Гувернер Софтић на Самиту гувернера, министара финансија и директора пореских управа земаља региона

Сарајево, 14. јун 2019.

Гувернер Централне банке Босне и Херцеговине (ЦББиХ) др Сенад Софтић 14. јуна 2019. године учествује на Самиту гувернера, министара финансија и директора пореских управа земаља региона који се одржава у Бечићима, Црна Гора. Овогодишња тема скупа је „Финансијска и монетарна стабилност региона у условима успореног привредног раста у еврозони“.

Током свог излагања, у сесији под називом „Монетарна политика и стабилност банкарских система у условима ниске инфлације и каматних стопа“, гувернер је ставио посебан акценат на потребу координације између монетарне и фискалне политике, те на значај сталних структурних реформи са фокусом на реформу тржишта рада и образовног система.

Говорећи о утицају монетарне политике FED-а и Европске централне банке (ECB) на земље региона, гувернер Софтић је истакао да је у региону посебно велик утицај ECB. ЦББиХ је недавно донијела одлуку о измјени негативне каматне стопе на вишак ликвидности банака, како би их ускладила са онима код ECB-а.

Анализирајући тренутне политике ECB-а и FED-а, сви панелисти су се сложили да је јако тешко предвидјети када би могло да дође до окончања ере ниских каматних стопа. У складу с тим, нагласио је гувернер, централне банке морају да дјелују проактивно у сагледавању потенцијалних ризика заједно са осталим учесницима у мрежи финансијске стабилности.

Једна од тема данашње дискусије била је и улога међународних финансијских институција, посебно Међународног монетарног фонда (ММФ). Гувернер Софтић је рекао да је ова институција савезник централним банкама у очувању стабилности финансијског система, а у склопу сарадње централне банке добијају значајну техничку помоћ и истакао је да је, без обзира на програм и сарадњу са ММФ-ом, на домаћим институцијама сва одговорност за имплементацију мјера из програма.

Говорећи о изазовима које чекају централне банке на средњи и дужи рок, гувернер је истакао да су кључни изазови који стоје пред централним банкама очување самосталности и повјерења јавности, што подразумијева повјерење у стабилну валуту и стабилан финансијски систем. Поред њих треба споменути и притисак на капитал централне банке, који је посљедица лоших услова за финансирање на међународним тржиштима, што траје већ неколико година. Осим тога, монетарне власти се суочавају са потенцијално великим промјенама које доноси дигитализација финансија. Ипак, неопходно је задржати фокус на основним функцијама централних банака, закључио је др Софтић.