Intervju guvernerka dr. Jasmine Selimović sa Central Banking

Jasmina Selimović o upravljanju poslednjim valutnim odborom u Evropi

Guvernerka Centralne banke Bosne i Hercegovine govori o izgradnji otpornosti za suprotstavljanje geoekonomskim šokovima, jačanju reformi tokom konvergencije prema EU, rješavanju rizika vezanih za stejblkoin i NBFI, SEPA integraciji i izgradnji kapaciteta.

  

Ključne tačke

 

1. Sukob na Bliskom istoku predstavlja negativan šok ponude za Bosnu i Hercegovinu, koji podstiče inflaciju i slabi rast; u projekciji CBBiH za maj 2026. godine rast za 2026. godinu je smanjen na 1,9% a inflacija povećana na 4,7%.

• BiH uvozi najviše nafte, gasa i mnogo intermedijarnih proizvoda, tako da više globalne cijene energije brzo podižu domaće troškove prevoza, grijanja, električne energije i proizvodnje i smanjuju prihode građana.
• CBBiH vodi proces integracije plaćanja — sa ciljem da se pridruži SEPA-i do kraja 2026. godine i da pokrene sistem trenutnog plaćanja TIPS clone 20. jula 2026. godine, kojem bi se veći broj banaka pridružio do 2027. godine.
• Devizne rezerve CBBiH iznosile su oko 18,3 milijarde KM (≈ 10,6 milijardi dolara) na kraju maja, sa koeficijentom pokrivenosti rezervi ARA od oko 110% i neto stranom aktivom blizu 1,6 milijardi KM, što banka smatra podrškom valutnom odboru.

 

 

Kakav uticaj ima porast cijena energije i drugih cijena zbog sukoba na Bliskom istoku na politiku Bosne i Hercegovine (BiH) i Centralne banke Bosne i Hercegovine (CBBiH) sada, a kakav uticaj može biti srednjeročno?

 

Za Bosnu i Hercegovinu, sukob na Bliskom istoku predstavlja prvenstveno negativan šok ponude, koji dovodi do veće inflacije uz slabije izglede za rast. Kako BiH uvozi većinu nafte, gasa i mnogih intermedijarnih proizvoda, povećanje globalnih cijena energije brzo se prenosi na domaće troškove transporta, grijanja, električne energije i proizvodnje. Više cijene takođe smanjuju realni raspoloživi dohodak građana, opterećujući privatnu potrošnju i izdatke, što je ključni pokretač ekonomske aktivnosti.

U najnovijim projekcijama – iz maja 2026. godine – CBBiH je identifikovala rastuće troškove energije kao važan pokretač inflacije i upozorila da geopolitičke tenzije na Bliskom istoku predstavljaju negativne rizike za ekonomski rast. Projekcija rasta ekonomske aktivnosti BiH u 2026. godini revidirana je naniže, na nivo od 1,9%, zbog slabljenja domaće i spoljne potražnje, što se ogleda kroz ličnu potrošnju, investicije, uvoz i izvoz. Stopa inflacije revidirana je na 4,7% u 2026. godini, kao rezultat većih inflatornih pritisaka iz međunarodnog okruženja, uključujući rast cijena energije na globalnom tržištu i njihovo prelijevanje na rast domaćih cijena.

Pored toga, domaći faktori, kao što su rastući troškovni pritisci u sektoru usluga, rast cijena električne energije i rast plata, doprinose zadržavanju inflacije na višem nivou u odnosu na prethodne projekcije.

U srednjem roku, očekuje se da će inflacija postepeno postajati umjerenija ako se energetska tržišta stabilizuju. Međutim, duži period geopolitičkih tenzija i povišenih cijena energije vjerovatno bi zadržao inflaciju iznad prethodno projektovanih nivoa, i dodatno oslabio izglede za rast kroz nižu privatnu potrošnju, smanjene poslovne investicije i veće troškove proizvodnje. U srednjoročnom periodu, ukoliko cijene energije ostanu visoke, inflacija u BiH može ostati iznad nivoa koje je ranije očekivala CBBiH. Uloga CBBiH ostaje vezana za očuvanje kredibiliteta valutnog odbora.

 

Jasmina Selimović je guvernerka Centralne banke Bosne i Hercegovine, a tu funkciju je preuzela na šestogodišnji mandat u januaru 2024. godine. Bila je prethodno dekanka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, a tu funkciju je obavljala od 2018. godine. Selimović je dugogodišnji profesor na Univerzitetu iz oblasti finansija, kvantitativne ekonomije i aktuarskih nauka. Ranije je bila zamjenica šefa Katedre za finansije i prodekanka za nastavu i međunarodnu saradnju.

Od 2011. do 2015. godine bila je član Savjetodavne grupe Fiskalnog savjeta Bosne i Hercegovine, kao predstavnica premijera Federacije Bosne i Hercegovine. Od 2018. godine bila je nezavisni član Nadzornog odbora Raiffeisen banke BiH. Od 2021. godine obavlja funkciju predsjednice Upravnog odbora Zavoda za zdravstveno osiguranje Kantona Sarajevo.

Doktorirala je ekonomske nauke na Univerzitetu u Sarajevu.

 

Vlasti BiH su prošlog juna prekinule zastoj postizanjem načelnog dogovora o nacrtu Reformske agende u okviru Plana rasta EU. Kako stvari napreduju i kakav uticaj će to vjerovatno imati na CBBiH, uključujući i potrebu za izgradnjom kapaciteta?

 

Usvajanje Reformske agende od strane Evropske komisije pozicionira CBBiH kao vitalnog lidera i primarnog pokretača za integraciju u jedinstveno tržište EU. Dok BiH završava domaću ratifikaciju finansijskih sporazuma, CBBiH proaktivno unapređuje ključne reforme kako bi maksimalno iskoristila ovu priliku za rast.

Što se tiče ključnih dostignuća, robustan aranžman valutnog odbora ostaje čvrsto sidro koje uspješno čuva makroekonomsku stabilnost. Istovremeno, CBBiH uspješno vodi proces usklađivanja radi pridruživanja jedinstvenom području plaćanja u eurima (Sepa) i okviru Target Instant Payments (Tips), za koje se očekuje da će značajno smanjiti transakcione troškove i podstaći prekograničnu trgovinu. Banka takođe funkcioniše kao centralno čvorište, povezujući ministarstva, bankarske agencije i komercijalne banke u cilju modernizacije platnih sistema. Osim toga, ova agenda pruža odličan okvir za banku da unaprijedi prenose podataka i finansijsku statistiku kako bi zadovoljila standarde Eurostata i Evropske centralne banke na svjetskom nivou.

Kako bi podržala ovaj zamah, CBBiH snažno daje prioritet izgradnji unutrašnjih kapaciteta i tehničkoj modernizaciji kroz komplementarni IPA III program. Ova ciljana podrška osigurava da osoblje centralne banke stekne vrhunsku stručnu obuku za uspješno povezivanje lokalne platne arhitekture sa sistemima poravnanja Evropske centralne banke. Takođe jača institucionalne kapacitete pomažući osoblju da savlada najsavremenije finansijske propise usklađene sa pravnom stečevinom EU.

Na kraju, ove aktuelne inicijative za profesionalni razvoj opremaju timove naprednim alatima potrebnim za upravljanje sigurnim i potpuno digitalizovanim finansijskim ekosistemom u budućnosti.

 

Kako napreduju napori na unapređenju fiskalnih okvira BiH, uz veću usklađenost i snažniju primjenu fiskalnih pravila, posebno kada je riječ o zapošljavanju u javnom sektoru, platama i socijalnim naknadama, kao i u upravljanju javnim investicijama, procesima nabavki, nadzoru fiskalnog rizika i upravljanju javnim preduzećima?

 

Napredak u unapređenju fiskalnih okvira BiH je veoma ograničen i neujednačen. Naime, fiskalna pravila se primjenjuju na različitim nivoima vlasti. S obzirom na takvu strukturu, mehanizmi praćenja i sprovođenja su slabi. Međutim, reforme se sprovode nešto sporijim tempom u cilju usklađivanja fiskalnih okvira, jačanja usklađenosti i poboljšanja koordinacije. Ali, poslednji korak, njegova implementacija, ostaje nepotpuna.

Što se tiče zapošljavanja u javnom sektoru, plata i socijalnih davanja, došlo je do veoma ograničenog napretka. Iako su vlasti preduzele određene korake i sprovele mjere kako bi stekle bolju kontrolu nad platama u javnom sektoru i obuhvatile ugroženije grupe stanovništva za socijalna davanja, udio zaposlenih u javnom sektoru ostaje visok sa relativno visokim izdacima za plate. Pored toga, reforme nisu sprovedene ravnomjernim tempom na različitim nivoima vlasti. Kada je riječ o upravljanju javnim investicijama, preduzeti su neki ohrabrujući koraci, ali slabosti ostaju, posebno u izvršenju projekata javnih investicija.

U procesima nabavke, napredak je bio relativno spor do umjeren sa zabrinutostima vezanim za implementaciju.

S druge strane, u oblasti nadzora fiskalnog rizika, postignuti napredak je ohrabrujući i sve bolji. U tom smislu, vlasti postižu stvarni napredak u pogledu izvještavanja o fiskalnim rizicima koji uključuju javna preduzeća i uslovne obaveze. Ograničenje ostaje da fiskalna analiza ne obuhvata sve nivoe vlasti. Međutim, kada je u pitanju upravljanje javnim preduzećima, postoje određena ograničenja u pogledu transparentnosti i izazova efikasnosti.

Sve u svemu, fiskalni okviri su fragmentirani između državnog, entitetskog, kantonalnog i lokalnog nivoa. Iako su u toku napori za poboljšanje koordinacije i jačanje sprovođenja fiskalnih pravila, implementacija je i dalje nepotpuna.

 

Da li postoje planovi za implementaciju Memoranduma o razumijevanju finansijskog sektora (FSMOU)? Ako ne, šta su prepreke?

 

Potpisivanje revidiranog Memoranduma o razumijevanju (MoU) ostaje jedan od naših primarnih strateških prioriteta u procesu integracija BiH u EU. Novi operativni okvir će osigurati sistemsku integraciju svih relevantnih institucija u okviru mreže finansijske sigurnosti, čime će se unaprijediti trenutna uspješna bilateralna i multilateralna saradnja na domaćem i prekograničnom nivou. Zbog velike složenosti i značaja ovog dokumenta, trenutno su u toku detaljne interne konsultacije kako bi se tekst u potpunosti uskladio sa specifičnim ustavnim nadležnostima i zakonodavstvom na entitetskom nivou koje reguliše bankarstvo i sanaciju banaka. Stručni timovi su posebno fokusirani na definisanje tehničkih modaliteta za razmjenu informacija i uspostavljanje operativnih kriznih protokola. Postizanje potpunog konsenzusa među svim zainteresovanim stranama je preduslov za stvaranje dugoročnog, održivog i funkcionalnog mehanizma, koji opravdava potrebu za produženim vremenskim okvirom za koordinaciju.

 

Kako CBBiH prati rizike finansijske stabilnosti povezane sa brzom ekspanzijom kredita? Kako napreduju poboljšanja u makroprudencijalnim okvirima? Da li su na raspolaganju alati vezani za omjer kredita i vrijednosti (LTV) i kontraciklični zaštitni sloj kapitala (CCiB) koji dopunjuju zaštitni sloj kapitala za D-Sibs (domaće sistemski važne banke)?

 

Ubrzanje rasta kredita nastavljeno je treću godinu zaredom nakon višegodišnjeg perioda izuzetno slabe kreditne aktivnosti, pri čemu je odnos ukupnih kredita i BDP-a ponovo dostigao nivo iznad 50%, prvi put od 2021. godine. Snažan rast kreditiranja privatnog nefinansijskog sektora bio je podržan relativno povoljnim uslovima finansiranja i stabilnom potražnjom u okolnostima povećanja inflatornih pritisaka, što upućuje na niže realne stope rasta.

Snažan rast kredita u privatnom sektoru rezultirao je smanjenjem negativnog jaza odnosa kredita privatnom sektoru prema BDP-u od drugog kvartala 2023. godine. Prema posljednjoj procjeni CBBiH, finansijski ciklus u BiH je i dalje u negativnoj teritoriji, prema jazu C2BDP (-2,3 procentna poena na kraju drugog kvartala 2025. godine). Istovremeno, kompozitni indikator finansijskog ciklusa bio je iznad svog dugoročnog trenda (0,61 standardna devijacija) na kraju četvrtog kvartala 2025. godine, što ukazuje na oporavak kreditnog ciklusa.

Iako pokazatelji jaza kredita u odnosu na BDP i dalje imaju negativan doprinos kompozitnom pokazatelju, negativan doprinos ovih pokazatelja opada, dok je pozitivna vrijednost u posljednja tri kvartala posljedica ostalih nekreditnih varijabli uključenih u procjenu pokazatelja, kao što su snažan porast pokazatelja tržišta nekretnina i pokazatelja uspješnog poslovanja banaka.

Koeficijenti nekvalitetnih kredita u oba sektora (privatna preduzeća i domaćinstva) su na istorijski niskim nivoima. Ipak, snažan rast kreditne aktivnosti doprinosi akumulaciji sistemskih rizika. U kontekstu snažne kreditne aktivnosti i rastuće izloženosti prema sektoru domaćinstava, obje agencije za bankarstvo (Agencija za bankarstvo Federacije Bosne i Hercegovine i Agencija za bankarstvo Republike Srpske) razvile su okvire za praćenje kreditne aktivnosti banaka i mjere namijenjene za korisnike kredita usklađene sa relevantnim standardima i preporukama Evropskog odbora za sistemske rizike (ESRB) i praksom EU.

Federalna agencija za bankarstvo donijela je u decembru 2025. godine odluku o uspostavljanju okvira za praćenje kreditne aktivnosti banaka i mjera zasnovanih na korisnicima kredita, kojim se definišu ključni pokazatelji kreditiranja (LTV, odnos kredita prema prihodu, odnos duga prema prihodima i servisiranje duga prema prihodima), zahtjevi vezani za izvještavanje i mjere usmjerene na jačanje otpornosti bankarskog sektora i očuvanje finansijske stabilnosti. Do sada bankarske agencije u BiH još uvijek nisu uvele CCyB alate.

 

Koji su napori preduzeti da se poveća stopa naknade CBBiH na višak rezervi banaka kako bi se smanjio jaz u odnosu na depozitnu stopu ECB? 

 

CBBiH je već preduzela važne korake kako bi prilagodila svoj okvir naknada kao odgovor na promjenjivo okruženje monetarne politike u euro zoni. Prije 2023. godine, naknada za višak rezervi bila je efektivno negativna, što je odražavalo duži period negativnih kamatnih stopa u euro zoni. Kako su se monetarni uslovi mijenjali, upravni odbor je povećao stope naknada na obavezne rezerve i podigao stopu naknade na višak rezervi sa negativnih nivoa na 0%. U julu 2023. godine stopa naknade na obavezne rezerve povećana je na 0,5% za obaveznu rezervu na osnovu domaće valute i na 0,3% za obavezne rezerve po stranoj valuti i na obaveze sa valutnom klauzulom. Ove mjere su predstavljale značajno prilagođenje za komercijalne banke i smanjile troškove držanja likvidnosti u CBBiH.

Iako i dalje postoji jaz u odnosu na depozitnu stopu ECB-a, CBBiH posluje u drugačijem institucionalnom okviru i sa drugačijom nadležnošću od ECB. Stoga, odluke o naknadama se ne mogu zasnivati samo na kretanjima tržišnih kamatnih stopa. Takve odluke takođe treba da odražavaju strukturu bankarskog sektora, izuzetno visok nivo viška likvidnosti, uticaj na bilans stanja centralne banke, kao i potrebu da se očuva povjerenje u aranžman valutnog odbora, koji ostaje kamen temeljac monetarne i finansijske stabilnosti u Bosni i Hercegovini.

 

Da li će se stvoriti fond za finansijsku stabilnost za cijelu zemlju za podršku prestrukturisanju banaka? Da li se BiH obavezala da će sprovesti Program procjene finansijske stabilnosti (FSap)?

 

Osnivanje fonda za prestrukturisanje banaka u BiH predstavlja složen regulatorni i institucionalni izazov. To je karika koja nedostaje u kompletnom sistemu prestrukturisanja banaka, a takođe i obaveza prema relevantnoj direktivi EU. Ideja o osnivanju fonda za prestrukturisanje, koji bi se finansirao doprinosima banaka, nije bila osporavana od početka izrade novih zakona o bankama od 2017. - 2018. godine. Ali pitanje njegove organizacije i uređenja je ostavljeno za kasniju analizu kako bi se pronašlo optimalno rešenje. Izazov je da se postigne institucionalni konsenzus da bi model za osnivanje fonda obezbijedio ekonomiju obima, a istovremeno osigurao formalno-pravni integritet procesa prestrukturisanja, što je odgovornost entiteta.

 

Potpuno smo svjesni da se savremeni ekonomski izazovi – od inflatornih pritisaka do digitalizacije i sajber rizika – ne mogu rješavati izolovano Jasmina Selimović, Centralna banka Bosne i Hercegovine

 

Pored toga, u skladu sa preporukom Međunarodnog monetarnog fonda, fond za prestrukturisanje bi služio i za pružanje podrške likvidnosti bankama u nedostatku pravnog osnova za uspostavljanje funkcije zajmodavca u krajnjoj nuždi u CBBiH. Ovo dodatno komplikuje čitav proces uspostavljanja formalno-pravnog okvira za funkcionisanje fonda.

CBBiH podržava pokretanje nove misije FSap-a, naglašavajući da uspjeh ovog složenog procesa u potpunosti zavisi od bliske saradnje i koordinacije svih ključnih institucija u zemlji. Održavanje finansijske stabilnosti i ekonomske otpornosti je zajednički cilj koji CBBiH dijeli sa Ministarstvom finansija i trezora BiH, entitetskim ministarstvima finansija, kao i entitetskim bankarskim agencijama. Nova procjena finansijskog sektora, koju zajednički sprovode MMF i Svetska banka, pružiće nam svima neprocjenjive podatke i smjernice za dalje unapređenje našeg regulatornog okvira.

Potpuno smo svjesni da se savremeni ekonomski izazovi – od inflatornih pritisaka do digitalizacije i sajber rizika – ne mogu rješavati izolovano. CBBiH je spremna da doprinese svojim punim kapacitetima i da radi zajedno sa entitetskim agencijama i ministarstvima. Samo kroz istinsko partnerstvo i puno poštovanje nadležnosti svih institucija učesnica možemo ubrzati naš put ka EU, ojačati povjerenje investitora i garantovati sigurnost depozita naših građana.

 

Kolike su bruto i neto devizne rezerve CBBiH? Da li verujete da su dovoljno velike?

 

Krajem maja devizne rezerve CBBiH bile su na nivou od oko 18,3 milijarde KM (10,6 milijardi dolara). Iako je apsolutni nivo deviznih rezervi važan pokazatelj, za centralnu banku koja posluje po aranžmanu valutnog odbora, posebna pažnja se posvećuje koeficijentu pokrivenosti rezervi. Ovaj omjer odražava stepen u kojem devizne rezerve obezbjeđuju pokriće za monetarne obaveze centralne banke i podupiru povjerenje u aranžman valutnog odbora i konvertibilnu marku. Koeficijent pokrivenosti rezervi trenutno iznosi oko 110%, dovoljno iznad minimalnih zahtjeva aranžmana valutnog odbora. Mi to smatramo snažnim pokazateljem snage i otpornosti rezervi i važnim izvorom povjerenja kako u aranžman valutnog odbora, tako i u konvertibilnu marku.

 

Istovremeno, devizne rezerve su nastavile da rastu tokom godina. Njihov rast odražava kombinaciju faktora, uključujući kretanja u spoljnim bilansima, prilive kapitala i šire povjerenje u domaći monetarni okvir. Važno je napomenuti da je ovo povećanje rezervi postignuto uz zadržavanje čvrstog omjera pokrića rezervi i pozitivnog nivoa neto strane aktive, koja je na kraju maja 2026. godine iznosila oko 1,6 milijardi KM.

Na kraju krajeva, devizne rezerve nisu cilj same po sebi. One pružaju pokriće za monetarne obaveze centralne banke i predstavljaju jedan od ključnih temelja povjerenja u aranžman valutnog odbora i domaću valutu. Iz naše perspektive, kombinacija održivog rasta rezervi, koeficijenta pokrivenosti rezervi od oko 110% i pozitivnog nivoa neto strane aktive pokazuje da rezerve i dalje ispunjavaju svoju osnovnu ulogu kao kamen temeljac monetarne i finansijske stabilnosti u BiH.

 

Da li se ovih dana više fokusirate na otpornost na finansijske i geopolitičke šokove koristeći više analize scenarija i testiranje na stres u odnosu na optimizaciju portfolija?

 

Imajući u vidu karakteristike okvira za upravljanje deviznim rezervama CBBiH, naša perspektiva je oblikovana specifičnim odgovornostima koje dolaze sa radom u okviru aranžmana valutnog odbora. Opseg instrumenata i ugovornih strana za upravljanje rezervama jasno je definisan Zakonom o Centralnoj banci Bosne i Hercegovine i našim internim okvirom. To znači da se otpornost u našem slučaju ne zasniva na izmjenama investicionog univerzuma ili preuzimanju šireg investicionog rizika. Prvenstveno se radi o razumijevanju kako bi se postojeći portfolio deviznih rezervi ponašao pod stresom i obezbjeđenju da ostane siguran, likvidan i dostupan u svim okolnostima.

 

Devizne rezerve nisu samo investicioni portfolio u bilansu stanja centralne banke. One su pokriće za naše monetarne obaveze Jasmina Selimović, Centralna banka Bosne i Hercegovine

 

Poslednjih godina pokazalo se da se neki rizici ne mogu u potpunosti obuhvatiti istorijskim podacima ili standardnim analitičkim alatima. Promjenjivost tržišta, nagle promjene kamatnih stopa, geopolitičke tenzije i poremećaji na finansijskim tržištima mogu uticati na portfolije deviznih rezervi na različite načine. Zbog toga su analiza scenarija i testiranje na stres sve važniji. Oni nam pomažu da procijenimo ne samo potencijalne efekte vrednovanja, već i rizike likvidnosti, koncentracije, ugovornih strana i operativne rizike u stresnim uslovima.

Ovo je posebno važno u aranžmanu valutnog odbora. Devizne rezerve nisu samo investicioni portfolio u bilansu stanja centralne banke. Oni su pokriće za naše monetarne obaveze i jedan od ključnih temelja povjerenja u valutni odbor i domaću valutu. Dakle, kada procjenjujemo otpornost, ne pitamo samo da li bi portfolio donio dobre rezultate u tržišnom smislu. Pitamo se da li bi pozicija deviznih rezervi ostala dovoljno jaka da podrži monetarni okvir u različitim ekonomskim, finansijskim i geopolitičkim scenarijima.

 

Šta to znači u vezi sa stvarnim sredstvima, njihovom lokacijom, ugovornim stranama, itd?

 

U praktičnom smislu, ovo takođe utiče na to kako gledamo na stvarna sredstva koja držimo, ugovorne strane i operativne aranžmane. Pošto je investicioni univerzum konzervativan i zakonski ograničen, fokus je stalno na kvalitetu i likvidnosti prihvatljivih sredstava, ograničenjima koncentracije, kreditnom kvalitetu ugovorne strane, depozitarskim aranžmanima i aranžmanima poravnanja i stalnom pristupu likvidnosti u periodima stresa. Lokacija sredstava, čvrstina depozitarske infrastrukture i diverzifikacija ugovornih strana su, dakle, dio šire procjene otpornosti.

 

Kakvi su vaši stavovi kada je u pitanju držanje zlata, disciplina trajanja i diverzifikacija?

 

Kada je u pitanju zlato, trajanje i diverzifikacija, primjenjujemo iste opšte principe. Zlato može doprinijeti otpornosti portfolija ne samo zato što nije izloženo kreditnom riziku, već i zato što se njegovo ponašanje može značajno razlikovati od tradicionalne aktive sa fiksnim prihodom tokom perioda tržišnog stresa.

Naše iskustvo je pokazalo da čak i relativno mala alokacija zlata može da obezbijedi značajne koristi diverzifikacije. Tokom oštrog ciklusa prilagođavanja kamatnih stopa koji je započeo 2022. godine, zlato je pozitivno doprinijelo ukupnoj otpornosti portfolija i pomoglo u ublažavanju dijela pritiska vrednovanja koji je bio vezan za sredstva sa fiksnim prihodom. To je omogućilo dodatnu fleksibilnost tokom perioda značajnog tržišnog prilagođavanja i podržalo postepeno prestrukturisanje portfolija deviznih rezervi u okruženje sa višim prinosima koje je uslijedilo.

Istovremeno, za centralnu banku koja posluje u okviru aranžmana valutnog odbora uloga zlata mora se uvijek procjenjivati zajedno sa zahtjevima za likvidnošću, razmatranjima pokrića rezervi i širim ciljem održavanja povjerenja u monetarni okvir. Zlato, dakle, čini dio opšteg okvira za upravljanje deviznim rezervama, i ne posmatra se kao samostalna investiciona tema. Disciplina trajanja je takođe od suštinskog značaja jer rizik kamatne stope može imati direktan uticaj na vrednovanje rezervi. Cilj nije pozicioniranje portfolija oko jednog tržišta, već osiguravanje da portfolio ostane u skladu sa našim ciljevima sigurnosti i likvidnosti u različitim okruženjima kamatnih stopa.

Diverzifikacija ostaje važna, ali u granicama našeg pravnog okvira. Za nas, diverzifikacija se ne odnosi samo na emitente ili instrumente, već se odnosi i na ugovorne strane, depozitarske aranžmane, infrastrukturu poravnanja i izvore likvidnosti. Drugim riječima, otpornost se ne odnosi samo na aktivu koju imamo, već i na obezbjeđivanje da operativni i institucionalni okvir koji podržava upravljanje rezervama ostane robustan i efikasan u nepovoljnim uslovima.

 

Da li ste zabrinuti da bi sve veći značaj stejblkoina NBFI i privatnih stejblkoina mogao na kraju ugroziti kanal monetarne transmisije, pa čak i monetarni suverenitet?

 

Rastući značaj stejblkoina nebankarskih finansijskih institucija (NBFI) i privatnih stejblkoina treba pratiti sa oprezom. Uloga fintech-a u razvoju tržišta digitalnih plaćanja, kao i širi ekosistem NBFI-a, postala je sve značajnija u unapređenju modernih platnih sistema. Pored toga, stejblkoin digitalna sredstva osmišljena da održe stabilnu vrijednost tako što su vezani za fiat valute dodatno su diverzifikovali finansijski pejzaž i podstakli razvoj inovativnih platnih i finansijskih instrumenata. Gledajući cijelu sliku, ovi učesnici na tržištu, mehanizmi i finansijski instrumenti kolektivno služe kao važni katalizatori za inovacije i efikasnost u okviru platnog ekosistema. Međutim, njihov rastući značaj takođe naglašava potrebu za čvrstim regulatornim okvirima i efikasnim nadzorom. Nedavne regulatorne inicijative, kako unutar EU tako i globalno, posebno one koje se bave digitalnom aktivom i platnom infrastrukturom, odražavaju posvećenost regulatora očuvanju finansijske stabilnosti uz podršku tehnološkim inovacijama.

 

Iako BiH nije dio EU, Mica će vjerovatno poslužiti kao važan reper za budući regulatorni razvoj u regionu Jasmina Selimović, Centralna banka Bosne i Hercegovine

 

Ipak, tempo inovacija nastavlja da povećava regulatornu složenost, stavljajući veći pritisak na nadzorne organe da osiguraju da regulatorni okviri ostanu efikasni i prilagodljivi. Adekvatan nadzor je stoga osnovni preduslov za održivi razvoj ovih tržišnih mehanizama, jer održavanje povjerenja javnosti ostaje od suštinskog značaja za dugoročni uspjeh. Osim toga, očuvanje finansijske stabilnosti predstavlja osnovni cilj politike, čineći ulogu centralnih banaka, posebno u regulaciji i nadzoru digitalnih platnih sistema i srodnih finansijskih infrastruktura, ključnom i sve značajnijom.

U slučaju BiH, ovo pitanje treba posmatrati u kontekstu našeg aranžmana valutnog odbora i visokog stepena integracije sa evropskim finansijskim sistemom. Okvir EU Mica predstavlja važan korak ka uspostavljanju usklađenog regulatornog pristupa kriptoimovini, poboljšanju zaštite potrošača i ublažavanju potencijalnih rizika za finansijsku stabilnost. Iako BiH nije dio EU, Mica će vjerovatno poslužiti kao važan reper za buduća regulatorna kretanja u regionu. Za CBBiH, primarni ciljevi ostaju održavanje povjerenja u konvertibilnu marku i očuvanje monetarne i finansijske stabilnosti, uz istovremeno osiguravanje razvoja finansijskih inovacija u odgovarajućem regulatornom okviru.

Što se tiče specifičnog uticaja na BiH i kanale prenosa, koji je već spor i trom, trenutni obim aktivnosti koji uključuje stejblkoine i drugu kriptoaktivu u zemlji je ograničen, što ukazuje na to da je njihov uticaj na monetarnu transmisiju verovatno veoma mali, ako ne i zanemarljiv, u ovoj fazi. Iako bi razvoj događaja u ovoj oblasti trebalo da se nastavi pratiti, oni trenutno ne predstavljaju značajan izazov za efikasnost monetarne transmisije ili monetarni suverenitet.

 

Neki su rekli da snažan rast upotrebe stejblkoina u američkim dolarima može dovesti do problema na tržištu državnih hartija od vrijednosti SAD-a ako stejblkoin dođe pod pritisak ili propadne. Da li je to briga za vas ili ste više zabrinuti zbog potencijalne  navale na američke hartije od vrijednosti što bi izazvalo probleme u plaćanju pomoću stejblkoina u američkim dolarima širom sveta?

 

Stejblkoin u američkim dolarima su postali dominantne sile na tržištu kratkoročnih državnih hartija od vrijednosti SAD-a. Vodeći emitenti kao što su USDT i USDC drže najveći dio svojih rezervi u trezorskim zapisima i repo ugovorima, što ih čini likvidnim, kao i čvrsto vezanim za stabilnost američkog finansijskog sistema. Kada potražnja za stejblkoin raste, emitenti kupuju više državnih hartija od vrijednosti, što smanjuje  kratkoročne prinose. S druge strane, ako povjerenje u stejblkoin posustaje, otkupi velikih razmjera mogu prisliti emitente da brzo likvidiraju državne hartije koje drže, potencijalno destabilizujući tržište i pojačavajući sistemski rizik.

Stejblkoin se oslanjaju na državne hartije u održavanju svoje vezanosti za dolar, ali njihova stabilnost takođe zavisi od otpornosti tržišta državnih hartija od vrijednosti. Potencijalna navala na američke hartije od vrijednosti bi narušila sposobnost stejblkoina da obezbijede globalnu likvidnost dolara, podrivajući njihovu ulogu kao sigurne digitalne zamjene za gotovinu. U stvari, stejblkoin nisu izolovani od tradicionalnih finansija, nego su duboko isprepleteni sa njima.

Brz rast stejblkoina u američkim dolarima može uvesti nove veze između ekosistema kriptoimovine i tržišta američkih hartija od vrijednosti. Kako emitenti stejblkoina sve više drže državne hartije od vrijednosti kao rezervnu aktivu, trendovi na jednom tržištu mogli bi imati implikacije na drugo, posebno tokom perioda pojačanog tržišnog stresa. Dok poremećaji koji uključuju stejblkoin mogu imati lokalizovane efekte na likvidnost tržišta hartija od vrijednosti, veća promjenjivost na tržištu hartija takođe može uticati na povjerenje u stejblkoin koji imaju pokriće u dolarima. Ove evoluirajuće veze naglašavaju važnost odgovarajućeg upravljanja rizicima, transparentnosti i regulatornog nadzora kako bi se podržala finansijska stabilnost i nesmetano funkcionisanje platnih sistema.

S obzirom da BiH posluje u aranžmanu valutnog odbora, stabilnost domaće valute zavisi od stabilnosti eura, a indirektno od globalnog tržišta trezorskih zapisa SAD-a. Ipak, zbog vezane valute, deviznih rezervi i pravnog pristupa stejblkoinima u BiH, njihov direktan uticaj je najvjerovatnije sveden na minimum.

 

Koji je vremenski okvir za punu implementaciju Sepa? Možete li objasniti pretpostavke koje stoje iza procijenjenih 90 miliona € godišnje uštede za doznake dijaspore implementacijom programa i koji su godišnji troškovi?

 

CBBiH aktivno i kontinuirano koordinira proces regulatornog usklađivanja sa svim relevantnim institucijama u Bosni i Hercegovini putem Koordinacionog odbora kojim predsjedava kako bi podržala našu integraciju u SEPA. Konačna verzija aplikacije je pripremljena, a njeno podnošenje očekuje se nakon usvajanja neophodnih zakona na entitetskom nivou u bliskoj budućnosti. Nakon podnošenja, Evropski savjet za plaćanja i Generalna direkcija za finansijsku stabilnost, finansijske usluge i tržišta kapitala će sprovesti proces procjene i komentara. Nakon razmatranja i usklađivanja svih komentara, EPC će izdati svoje konačno mišljenje u vezi sa članstvom Bosne i Hercegovine u Sepa-i.

Trenutni plan je da se pridružimo Sepa-i do kraja 2026. godine. Po dobijanju članstva, počinje druga faza – uključivanje banaka u Sepa program i izvršenje Sepa platnih transakcija. CBBiH je aktivno uključena u pripremne aktivnosti i za ovu fazu, a naše aktivnosti uključuju obuku banaka i podršku pripremama za proces, jer će CBBiH takođe imati centralnu ulogu u učešću banaka u programu Sepa; i pripremne aktivnosti u cilju operacionalizacije efikasne Sepa.

Procijenjene godišnje uštede od preko 90 miliona eura zasnivaju se na zajedničkoj analizi troškova i strukture prekograničnih plaćanja koju su sprovele Svjetska banka i CBBiH. Ulazak u Sepa-u eliminisao bi trenutne aranžmane koji uključuju posredničke banke – trenutno naše banke moraju da usmjeravaju transakcije preko korespondentnih banaka u EU, snoseći visoke naknade. Na primjer, na dolaznom transferu od 1.000 eura, primalac u BiH trenutno gubi do 10%. Pridruživanje Sepa-i eliminiše ove posredničke troškove u potpunosti, spuštajući naknadu samo na osnovnu proviziju lokalne banke. Oko 80% ukupnog uvoza i izvoza BiH je sa zemljama članicama Sepa-e, a troškovi platnih transakcija za naše kompanije su i do šest puta veći od onih unutar Sepa-e. Primjenom ove premije na milijarde eura u obimu trgovine dolazi se do desetina miliona akumuliranih godišnjih gubitaka za našu ekonomiju. Jedan veliki doprinos našem BDP-u su doznake dijaspore, koje iznose najmanje 3 milijarde eura godišnje (oko 10% našeg BDP-a). Veliki dio ovog novca trenutno se šalje preko kanala sa visokim naknadama ili donosi ručno. U okviru Sepa-e, prenos eura sa računa u Sepa zoni u BiH koštaće isto kao i domaći transfer unutar tih zemalja, direktno ostavljajući milione eura u džepovima naših građana. Ostali važni aspekti su brzina i likvidnost. Trenutni prekogranični transferi traju dva do pet radnih dana. Sepa uvodi standardnu brzu obradu i trenutna plaćanja – izmirena u roku od nekoliko sekundi, 24/7/365. Ovaj brži promet kapitala drastično poboljšava likvidnost poslovanja i smanjuje potrebu za kratkoročnim finansiranjem, stvarajući značajne skrivene uštede za kompanije.

 

Koji je trenutni status spremnosti za platformu za trenutna plaćanja Tipsclone?

 

CBBiH je zajedno sa četiri zemlje Zapadnog Balkana potpisala pismo namjere o uspostavljanju sistema TIPS clone. Sistem implementira Banka Italije, koja upravlja sistemom EU Tips, jer klon ima istu arhitekturu, operativni model i operativnu otpornost kao i EU Tips. Zvanični datum pokretanja domaćeg sistema trenutnih plaćanja u Bosni i Hercegovini je 20. jul 2026. godine, a Tips Clone služi kao domaća platforma za trenutna plaćanja. U početku, ograničen broj banaka, koje deluju kao pružaoci platnih usluga, su uključene u sistem, a slijediće i druge banke u narednim fazama. Ovaj fazni pristup implementaciji omogućava početni period stabilizacije sistema i podržava postepeno širenje usluga trenutnog plaćanja na tržištu. Do početka 2027. godine, sve veće banke u Bosni i Hercegovini će biti na platformi Tips Clone. Naša vizija nije da imamo platnu mrežu, već da uspostavimo novi platni ekosistem koristeći dodatne usluge koje će biti izgrađene na osnovu infrastrukture Tips Clone koja će plaćanja učiniti bržim, sigurnijim, efikasnijim i jeftinijim za pojedince i kompanije u Bosni i Hercegovini.  

 

CBBiH prepoznaje da će digitalizacija euro zone neminovno uticati na finansijski sistem BiH Jasmina Selimović, Centralna banka Bosne i Hercegovine

 

Druga faza će uključivati međusobno povezivanje zemalja Zapadnog Balkana korišćenjem rješenja Tips Clone, omogućavajući trenutne transfere za pravna lica i fizičke osobe iz zemalja učesnica. Treća faza Tips Clone kao platforme će povezati domaće pružaoce platnih usluga sa panevropskom infrastrukturom Tips i pružaocima platnih usluga iz EU, omogućavajući trenutne transfere između pravnih i fizičkih lica u BiH i EU, nakon što se ispune neophodni formalni preduslovi. Odvojeno, takođe završavamo migraciju našeg sistema bruto poravnanja u realnom vremenu sa Svift Fin-a na ISO 20022 standard.

 

Da li predviđate da CBBiH ima i neki oblik "klona" u vezi sa digitalnim eurom ako i kada bude izdat?

 

Pošto je konvertibilna marka vezana za euro, pomno se prati svaka monetarna i tehnološka evolucija koju uvodi ECB, uključujući potencijalno izdavanje digitalnog eura. CBBiH prepoznaje da će digitalizacija euro zone neminovno uticati na finansijski sistem BiH. Svaka buduća odluka o uvođenju konvertibilne marke CBDC zahtijevala bi detaljne procjene uticaja, usklađivanje sa domaćim pravnim okvirima i koordinaciju sa regionalnim i evropskim partnerima kako bi se osigurala monetarna stabilnost i potencijalni prekogranični finansijski tokovi.

 

Kako CBBiH prihvata digitalizaciju i VI kako bi poboljšala transparentnost i efikasnost u centralnoj banci i širom finansijskog sektora?

 

Digitalizacija i VI nisu samo tehnološke nadogradnje, već su strateški imperativi osmišljeni da ojačaju institucionalno povjerenje, osnovnu efikasnost i regulatornu jasnoću. Naš pristup je definisan balansiranjem značajnih inovacija sa rigoroznim institucionalnim upravljanjem. Trenutno pokrećemo ovu transformaciju kroz dva međusobno povezana stuba:

Prvi je modernizacija javne infrastrukture i transparentnost. Kamen temeljac naše digitalizacije okrenute javnosti je predstojeće pokretanje našeg redizajniranog zvaničnog sajta. Ova platforma će služiti kao primarni pokretač za povećanje transparentnosti. Paralelno, razvili smo testni model za naprednog virtuelnog asistenta koji se zasniva na VI, koji će predstavljati sledeću fazu implementacije u poboljšanju transparentnosti javne veb stranice centralne banke. Prevazilazeći standardne funkcionalnosti četbota, ovo rešenje je izgrađeno na strogo osmišljenim, verifikovanim i odobrenim bazama znanja. Ograničavanjem njegovog opsega na potvrđene institucionalne podatke, obezbjeđujemo informacije visokog nivoa integriteta bez rizika od samostalnog generisanja sadržaja, pružajući finansijskim institucijama i javnosti neposredan, pouzdan pristup informacijama i regulatornim okvirima CBBiH.

 

Drugo, unapređujemo našu internu analitičku sposobnost. Ovo je usredsređeno na strukturisani testni model u kojem testiramo interne asistente znanja VI, automatizovanu analizu dokumenata i napredne alate osmišljene za obradu ogromnih količina regulatornih i analitičkih podataka. U okruženju centralnog bankarstva, gde donošenje odluka zavisi od precizne sinteze opsežne dokumentacije, ovi alati značajno optimizuju naše interne radne procese i smanjuju vrijeme potrebno do konačnog rezultata za naše analitičare.

Ove inicijative se ne razvijaju izolovano. Aktivno podstičemo ekosistem koji povezuje ekspertizu centralnog bankarstva sa akademskim istraživanjima i vodećim spoljnim tehnološkim provajderima. Na kraju, modernizacijom naše digitalne infrastrukture i ugradnjom AI sposobnosti kojima se pažljivo upravlja, CBBiH prelazi u agilniju instituciju koja se više oslanja na podatke. Ovo ne samo da poboljšava našu unutrašnju operativnu efikasnost, već i postavlja reper za širi finansijski sektor, obezbeđujući transparentnije i stabilnije ekonomsko okruženje.

 

Koja je mapa puta za implementaciju poboljšanja finansijskog obrazovanja u školama? Kako ćete mjeriti rezltate i kako se ova inicijativa povezuje sa vašim širim ciljevima finansijske stabilnosti i inkluzije?

 

Naša implementacija finansijskog obrazovanja zasniva se na postepenom uvođenju finansijske pismenosti u obrazovni sistem, uz blisku saradnju sa obrazovnim i pedagoškim institucijama, nastavnicima, finansijskim sektorom i međunarodnim partnerima. Nastavni plan i program obuhvata teme kao što su upravljanje ličnim budžetom, štednja, odgovorno zaduživanje, digitalna plaćanja, finansijska sigurnost, prepoznavanje finansijske prevare, kao i osnovni koncepti ulaganja i preduzetništva. Sadržaj će biti prilagođen različitim uzrastima, sa posebnim osvrtom na učenike viših razreda osnovne škole i srednješkolce – starosne grupe koje se pripremaju da samostalno donose finansijske odluke.

Važan segment implementacije je obuka nastavnika kroz specijalizovane obrazovne programe, priručnike i digitalne nastavne materijale. Naš cilj je da osiguramo da nastavno osoblje ima ažurno znanje i praktične alate za kvalitetnu implementaciju sadržaja finansijske pismenosti u učionicama. Rezultate ćemo mjeriti kroz nekoliko indikatora, uključujući broj uključenih škola, nastavnika i učenika, rezultate testova procjene prije i posle obrazovanja, nivo stečenog znanja i promjene u stavovima i ponašanju učenika kada je u pitanju upravljanje novcem i korišćenje finansijskih usluga. Dugoročno ćemo pratiti i šire pokazatelje finansijske pismenosti građana.

 

Ova inicijativa je direktno povezana sa našim strateškim ciljevima jačanja finansijske stabilnosti i finansijske inkluzije. Informisani građani donose odgovornije finansijske odluke, lakše upravljaju svojim ličnim finansijama i bezbjednije koriste finansijske proizvode i usluge. To doprinosi većoj otpornosti domaćinstava, odgovornijem upravljanju finansijskim rizicima i uključivanju većeg broja građana u regulisani finansijski sistem.

 

Da li potražnja za finansijama u skladu sa šerijatom raste u BiH? Da li je CBBiH uključena u nadzor i regulisanje ove vrste proizvoda?

 

Važno je naglasiti da CBBiH nema nikakav mandat za superviziju i regulisanje različitih vrsta proizvoda. Ovo je u nadležnosti dvije entitetske bankarske agencije. U BiH postoji samo jedna banka koja posluje u skladu sa šerijatom sa malim tržišnim udjelom u ukupnom bankarskom sektoru. Odsustvo sveobuhvatnog pravnog i regulatornog okvira posebno prilagođenog islamskim finansijama ograničava širenje. Trenutni propisi prvenstveno se odnose na konvencionalne banke. Uprkos tržišnom potencijalu, niska svijest i razumijevanje islamskih finansijskih principa ometaju šire usvajanje. Takođe, u poređenju sa konvencionalnim finansijskim sektorima, islamsko bankarstvo je dobilo ograničeno ohrabrenje vladine politike. Kao najveći potencijal za promovisanje finansiranja u skladu sa šerijatom mogli bismo izdvojiti osnivanje Agencije za sertifikaciju halal kvaliteta. Ovo povećava kredibilitet i usklađenost finansijskih proizvoda usklađenih sa šerijatskim principima, indirektno podržavajući rast banaka.

 

Naš zajednički strateški cilj je prelazak sa reaktivnog odbrambenog stava na proaktivni, kolektivni model sajber otpornosti Jasmina Selimović, Centralna banka Bosne i Hercegovine

 

Koje finansijske institucije i vlasti će učestvovati u novom "centru za razmjenu informacija o sajber bezbjednosti"? Koje vrste informacija će se dijeliti, kako će se upravljati povjerljivošću podataka i pravnim ograničenjima, i koje KPI ćete koristiti za mjerenje efikasnosti centra?

 

U skladu sa standardima i tehničkim okvirima Evropske unije, kao zajednička inicijativa ključnih finansijskih regulatornih agencija i Agencije za osiguranje depozita Bosne i Hercegovine osnovan je novi Centar za razmjenu sajber informacija u finansijskom sektoru, zasnovan na platformi za razmjenu informacija o zlonamjernom softveru čija je tehnička implementacija djelimično finansirana od strane EU. Važno je naglasiti da ovo nije isključivo projekat centralne banke. Radi se o sistemskom naporu u kojem je CBBiH preuzela aktivnu, temeljnu ulogu centralnog integratora, pružajući neophodno vezivno tkivo za povezivanje svih učesnika u finansijskom sistemu u jedinstvenu platformu izgrađenu za opštu korist. Naš zajednički strateški cilj je prelazak sa reaktivnog odbrambenog položaja na proaktivni, kolektivni model sajber otpornosti.

 

Da bi se riješile ključne komponente ove inicijative, strategija je strukturisana kroz tri stuba.

 

Prvi je upravljanje ekosistemom i učešće. Model upravljanja odražava istinsko partnerstvo, osmišljeno u dvije strateške faze. Prva faza je osnovna integracija autoriteta. Ovo je operativno i objedinjuje entitetske agencije za superviziju banaka, institucije za osiguranje depozita i CBBiH. Ovdje CBBiH djeluje kao centralno koordinaciono središte, obezbjeđujući sinhronizaciju javnosti i javnog sektora. Druga faza je uključila integraciju tržišta kroz postepeno uključivanje komercijalnih banaka. Korištenjem infrastrukture koju su uspostavile agencije i CBBiH, platforma će se transformisati u sveobuhvatnu mrežu u kojoj se kontinuirano prenose obavještajni podaci o prijetnjama, od čega će imati koristi svi učesnici u širem finansijskom sektoru.

 

Druga faza je taksonomija informacija i povjerljivost. Centar se fokusira isključivo na obavještajne podatke o sajber prijetnjama (CTI), na osnovu kojih se može djelovati, uključujući indikatore kompromisa i anonimne lekcije o incidentima. Budući da je ovo zajednička međuagencijska platforma, uzajamno povjerenje je najvažnije. Da biste se kretali zakonskim ograničenjima i eliminisali institucionalnu odgovornost, platforma sprovodi dva stroga protokola. Jedan je o operativnoj povjerljivosti da se koristi međunarodni protokol kako bi se osiguralo da je distribucija podataka strogo kontrolisana od strane izvorne institucije. Drugi je anonimizacija podataka. Sistem izoluje i dijeli tehničke indikatore pretnje  a uklanja vlasničke podatke ili podatke koji identifikuju institucije, čuvajući autonomiju učesnika i usklađenost sa zakonima o zaštiti podataka.

Treći stub je mjerenje efikasnosti kroz budući okvir KPI. S obzirom na to da je platforma trenutno u ranoj fazi adaptacije, naš neposredni strateški fokus je na unapređenju usvajanja sistema i izgradnji povjerenja korisnika u svim institucijama. Kako platforma bude sazrijevala i postizala puni operativni kapacitet, planiramo da uspostavimo formalizovani okvir KPI za mjerenje sistemske efikasnosti.

Djelujući kao aktivni konektor u ovoj zajedničkoj regulatornoj inicijativi, CBBiH pomaže da se osigura ne samo vlastiti perimetar, već i strukturno priprema cjelokupni finansijski sistem Bosne i Hercegovine da djeluje kao jedinstven, otporan i kolaborativan ekosistem.

 

Koji indikatori su uključeni u statističke podatke razvrstane prema rodu, koliko često će se podaci ažurirati i koje podsticaje ili regulatorne mjere planirate da podstaknete banke da prevedu ove dokaze u veće kreditiranje žena preduzetnica?

 

Uključeni su sljedeći pokazatelji: poslovni klijenti mikro, mala i srednja preduzeća (MSME), broj kredita za MSME (po rodu i veličini), neizmireni poslovni krediti za MSME, nekvalitetni poslovni krediti za MSME, krediti za MSME po dospijeću, efektivna kamatna stopa za MSME, vrsta kredita za MSME po svrsi i ekonomskoj djelatnosti (klasifikacija NACE) i krediti sa kolateralom za MSME.

Što se tiče učestalosti distribucije podataka, predviđeno je da ona bude na godišnjem nivou sa mogućnošću da se proširi i na kvartalni nivo. Svrha podataka je da služi kao alat za kreatore politike i finansijske institucije da donose informisane odluke vezane za povećanje kreditiranja žena preduzetnica. Stoga, CBBiH podržava finansijske institucije u pristupu i analizi visokokvalitetnih, pravovremenih i rodno razvrstanih podataka o korištenju kreditnih i depozitnih usluga od strane WMSME-a. Ovi uvidi su ključni za osmišljavanje efikasnih rešenja i pokretanje mjerljivog efekta.

U ovoj fazi, We Finance Code u BiH zasniva se na dobrovoljnom pristupu zasnovanom na dokazima, a ne na obaveznim ciljevima kreditiranja ili regulatornim kvotama. Kroz pisma o namjerama i tekuće podnošenje pisama o obavezivanju, institucije učesnice izrazile su spremnost da sistematski prikupljaju i koriste rodno razvrstane podatke, identifikuju praznine u finansiranju i razvijaju proizvode i usluge prilagođene potrebama žena preduzetnica. Objavljivanje podataka ima za cilj da poveća transparentnost, olakša definisanje repera i podrži donošenje odluka zasnovanih na dokazima u finansijskim institucijama. Čineći rodno razvrstane podatke vidljivijima, inicijativa podstiče banke i mikrokreditne organizacije da prepoznaju poslovni potencijal preduzeća koja vode žene i da prevedu informacije u konkretne akcije koje poboljšavaju pristup finansijama.

Javne institucije, banke i mikrokreditne organizacije u BiH, u skladu sa svojim internim procedurama i okvirima upravljanja, aktivno podržavaju razvoj i implementaciju inicijative WE Finance Code. Do danas je potpisano 16 pisama o namjerama, što pokazuje snažnu institucionalnu posvećenost, dok je podnošenje pisama o obavezama trenutno u toku. U budućnosti, platforma WE Finance Code će nastaviti da promoviše učenje od kolega, razmjenu znanja i dijalog među institucijama učesnicama, stvarajući snažnu osnovu za prevođenje dokaza u praktične mjere koje mogu doprinijeti većem kreditiranju žena preduzetnica i inkluzivnijem finansijskom ekosistemu u Bosni i Hercegovin