Пројекције економске активности у БиХ у 2021. и 2022. години кориговане навише

Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) објављује први круг пројекција кључних макроекономских варијабли у 2021. години, за текућу и 2022. годину. Процјењује се да ће економски раст у текућој и 2022. години бити нешто снажнији у односу на пројекције из новембра 2020. године, које су рађене на основу доступних података с половине 2020. године.

Према актуелној пројекцији (табела 1), у 2021. години се очекује раст економске активности од 3,4%, што је за 70 базних поена више од пројекције прије шест мјесеци. Иако је почетак 2021. године,такође под утицајем коронакризе, снажнији од очекиваног,опоравак у одређеним индикаторима високе фреквенције, попут индустријске производње и извоза роба, у првом кварталу, упућује на динамичнију економску активност у 2021. години. Навише су биле ревидиране и пројекције варијабли које представљају страну потражњу, а које преузимамо од релевантних спољних извора. То је, такође, утицало на оцјену да ће економска активност у БиХ у 2021. години бити снажнија него се очекивало крајем 2020. године. Пројекција економског раста за 2022. годину је ревидирана навише за 40 базних поена, у односу на други круг пројекција из 2020. године.

Табела 1: Пројекције кључних макроекономских агрегата и инфлације

Извор: ЦББиХ. Пројекције Канцеларијеводећег економисте из маја 2021. године. При изради пројекција кориштени су расположиви званични статистички подаци закључно с четвртим кварталом 2020. године те расположиве информације и подаци високе фреквенције до априла 2020. године.

Уз ове корекције пројицираних стопа економске активности навише, ниво реалног БДП-а из 2019. године би се готово могао достићи већ крајем 2021. године. Раст личне потрошње у 2021. години је заснован на позитивним индикаторима везаним за тржиште рада, те пројицираном паду броја незапослених лица, благом расту запослености и просјечне нето плате ирасту дознака из иностранства. У односу на претходни круг пројекција, благо смо кориговали навише опоравак личне потрошње до краја 2022. године, јер се показало да смо били нешто песимистичнији, у односу на стварно стање у 2020. години, у погледу флексибилности тржишта рада, и брзине опоравка, посебно услужног сектора. Ипак, и даље смо прилично конзервативни у погледу тренда у стопи незапослености, али и брзине којом би се радна снага из БиХ могла запошљавати у ЕУ у краткон року, што утиче на личну потрошњу.

Према првим расположивим подацима за 2021. годину, раст извоза роба и нешто спорији опоравак домаће потражње (који успорава раст увоза) ће резултирати мање негативним доприносом нето извоза расту БДП-а. С растом економске активности, у 2022. години очекујемо поновно продубљавање спољнотрговинског дефицита. Раст прихода од туризма је пројициран и у 2021. години, али интензивирање тренда не очекујемо прије друге половине 2022. године.

У претходном кругу пројекција, раст БДП-а у 2021. години се ослањао и на раст државне потрошње. У овом кругу пројекција ревидирали смо наниже позитивни утицај који ће владина потрошња имати на економску активност у 2021. години. Први квартал текуће године је обиљежен пооштравањем мјера рада пословних субјеката, претежно из услужног сектора, што је додатно утицало на фискалне приходе и продужило субвенционирање. У средњем и дугом року би интензитет државне потрошње могао бити додатно ограничен висином јавног дуга, али и доспјелим обавезама везаним за сервисирање јавног дуга.

У пројекцијском периоду очекује се благи раст инфлације (табела 1). Раст цијена током 2021. године биће под утицајем повећања цијена превоза, слиједом очекиваног раста цијена енергената на међународним тржиштима. Јачање утицаја домаће агрегатне потражње на потрошачке цијене очекујемо у 2022. години. Појекције инфлације су консистентне с пројицираним трендом у економској активности. Међутим, цијене су, у тренутним околностима, подложне снажнијим шоковима те би се пројекција инфлације у наредним периодима могла снажно ревидирати навише. Фактори који би могли узроковати инфлаторни шок су наставак раста цијена глобалног транспорта роба, снажан могући раст цијена метала и снажне промјене у девизним курсевима валута значајних за међународну размјену роба.

Наше досадашње пројекције су се показале врло објективним, чак и у ванредним околностима каква је пандемија, па је одступање у пројекцији реалног БДП-а за 2020. годину било свега 20 базних поена изнад прелиминарних службених података. Међутим, не налазимо се у класичном пословном циклусу, те и даље наглашавамо да су оцијењене и процјењене вриједности БДП-а и његових компоненти и осталих макроекономских варијабли изложене изузетно високом степену неизвјесности, који је везан уз развој епидемиолошке ситуације, односно успјеха у сузбијању ширења вируса и истовременог постепеног реактивирања економских активности.

Наша оцјена могућих одступања од тренутне пројекције економске активности је и даље избалансирана. Од фактора који би могли доприносити ревизији пројекције економске активности навише већ у другом кругу пројекција у 2021. години издвајамо очекивану знатно вишу вакцинацију становништва до краја текуће године, снажан раст индустријске производње и опоравак сектора услуга који је везан за долазак иностраних туриста. С друге стране, снажан инфлаторни шок би могао одгодити опоравак личне потрошње, што би био и ефекат новог таласапандемије и ограничавање кретања становништва. Додатно, сужавање фискалног простора би могло негативно утицати на јавне инвестиције, а продужавање периода слабе економске активности би успоравало кредитну активност банака.

Објављивање наредног круга средњорочних макроекономских пројекција ЦББиХ за период 2021.–2023. година планирано је за новембар 2021. године. У овом прољетном кругу израде средњорочних макроекономских пројекција, пројекцијски хоризонт је скраћен за једну годину, јер још увијек нису доступне званичне пројекције егзогених варијабли које представљају страну потражњу.