Кредитни рејтинг

---

1. Најкраће, кредитни рејтинг земље је процјена могућности и спремности владе једне земље да сервисира свој дуг, и то на вријеме и у потпуности. Рејтингом се мјери могућност враћања дуга државе. Битно је уочити да рејтинг зависи од могућности, али и спремности плаћања дуга. Код процјене ризика узимају се у обзир економски фактори, при чему се процјењује могућност враћања дуга, али и политички фактори у земљи, односно процјењује се спремност враћања дуга. Они су обично везани, али нису идентични. Коначно, дуг треба враћати у потпуности и на вријеме.

Уобичајено је давати словне ознаке за кредитну способност неке земље. Не постоји само једна оцјена рејтинга за земљу. Понекад се разликују оцјене владе да враћа дуг који је изражен у властитој валути, и дуг који је изражен у страној валути. Словне оцјене у свакој од категорија (страна и домаћа  валута) варирају од ААА, што се сматра највишим рејтингом, до СД оцјене која означава да се дуг сервисира селективно (од енглеског Selective Default). Другим ријечима, оцјена ААА означава најмању вјероватноћу да дуг неће бити враћен, односно означава најбољег дужника. Оцјена од само једног слова А означава малу вјероватноћу да дуг неће бити враћен, али је осјетљивост такве земље на промјене околности већа од земље с три А оцјеном. Оцјена БББ означава доброг дужника, малу вјероватноћу проблема, али промјене околности би могле угрозити враћање дуга. Ова се оцјена сматра и најнижим тзв. инвестиционим рејтингом. То значи да се нека земља с овом оцјеном може самостално појавити на међународном тржишту капитала као дужник односно да се под “нормалним”, а не шпекулативним условима, може задуживати код иностраних банака. Оцјене од ББ и ниже (Б, ЦЦЦ и сл.) означавају такозване шпекулативне кредитне рејтинге за земљу. Напримјер, оцјена само Ц значи да су проблеми с враћањем дуга врло извјесни. Да би се омогућило прецизније рангирање држава, уз словне се ознаке неријетко додаје и предзнак “+” или ”-“.  Наравно ознака А+ је виши рејтинг од обичног А, баш као што је и БББ- за нијансу слабија оцјена од БББ.

Уз словну се оцјену обично ставља и суд о очекивањима како ће се та оцјена кретати у будућности. Тако се разликују стабилна предвиђања (не очекују се промјене), позитивна предвиђања (очекују се промјене оцјене на боље) или негативна предвиђања (очекују се промјене на лошији рејтинг у догледној будућности). Више на: https://www.cbbh.ba/press/novina/?year=2003

2. Користи од кредитног рејтинг државе су вишеструке. Ево неких:

Свака земља која се жели самостално задуживати на међународном тржишту капитала тј. издавати обвезнице или се задуживати као држава код пословних банака у свијету, треба имати кредитни рејтинг. Као и у осталом дијелу финансија, што је рејтинг повољнији, земља је бољи дужник. То значи да ће се моћи повољније задуживати на тржишту, односно уз нижу камату, већи износ кредита или дужи рок отплате. Дакле, земља с оцјеном ААА може се задужити битно повољније од земље с оцјеном БББ, док се земља с оцјеном Б може задуживати на међународном тржишту, најчешће под шпекулативним условима, уз врло високе камате. Наравно, ниже камате на позајмљена средства значе ниже износе отплате дуга, што је за сваку земљу повољније. А разумно задуживање значи да се земља може развијати не само из властитих средстава него и туђих, што под претпоставком здравих улагања посуђених средстава значи и бржи економски раст, а тиме и веће благостање земље у цјелини.

Објавом свог кредитног рејтинга држава повећава информисаност о себи самој. Стога свака земља која тежи привлачити директна страна улагања са добијеним кредитним рејтингом повећава транспарентност. Свим потенцијалним инвеститорима и кредиторима је увијек драго да имају што више информација о некој земљи. Међународно упоредив рејтинг од свјетски признате агенције сигурно убрзава процес доношења одлуке код кредитора, који се поуздају да је неко у њихово име на систематичан начин обрадио доступне информације о потенцијалном дужнику.

Једна од главних особина савремених економских кретања је раст транспарентности. Данас све земље објављују о себи неупоредиво више података него што је то био случај прије двадесетак година. Објавом рејтинга земља јасно каже да нема шта сакривати и да су сви подаци јавни. И кад је рејтинг неповољан, то треба јавно обзнанити. Такво понашање инвеститори увијек награђују.  Другим ријечима, данас се више се не двоји о томе зашто имати рејтинг, него је проблем ако га нека земља нема, јер се тада одмах поставља питање шта се то жели сакрити од јавности.

Сам рејтинг је додатан тест укупних економских политика неке земље. Мудар човјек ће увијек радо послушати оцјену о свом раду. Стога ни суверене државе не би смјеле занемаривати мишљење других о њеним укупним политикама, односно прецизније експертној процјени могућности сервисирања јавног дуга убудуће. Тиме земља добија један од критеријума поређења с другим земљама. Таква поређења се заснивају на чињеницама, а не предрасудама које често постоје.

Процес добијања кредитног рејтинга је сложен и захтијева много знања које се не може прочитати у књигама. Тиме што земља улази у процес добијања рејтинга, актери стичу знања о томе. Агенције које рејтинг раде постављају високе захтјеве у вези с подацима о економији земље, у вези процјеном и предвиђањем будућности. Тиме се земља присиљава да с пуно озбиљности приступи анализи својих могућности отплате дуга, што није увијек случај. Стога је боље у тај процес ући што раније. Више на: https://www.cbbh.ba/press/novina/?year=2003

3. Компаније које се баве оцјеном кредитног рејтинга узимају у обзир низ квантитативних и квалитативних показатеља о некој земљи. Дакле, главне групе показатеља су: политички ризик, доходак и економска структура, могућности економског раста, могућности прилагођавања фискалног система, дуг укупне консолидоване државе, различите остале обавезе (као нпр. нефинансијска државна предузећа), монетарна стабилност, спољна ликвидност, терет дуга јавног сектора и терет дуга приватног сектора.  Важно је рећи да не постоји једна методологија, односно јединствени пондери којом се низ различитих показатеља претвара у једну оцјену, већ то сажимање зависи од укупног утискааналитичара, односно особа које доносе коначну одлуку. Више на: https://www.cbbh.ba/press/novina/?year=2003

4. Суверени кредитни рејтинг Босне и Херцеговине израђују и прате двије међународне рејтинг агенције – Standard and Poor's и Moody's.

Политичка нестабилност и ризици повезани с њом су, од стране међународних рејтинг агенција, оцијењени као најзначајнији разлози лошег сувереног рејтинга Босне и Херцеговине. Неопходно је усмјерити ресурсе у економски развој земље, процес европских интеграција и провођене структурних реформских процеса, како би рејтинг земље био знатно побољшан и приближен инвестибилном распону. У контексту међународног рејтинга земље, стабилност валуте, монетарне политике и финансијског система представља важан стуб стабилности Босне и Херцеговине, те ће Централна банка Босне и Херцеговине, у оквиру свог мандата, наставити активно доприносити побољшању рејтинга земље. Више на: https://cbbh.ba/Content/relations/892?newscategoryId=69