкама, те су, уз континуиран раст у 2017. години, на крају септембра досегли, до сада, највиши забиљежени ниво од 11,02 милијарде КМ.

Према рочној структури, орочени и штедни депозити у септембру 2017. износили су 5,44 милијарде КМ, што представља 49,4% укупних депозита становништва, а од тога краткорочни депозити (с роком орочења краћим од године дана) имали су 504 милиона КМ или 9,3%, а дугорочни 4,94 милијарде КМ или 90,7%. Трансакциони рачуни и депозити по виђењу износили су 5,58 милијарди КМ или 50,6% укупних депозита становништва.

Током претходних пет година, евидентан је континуиран снажнији пораст депозита у домаћој валути, јер су на крају 2012. године учествовали у укупним депозитима становништва са 36,4%, а сада су достигли готово 50%. Тако, депозити становништва у КМ валути износе 5,00 милијарди КМ и имају 45,4% учешћа у укупним депозитима, а депозити у еврима износе 5,47 милијарди КМ и имају учешће од 49,6%. Депозити у осталим страним валутама износе 549 милиона КМ и имају учешће 5% у укупним депозитима становништва.

Депозити становништва континуирано расту, упркос чињеници да просјечне плате и пензије не биљеже значајан пораст. У поређењу са стањем на крају септембра прошле године, депозити су порасли за чак 770,9 милиона КМ или 7,5%. Упркос ниским каматама на депозите, грађани настављају с држањем депозита у домаћим банкама, што је показатељ успостављеног повјерења у банкарски сектор и у систем осигурања депозита.

Орочени и штедни депозити расту мањим интензитетом и на годишњем нивоу су имали пораст од око 0,6% (односно 34,2 милиона КМ). Знатно брже расту трансакциони рачуни, који су у поређењу са стањем на крају септембра 2016. године порасли за 17,4% (односно 411,4 милиона КМ), затим депозити по виђењу који биљеже пораст од 13,1% (односно 325,3 милиона КМ).

Свјетским даном штедње обиљежава се сјећање на Први међународни конгрес штедионичара, одржан 31. октобра 1924. у Милану, на којем су представници свјетских штедних установа тражили излаз из кризе коју је проузрочио Први свјетски рат те су закључили да штедња представља темељ раста и развоја.

Важност штедње је несумњиво велика и у данашње вријеме, јер штедишама омогућава да створе резерве за будућу потрошњу и могуће финансијске тешкоће, а штедња, истовремено, ствара предуслове финансијским институцијама за кредитирање реалног сектора економије.