Централна банка Босне и Херцеговине као фискални агент

---

1. Законом о Централној банци Босне и Херцеговине (члан 4.) дефинисано је да Централна банка Босне и Херцеговине пружа банкарске услуге, тј. извршава трансакције по налогу Министарства финансија и трезора БиХ у вези са сервисирањем спољног дуга БиХ и дјелује као фискални агент за чланство БиХ у међународним финансијским институцијама. У складу с Уговором о обављању послова банкарског и фискалног агента између Централне банке Босне и Херцеговине и Министарства финансија и трезора БиХ, Централна банка Босне и Херцеговине извршава послове банкара, депозитара, заступника при плаћању и фискалног агента.

На основу Закона о дугу, задуживању и гаранцијама БиХ, Централна банка Босне и Херцеговине пружа банкарске услуге и извршава трансакције по налогу Министарства финансија и трезора БиХ у вези са сервисирањем спољног дуга БиХ. Министарство  је надлежно за провођење процедура за задуживање и управљање државним дугом, осигурава покриће обавеза у домаћој валути и води базу података о спољном дугу БиХ. Поред Закона о Централној банци Босне и Херцеговине и Закона о дугу, задуживању и гаранцијама БиХ, улога Централне банке Босне и Херцеговине и Министарства финансија и трезора БиХ по пословима сервисирања спољног дуга БиХ дефинисана је и Законом о финансирању институција БиХ, Законом о систему индиректног опорезивања у БиХ и Законом о уплатама на јединствени рачун и расподјели прихода.

Послови, задаци, надлежности и међусобни односи између Министарства финансија и трезора БиХ и Централне банке Босне и Херцеговине дефинисани су билатералним Уговором о сервисирању спољног дуга БиХ, који су двије институције закључиле први пут 2001. године (задња верзија закључена је 2013. године). Централна банка Босне и Херцеговине је према одредбама наведеног Уговора надлежна за:

• благовремено осигурање потребних износа у страним валутама за плаћање доспјелих обавеза;

• благовремено и тачно извршење плаћања на основу налога / инструкција Министарства;

• кореспонденцију са страним банкама и кредиторима у вези с плаћањем обавеза и

• извјештавање Министарства о свим извршеним трансакцијама.

Средства потребна за сервисирање спољног дуга у домаћој валути осигурава Министарство финансија и трезора БиХ од Управе за индиректно опорезивање и / или директним уплатама крајњих корисника кредита. Годишњи план средстава потребних за сервисирање спољног дуга дио је документа „Буџет институција БиХ и међународних обавеза“, који доноси Парламентарна скупштина БиХ. У складу са закљученим Уговором о обављању послова банкарског и фискалног агента између Централне банке Босне и Херцеговине и Управе за индиректно опорезивање, а на основу Закона о уплатама на јединствени рачун и расподјели прихода, води се јединствени рачун Управе за индиректно опорезивање за прикупљање прихода од индиректних пореза. По овом аранжману комерцијалне банке на дневној основи трансферишу на рачун за евидентирање, држање и расподјелу прихода Управе за индиректно опорезивање код Централне банке Босне и Херцеговине све прикупљене приходе, а потом се ти приходи по налогу Управе за индиректно опорезивање свакодневно алоцирају на више рачуна по различитим намјенама у складу са законском регулативом и налогом УИО. На основу Закона о акцизама прикупљају се средстава уплаћених по основу путарина на рачун Управе за индиректно опорезивање код Централне банке Босне и Херцеговине, те врши распоред ових средстава по налогу Управе за индиректно опорезивање према ентитетима и Брчко дистрикту.

Централна банка Босне и Херцеговине је фискални агент и извршава трансакције у вези са чланством и аранжманима БиХ у Међународном монетарном фонду од 2002. године на основу одлуке Савјетаминистара БиХ која је званично објављена у службеним листовима БиХ. Међусобни односи, надлежности и поступање пет институција у БиХ (Централна банка Босне и Херцеговине, Министарство финансија и трезора, Федерално министарство финансија, Министарство финансија Републике Српске и Управа за индиректно опорезивање) везано за финансијске аранжмане с Међународним монетарним фондом дефинисани су меморандумима о разумијевању (први је закључен 2002. године, на снази су онај из 2016. године и 2020. године). Централна банка Босне и Херцеговине је депозитар за рачуне (готовинске и хартије од вриједности) које Међународни монетарни фонд држи код фискалног агента (обично су то централне банке) свих чланица у складу са Статутом (енгл. Articles of Agreement) Међународног монетарног фонда. Да би се извршиле трансакције одобрења средстава од Међународног монетарног фонда и плаћања обавеза према Међународном монетарном фонду, Централна банка Босне и Херцеговине води намјенски Депозитни рачун за трансакције с Међународним монетарним фондом, с подрачунима Федерације БиХ, Републике Српске и Брчко дистрикта. Централна банка Босне и Херцеговине извршава трансакције с Међународним монетарним фондом након што надлежне институције у БиХ осигурају пуно покриће у домаћој валути на споменутом рачуну / подрачунима. Квота БиХ, која представља уплаћени и уписани „капитал“ сваке земље чланице у општи / генерални извор средстава Међународног монетарног фонда  износи 265,2 милиона SDR.

У складу са Статутом Свјетске банке, Централна банка Босне и Херцеговине је депозитар за чланице групе Свјетске банке: IBRD, IDA и MIGA. По налогу наведених чланица, Централна банка Босне и Херцеговине извршава трансакције купопродаје стране валуте за домаћу и извршава плаћања / трансфере крајњим корисницима у домаћем платном промету.

Централна банка Босне и Херцеговине, у складу с Уговором закљученим с Агенцијом за осигурање депозита БиХ обавља послове евиденције портфеља хартија од вриједностиове институције којим управља екстерни портфељни менаџер према споразуму Агенције за осигурање депозита БиХ с истим. Такође, Централна банка Босне и Херцеговине, у складу са закљученим уговорима, дјелује као банкарски и фискални агент Агенције за банкарство ФБиХ, Агенције за банкарство РС, Брчко дистрикта, Федералног министарства финансија те за ентитетске регистре хартија од вриједности. Више на: https://cbbh.ba/Content/Read/14