Гувернерка Селимовић на симпозијуму „Реформама и писменошћу до ефикасности“

У оквиру симпозијума који је под називом „Реформама и писменошћу до ефикасности“ у Мостару организовао Економски факултет Свеучилишта у Мостару, гувернерка Централне банке Босне и Херцеговине (ЦББиХ) др Јасмина Селимовић, учествовала је у једном од панела током којег је дала одговоре на питања о значају финансијске писмености у данашњем друштву и активностима које ЦББиХ проводи на пољу финансијске едукације.

Говорећи о томе због чега је финансијска писменост важна у данашњем друштву, гувернерка Селимовић је истакла да способност сваког појединца да разумије основне финансијске појмове и доноси информисане одлуке постаје темељ личне сигурности, друштвене стабилности и укупне економске отпорности.

“Финансијска писменост данас није више опционално знање – она је нужност. Људи свакодневно одлучују о буџету, кредитима, штедњи, дигиталним плаћањима и осигурању, а неразумијевање тих појмова води ка ризичним и неодрживим финансијским понашањима”, истакла је гувернерка.

Истраживања показују да је ниво основног финансијског знања у Босни и Херцеговини и даље низак, те да постоји простор за унапређење. Препознајући важност финансијске писмености, ЦББиХ већ дуже од десет година активно развија и проводи активности из области финансијске едукације и инклузије. У свом Стратешком плану за период 2025–2027. године ЦББиХ је финансијску едукацију поставила као један од кључних стратешких циљева, усмјеравајући своје активности на системски развој финансијске писмености свих грађана, с посебним нагласком на младе, рањиве и социјално искључене групе.

“Тренутно смо у фази израде Стратешког плана за финансијску едукацију и инклузију за период 2025–2027. године, који почива на три приоритета: Информисаност, Инклузија и Иновација, чиме се наглашава потреба за свеобухватним, праведним и модерним приступом развоју финансијске писмености у земљи”, казала је гувернерка Селимовић. Посебно је истакла чињеницу да ЦББиХ предводи иницијативу за интеграцију финансијске едукације у образовни систем, у сарадњи с јавним економским факултетима, образовним институцијама, надлежним министарствима и регулаторним тијелима.

Ова иницијатива има стратешки значај јер финансијска писменост није само индивидуална вјештина – она је темељ друштвене стабилности. Према подацима OECD-а, више од трећине европских земаља већ проводи националне стратегије за финансијско образовање, а искуства земаља попут Финске и Естоније показују да рана едукација о новцу води ка одговорнијим грађанима и здравијим економијама.

Током панела, гувернерка Селимовић указала је и на важност да се у иницијативама за финансијску писменост води рачуна о родној равноправности и обезбиједи да едукативни програми равноправно допру и до дјевојака и жена које су често недовољно заступљене када је ријеч о управљању личним или породичним финансијама.

Према подацима Global Findex истраживања Свјетске банке, жене глобално заостају за мушкарцима у приступу формалним финансијским услугама, али и у основном знању о буџетирању, каматним стопама и штедњи. У контексту Босне и Херцеговине, родне разлике су посебно изражене међу женама у руралним срединама, незапосленим женама и онима које нису имале приступ економском образовању. Та разлика није резултат недостатка интереса, већ системских препрека – недостатка прилагођених програма, дигиталних вјештина и културних норми које умањују њихову финансијску улогу.

“Зато сматрамо да је императив да свака стратегија финансијског образовања буде родно осјетљива и инклузивна. У изради нове Стратегије финансијске едукације и инклузије, ЦББиХ се ослања на међународне препоруке и сопствена искуства, те планира конкретне кораке да би се жене равноправно укључиле у процесе образовања и доношења финансијских одлука”, закључила је гувернерка Селимовић.