Интервју гувернера „Ослобођењу“ - Не постоје озбиљни економски разлози да се подижу каматне стопе

Здрав банкарски систем је неопходанкада крене снажнији опоравак бх. економије, казао је за Ослобођење гувернер Централне банке БиХ Сенад Софтић

Година иза нас оставила је посљедице на свјетску економију. Какве посљедице је пандемија оставила на бх. економију, али и када можемо очекивати опоравак за Ослобођење говори гувернер Централне банке БиХ Сенад Софтић.

Како бисте описали 2020. годину, на глобалном и бх. нивоу?

Година 2020. ће сигурно остати запамћена као изузетна и врло тешка година. Пандемија Ковид-19 је нешто што је без преседана уздрмало цијели свијет. Првенствено мислим на људске жртве, напоре свих медицинских радника, социјалне посљедице ове пандемије.

Посебно бих истакао економске посљедице коронавируса. Оне погађају цијели свијет.

Рецесија

Међународни монетарни фонд предвиђа да би у 2020. свјетски БДП могао пасти за 4,4 процента, дакле, у рецесији смо. Та је прогноза ММФ-а из октобра ове године. Све развијене економије ће биљежити значајан пад. Једина велика економија која ће расти у 2020. биће Кина. И то ће умањити глобални пад. Нама у БиХ је битна Европска унија, односно еврозона, јер с њима имамо највише економских односа. У еврозони се, према посљедњим прогнозама из децембра, у 2020. очекује пад БДП-а од 7,3%. Посљедично, евидентан је и пад економске активности у БиХ. Прије него кажем бројку, морам с поносом истаћи да смо недавно, први пут у историји ЦББиХ, објавили властите прогнозе, не само БДП-а него и за друге главне макроекономске варијабле и то за 2020. и идуће двије године. То ћемо редовно објављивати и даље. Те су прогнозе резултат дуготрајног процеса унапређења рада у ЦББиХ, гдје тим стручњака, уз спољну помоћ, ради на макроекономском моделу БиХ. Како смо и објавили у посебном саопштењу, у 2020. очекујемо пад БДП-а од 4,6%. То може изгледати пуно, но према развијеним економијама, па и сусједној Хрватској, то је добар резултат. С обзиром на зависност одтуризмаХрватску очекује пад од 9-10%, дакле двоструко већи. Према главним компонентама БДП-а, такав пад у БиХ биће узрокован падом инвестиција и извоза. Алии највећа компонента БДП-а, а то је лична потрошња, пашће 5,3%. Напомињем да лична потрошња чини чак ¾ БДП-а, па одличнепотрошњезависи и укупан резултат. Да нема очекиваног раста државне потрошње у 2020. од око 4 процената, пад БДП-а био би још значајнији.

Шта предвиђате у вези дознака радника из иностранства (инодознакама)?

Прво морам рећи да су инодознаке и остали лични трансфери значајан дио бх. економије. Према процјенама, оне чине чак око 8,5% БДП-а. Приватни трансфери из иностранства, који се обично именују као дознаке од дијаспоре, наставиле су да притижу упркос свим поремећајима и ограничењима за путовања преко граница. У првих шест мјесеци прилив дознака је износио 1,19 милијарди КМ, што је за 17% ниже него у истом периоду 2019. године. Уочава се да су се, због немогућности долазака у БиХ, значајно повећали трансфери путем формалних канала доставе, преко банака. Очекује се да подаци за другу половину године неће показати неко драстично смањење и да ће приливи дознака бити смањени за отприлике исти ниво. Очекујемо да ће, када пандемија прође, односно када се рестрикције на путовања значајно смање, та компонента расти и тиме припомоћи опоравку, посебно личне потрошње у БиХ.

Смањене су и кредитне активности, а многи се питају да ли ће ово стање можда подстаћи раст камата?

У Централној банци не очекујемо раст каматних стопа комерцијалних банака на кредите било за грађане, било за предузећа. У новембру смо у ЦББиХ одржали међународну истраживачку конференцију о изазовима ниских каматних стопа за централне банке. Све прогнозе говоре да ће главне централне банке у свијету задржати своје, морам рећи, ултраниске каматне стопе још барем двије године. Затим, новца на међународним тржиштима има у изобиљу. Европска централна банка је на посљедњој овогодишњој сједници у децембру додатно проширила своје програме тзв. количинског отпуштања, рефинансирања банака и откупа обвезница и тиме креирања новог новца. И нагласила је да се каматне стопе неће мијењати у догледној будућности. Дакле, за банке постоје извори средстава и то врло јефтини. Ликвидност банкарског система у БиХ и даље је врло висока и банке на својим рачунима држе укупно 5,8 милијарди КМ од чега је 2,7 милијарди КМ износ који морају држати због обавезне резерве, а остатак, више од 3 милијарде је тзв. вишак резерви. Треће, видимо да нема значајне потражње за кредитима. Јер и становништво и предузећа су врло опрезни у улагањима јер су, како стално наглашавам, суочени с неизвјесношћу. Дакле, постоји велика понуда новца како на међународним тако и на домаћем тржишту, потражња је мала, па стварно не постоје озбиљни економски разлози да се подижу каматне стопе. Нагласио бих да је банкарски сектор у БиХ врло стабилан. Као показатељ наводим да је тзв. стопа регулаторног капитала знатно виша од прописаних 12 посто, дакле постоје резерве за случај погоршања ситуације. Здрав банкарски систем је неопходанкада крене снажнији опоравак бх. економије.

Када очекујете опоравак на нивоу прије Ковид-19 кризе?

Године пред нама су године неизвјесности. Вјероватно би прецизнији одговор на ваше питање могли дати епидемиолози када би могли прецизно предвидјети ток пандемије. Свједоци смо да већина земаља заоштрава мјере, јер се број заражених повећава. Све је више информација да су развијене вакцине, а то је сигурно позитивна вијест. Узрок ове кризе није у презадужености држава или у финансијском сектору, како је то било у протеклим кризама. Узрок је спољни шок – вирус, те су приоритет мјере да се спријечи његово ширење. Дакле, уколико се ситуација не погорша, него се држи под контролом, те се с временом побољшава, ми очекујемо релативно скромни опоравак у 2021. и 2022. Према нашим садашњим прогнозама, раст БДП-а би у тим годинама могао бити око 3 посто ако се ситуација епидемиолошки знатно поправи, ја сам оптимиста и очекујем да се економија брже опорави него што сада предвиђамо. Надаље, ако дође до интензивирања јавних инвестиција тј. државне потрошње, а ту би значајно могао помоћи кредит ММФ-а о којем преговарамо, те се проведу још неке структурне реформе, могуће и да стопа раста у идућим годинама буде знатно виша.

Шта је у овој кризи урадила Централна банка да помогне економији?

Ја бих рекао да је ЦББиХ учинила јако пуно и то на важним сегментима функционисања економије, али и друштва. Прво, сачувана је стабилност КМ, очуван је валутни одборкао гарант стабилности не само новца, него и цијелог финансијског система. У првом дијелу ове године било је великих притисака да напустимо валутни одбор. То не само да би било противзаконито, него би значајно угрозило економију. Надаље, све вријеме најгоре кризе и тзв. lockdowna, све наше главне функције су беспријекорно функционисале. Платни системи и то жироклиринг и БПРВ систем, затим Централни регистар кредита пословних субјеката и физичких лица у БиХ и Регистар рачуна пословних субјеката, снабдијевање готовим новцем цијеле територије, информисање јавности и то кроз нове канале односно преко друштвених мрежа. Више смо пута наглашавали да смо, уколико се укаже потреба, спремни промптно реаговати и спуштањем стопе обавезне резерве повећати ликвидност банака. Но за сада не видимо никакве потребе за тако нешто. Коначно, важно је рећи шта монетарна политика, дакле Централна банка не може учинити. Монетарном политиком се не могу рјешавати питања као што су нужне структурне промјене, не могу се повећати јавне инвестиције, нити побољшати функционисање институција и слично.

Криза је отворила неке нове прилике, попут убрзаног развоја дигиталних плаћања. Може ли се и како још искористити криза?

Потпуно сте у праву што се тиче не само дигиталних плаћања него и дигитализације финансија у ширем смислу. Начелно бих рекао да сваку кризу, па тако и ову, треба искористити за брже промјене набоље. Тренд дигитализације финансија, што често значи и повећање ефикасности финансијских услуга, траје већ неко вријеме, но пандемија коронавируса га је значајно убрзала. Нови и бржи облици плаћања - безготовинско и бесконтактно плаћање, интернетске куповине, рад на даљину, одржавање конференција на даљину и слично, само су неки од трендова који су постојали и раније, али их је ова криза убрзала.

Позитивне реформе

Ова криза може бити одличан повод да сви размислимо како можемо ефикасније и рационалније не само пословати него се и понашати у приватном животу. Ево још неколико могућности како искористити кризу за позитивне реформе. У глобалном свијету постоје дугачки тзв. ланци понуде. Дакле дијелови за неки производ раде се у низу земаља по свијету, тамо гдје су најјефтинији. Но, криза је показала рањивост таквог модела. Дакле, ово је добра прилика да се више развија локална производња. Надаље, у кризи се очекују појачане државне инвестиције. Њих би требало усмјеравати у дугорочно одржив развој. Једна је могућност да се те инвестиције, поред већ неопходне путне и жељезничке инфраструктуре, користе и у чисте изворе енергије. Могуће је државне инвестиције усмјеравати у тзв. широкопојасне интернетске везе да буду још брже и јефтиније. Затим, нове технологије као умјетна интелигенција, роботика и слично, већ мијењају а мијењаће још и више постојеће пословне моделе. Нових је технологија јако пуно, а важно је осигурати да оне доприносе добробити становништва и одрживом расту. Важно је имати на уму да ће ова Ковид криза проћи те се сви морамо припремати за постпандемијски период. Ову кризу морамо искористити за реформе како би створили државу у којој ће сви, а посебно млади, моћи планирати будућност. На крају, користим прилику да свим читаоцима честитам долазеће празнике са жељама да нам Нова година буде позитивна.