Депозити грађана износе 12,89 милијарди КМ

Сарајево, 30. 10. 2019.

Према подацима Централне банке Босне и Херцеговине (ЦББиХ), на крају септембра 2019. године укупни депозити становништва код комерцијалних банака у БиХ износили су 12,89 милијарди КМ, што је највећи забиљежени ниво.

Ако посматрамо депозите становништва по рочној структури, орочени и штедни депозити у септембру 2019. износе 5,66 милијарди КМ или 43,9% укупних депозита становништва, од тога краткорочни депозити чине 478 милиона КМ, а дугорочни 5,18 милијарди КМ. Трансакциони рачуни и депозити по виђењу чине 7,23 милијарде КМ или 56,1% укупних депозита становништва.

Становништво у БиХ континуирано повећава депозите, па су тако у поређењу са стањем на крају септембра прошле године порасли за чак 1,06 милијарди КМ или 8,9%. Међутим, постоје значајне разлике у темпу раста зависно од типа депозита. Најбрже расту трансакциони рачуни, који су порасли за 17,3% (односно 562 милиона КМ), затим депозити по виђењу који биљеже пораст од 9,4% (односно 293 милиона КМ). Орочени и штедни депозити, а који одражавају праву штедњу, такође расту, али слабијим темпом и на годишњем нивоу су имали пораст од 3,8% (204 милиона КМ), што говори да становништво ипак нема простора за издашнију дугорочну штедњу. Ипак треба имати у виду да се штедња реализујеи путем других облика, као што су полисе осигурања и сл.

У погледу валутне структуре, депозити становништва у домаћој валути износе 5,52 милијарде КМ, што чини 42,8% учешћа, што је значајно више него прије шест година када је учешћедепозита у домаћој валути било 38%. Депозити у еврима износе 6,74 милијарде КМ или 52,2%, а депозити у осталим страним валутама 638 милиона КМ или 5%.

Грађани се одлучују на штедњу због више разлога и мотива – због ванредних околности и хитних случајева, због бриге за могуће опадање куповне моћи у будућности, за мање или веће набавке, како би себи приуштили нешто, да би избјегли задуживање, за старост као допуну пензије или здравственог осигурања.

Стабилан домаћи банкарски сектор, уз поуздан систем за осигурање депозита, пружа гаранцију становништву да своја финансијска средства држи на рачунима у банкама, а путем којих обављају текуће трансакције или штеде за касније периоде. Депозити становништва имају далеко највеће учешће у укупним депозитима код комерцијалних банака, од 55,2%, па стога представљају важну основу финансирања и функционисања банака. На основу тог повјерења и повјерених средстава становништва, банке су у могућности да финансирају и доприносе ефикаснијем функционисању и расту економије, те да помогну у редукцији неформалне трансакције.

Свјетски дан штедње обиљежава се 31. октобра сваке године. На тај дан 1924. године у Милану је одржан Први међународни конгрес штедионичара, на којем су представници свјетских штедних установа тражили излаз из кризе коју је проузроковао Први свјетски рат те су закључили да је штедња пријеко потребна за развој. Установљен је и Свјетски дан штедње с циљем популаризације штедње широм свијета.

ЦББиХ већ годинама на овај дан проводи низ активности када угости ученике основних и средњих школа с простора БиХ. Ове активности имају за циљ да створе свијест о важности паметног управљања новцем и важности штедње од најранијих дана. Централно обиљежавање Свјетског дана штедње ове године биће уприличено у Главној банци Републике Српске Централне банке Босне и Херцеговине у Бањалуци, а сличне активности проводе се и у другим главним јединицима и филијалама ЦББиХ.