У милионима КМ
На крају периода

Ревидирани подаци за август и септембар 2011. године.

У фебруару 2011. године једна банка из Федерације БиХ извршила је рекласификацију депозита у износу од око 80 милиона KM, са депозита јавних предузећа на депозите владе ентитета, у складу са препорукама ММФ-а.

Биљешка: По налогу Агенције за банкарство ФБиХ у јуну 2010. године, једна банка је извршила прекњижавање око 300 милиона КМ потраживања по основу хартија од вриједности од домаћих институционалних сектора на потраживања од нерезидената. У децембру 2010. године иста банка је извршила ретроактивно ову исправку у одговарајућим износима за период од августа 2009. када је грешка настала, до маја 2010. године. Наведена исправка се одразила на пораст стране активе и пад осталих ставки нето.

Једна банка из Федерације БиХ извршила је рекласификацију финансијских инструмената у оквиру стране активе за период јануар - август 2010. године у износу од око 40 милиона КМ. Потраживања од нерезидената по основу кредита рекласификована су у потраживања од нерезидената по основу хартија од вриејдности, што се одразило на промјене унутар краткорочне и дугорочне стране активе.

По налогу Агенције за банкарство Републике Српске једна банка је извршила рекласификацију финансијских инструмената на страни пасиве за период септембар 2008. - новембар 2010. године, тј. смањење орочених и штедних депозита небанкарских финансијских институција и сектора владе, а повећање кредита од наведених сектора, респективно у одговарајућим износима, по мјесецима, у распону од 50 до 150 милиона КМ.

У складу са новом регулативом Агенције за банкарство РС, објављеној у Сл. Гласнику РС бр. 136/10, којом је прописан нови начин књиговодственог евидентирања потраживања класификованих у категорију «Е», обрачуна и књиговодственог евидентирања камате по неквалитетној активи, те обрачуна општих и посебних резервисања, банке из РС су у подацима за децембар 2010. године извршиле примјену наведене регулативе, преносом наведених позиција из ванбилансне евиденције у биланс. Исправка се одразила на страни активе на пораст кредита у износу од 144 милиона КМ, пораст доспјелих камата у износу од 36 милиона КМ, а на стрaни пасиве на пораст резервисања за кредитне губитке у износу од 180 милиона КМ у оквиру рачуна капитала.

Примјена истих књиговодствених стандарда треба да услиједи код банака из Федерације БиХ у децембру 2011. године. Према подацима Агенције за банкарство ФБиХ стање кредита класификованих у категорију "Е" са 31. децембром 2010. године износи 623 милиона КМ а стање суспендоване камате 72 милиона КМ, резервисања по овом основу су 695 милиона КМ. Наведени износи се тренутно евидентирају у ванбилансној евиденцији банака из Федерације БиХ и треба да се пренесу у биланс банака у децембру 2011. године, у складу са процјеном банке и важећом законском регулативом.

Готовина изван монетарних власти је преузета из Биланса стања ЦББиХ и представља готов новац изван централне банке (монетарних власти). Депозити комерцијалних банака и остали депозити код монетарних власти представљају средства комерцијалних банака и осталих домаћих институционалних сектора (осим депозита централне владе) на рачунима код ЦББиХ. Централна влада представља институције БиХ и владе ентитета и Брчко Дистрикта. Готовина изван банака је преузета из Биланса стања ЦББиХ (табела 4) и представља готов новац у оптицају изван централне банке (монетарних власти) и готов новац изван комерцијалних банака. Депозити по виђењу у домаћој валути су преузети из Монетарног прегледа (табела 2) и представљају депозите нецентралне владе (кантона, општина и фондова), депозите предузећа и приватног сектора. Орочени и штедни депозити у домаћој валути, депозити по виђењу у страној валути и орочени и штедни депозити у страној валути су преузети из Монетарног прегледа (табела 2), и представљају депозите нецентралне владе (кантона, општина и фондова), депозите предузећа и приватног сектора. Резервни новац (примарни новац или монетарна база) је у потпуности преузет из Биланса стања ЦББиХ (табела 4), а чине га готов новац изван монетарних власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих домаћих сектора (осим централне владе) код монетарних власти. Монетарни агрегат М1 чине готовина изван банака и депозити по виђењу у домаћој валути свих домаћих институционалних сектора (осим депозита централне владе). Монетарни агрегат QМ је дефинисан као истоимена позиција у монетарном прегледу (табела 2) и обухвата орочене и штедне депозите у домаћој валути, депозите по виђењу у страној валути и орочене и штедне депозите у страној валути свих домаћих институционалних сектора (осим депозита централне владе). Новчану масу М2 чине монетарни агрегати, новац М1 и квази новац QМ.