Тржишта капитала: Предвиђање будућих трендова Финансијски извјештаји који су описани у горњем тексту служе као основа за анализу, чији резултати се користе у предвиђању очекиваних трендова цијена на тржиштима капитала. Теорија и пракса познају двије врсте анализа, тј. фундаменталну и техничку анализу. Фундаментална анализа је метод за процјену «фундаменталне» вриједности и посла компаније мјерењем њене «унутрашње, правичне» вриједности. Циљ анализе је да се одреди унутрашња (објективна, правична) вриједност дате хартије од вриједности, коју инвеститор може поредити с тренутном тржишном цијеном. Ако је тржишна цијена испод процијењене, инвеститор треба да купује акције, пошто је акција потцијењена, и обрнуто. Фундаментална анализа је кориснија за дугорочне инвеститоре, који купују потцијењене акције и чекају да оне достигну своју реалну тржишну вриједност, него за краткорочне, који су више спекулативне природе. У фундаменталној анализи анализирају се сљедећи фактори: Макроекономски фактори (међународно окружење, државна економија, становништво, профитабилност...) Индустријски услови (технологија, трговинска политика, баријере, монополи...) Пословање компаније (финансијски извјештаји) Квалитативни и квантитавни фактори Насупрот томе, техничка анализа је облик тржишне анализе који обувата понуду и потражњу за хартијама од вриједности на основу испитивањa цијене и обима трговине. Заснива се на анализи графова и трендова који су резултат емпиријског истраживања у овој области. Техничка анализа се односи на проучавање понашања самог тржишта, а не робе којом се тргује на тржишту. Овај метод је, такође, карактеристичан по чињеници да су више наглашене академске основе него практична примјена. Индикатори техничке анализе укључују EPS (earnings per share - зараду по акцији), што је једнако: EPS = Нето приход – Дивиденде на преференцијалне акције Просјечне акције у власништву инвеститора EPS даје информацију о томе колико је профитабилна компанија. Зарада по акцији се углавном израчунава за посљедња четири квартала. Инвеститори и аналитичари имају тенденцију да предвиђају добит у предстојећа четири квартала и, на тој основи, да израчунавају EPS и P/E као мултипликатор који показује колико је инвеститор спреман да плати по јединици добити. Формула за овај индикатор је сљедећа. P/E = Тржишна вриједност по акцији Зарада по акцији (EPS) Високи P/E значи високи пројектовани будући профит. Има смисла само да се пореди P/E компанија у оквиру исте индустрије или на тржишту као цјелини или са историјским вриједностима P/E дате компаније. Ако је P/E компаније већи од индустријског просјека или тржишног просјека, значи да су тржишна очекивања за неколико сљедећих мјесеци или чак година висока. Други значајни индикатор је PB (Price-to Book - цијена у односу на евиденцију) што показује омјер између тржишне цијене и књиговодствене вриједности. Овај индикатор мјери омјер дуга и акционарског капитала и показује колика је задуженост. PB = Укупна пасива Акционарски капитал Низак омјер P/B може значити да је акција потцијењена или да нешто није у реду са пословањем компаније (компанија не вриједи много на тржишту). Висок омјер значи да компанија финансира свој развој помоћу позајмљених средстава, што може имати за резултат нестабилне цијене акција и висок ризик. Други значајни индикатори укључују омјере између активе и пасиве, нето профит и активу (ROA), нето профит и капитал (ROE) и друге финансијске индикаторе. Друга значајна мјера је анализа тока капитала која каже да проучавањем тока рачуна средстава у историјском и социолошком контексту могуће је објаснити силе понуде и потражње које покрећу финансијска тржишта. Та анализа повећава свијест инвеститора о иначе необјашњеном тржишном ризику.
