Лизинг: Развој тржишта лизинга у Босни и Херцеговини

У Босни и Херцеговини, лизинг је регулисан путем два закона: "Закона о лизингу Федерације Босне и Херцеговине (ФБХ)" и "Закона о лизингу Републике Српске (РС). Банкарске агенције ФБиХ и РС врше надзор и лиценцирање компанија за лизинг. Банке такође могу да се баве лизингом. Минималан износ власничког капитала који је неопходан за оснивање компаније за лизинг је 250,000 КМ.

У 2005. водеће компаније за лизинг у Босни и Херцеговини су основале Удружење компанија за лизинг, у циљу побољшања пословања и стимулисања развоја тржишта лизинга. Основни циљеви Удружења обухватају повезивање чланова да би се поправио лизинг у Босни и Херцеговини, размијенило искуство и промовисао лизинг преко билтена и публикација, да би се проучавао и надгледао развој, да би се покретале иницијативе код надлежних тијела за измјене легислативе, представљало Удружење на међународним састанцима и сарађивало са сличним организацијама.

Удружење сада броји осам чланова: Volksbank BH Leasing, Raiffeisen Leasing, Hypo Leasing, NLB Leasing, Euroleasing, Unicredit Leasing, S-Leasing и Leasing ASA. Компанија која није чланица удружења је BBI Real Estate, компанија за лизинг која послује на исламским принципима финансирања. Све компаније за лизинг су регистроване као компаније са ограниченом одговорношћу, њихови оснивачи су већином међународне банкарске групације. Наредна табела приказује укупну вриједност и број уговора о лизингу који су креирани у 2006. и 2007, према подручју финансирања:

Табела 2: вриједност и број уговора о лизингу (у милионима USD)

Средства	2005	2006	06/05%	2007	07/06%	2008	08/07%
Возила	159.68	171.96	7.69	262.12	52.43	268.14	2.30
Опрема	152.97	113.94	-25.51	174.98	53.57	153.53	-12.26
Непокретна имовина	45.14	177.57	293.37	307.19	73.00	264.43	-13.92
Остало	4.07	3.92	-3.65	12.82	227.15	1.66	-87.03
Укупно	361.87	467.39	29.16	757.11	61.99	687.77	-9.16

Извор: http://www.lizing.org.ba/bs/node/31 (18/07/09)

Као што табела јасно приказује, средства су сконцентрисана у непокретној имовини, што се може приписати трансакцијама "Продаје и повратног закупа" за већи дио. У првој половини 2008, 103.7 милиона USD је отишло на возила, 64.48 милиона USD је отишло на опрему, 98.69 милиона USD на непокретну имовину, и само 1.98 милиона USD на остала средства, свеукупно 269 милиона USD. 3.283 уговора су била потписана за возила, 637 за опрему, 71 за непокретну имовину и 25 уговора за остала средства, што све скупа чини 4,016 уговора о лизингу.

Кључно ограничење на пословање компанија за лизинг је дупло опорезивање. Лизинг је скупљи од зајма, због ПДВ-а на камату и трошкова преноса власништва. Компаније могу имати поврат ПДВ-а само на средство купљено на лизинг код финансирања возила или опреме у систему ПДВ-а. Стога, избор између зајма и лизинга зависи од каматних стопа. Још увијек постоји неискоришћен потенцијал на тржишту Босне и Херцеговине, што се може и видјети из 62% стопе раста у аранжманима лизинга између 2006. и 2007. (не узимајући у обзир 2008. у којој је годишња стопа пала због садашње финансијске кризе). Банке и компаније за лизинг без сумње ће наставити да траже начине да постану конкурентније и коначни избор клијента ће бити утврђен на основу трошкова трансакције, гаранција, дужине трајања процедуре одобравања и флексибилности.

Највећи проблем у пословању лизинга, након оних који су неведени у горњем тексту, јесте недовољна подршка из Министарства за саобраћај у погледу дозвола за транспортно пословање. Постојећи Закон о саобраћају је у супротности са основним премисама лизинга. Све лиценце које се односе на друмски саобраћај морају се примјењивати од стране власника возила, што значи компанија за лизинг, а не од стране закупца, што увелико компликује финансирање камиона и комбија.