Ауторски текст гувернера ЦББиХ др Сенада Софтића за "The Economist"

Централна банка Босне и Херцеговине – стуб стабилности бх. економије и друштва готово четвртину вијека

Свака криза, па и ова, одлична је прилика за реформе

Живимо у врло бурним временима. Свијет се тек опорављао од глобалне финансијске кризе када га је захватила пандемија Ковид-19. Посљедице пада економија у свијету у 2020. години су без преседана. Свјетски БДП је пао чак 3,1%. Срећом, током 2021. налазимо се на путањи раста. Стопа раста у 2021. години процјењује се на чак 5,9%. Слични трендови биљеже се и у БиХ. Најновије пројекције које редовно ради Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) говоре о расту БДП-а од 5,8%, у 2021. те 3,9% у 2022. години. И што је још важније, подаци су кориговани навише у односу на пројекцију коју је ЦББиХ објавила у мају 2021. године. Дакле, високе стопе раста, дијелом узроковане падом БДП-а у 2020. од 3,2%, разлог су за оптимизам, јер, БиХ треба економски раст како би се остварили главни циљеви развоја.

Често се истиче како се од марта 2020. године БиХ, као и цијели свијет, налази у кризи због пандемије Ковид-19, која још траје, иако се економије опорављају. Међутим, свака криза, па и ова, одлична је прилика за реформе. Ту се мисли на структурне реформе које требају имати дугорочне позитивне посљедице на економски раст и просперитет. ЦББиХ је тога свјесна, те је на вријеме и са свим расположивим инструментима одговорила на изазове кризе, али се истовремено, унутрашњим реформама и реформама постојећих инструмената и функција, припрема за времена која долазе.

А будућност се првенствено односи на убрзану дигитализацију финансија са свим посљедицама које има по постојеће институције. Немогуће је набројати шта се све промијенило услијед примјене нових технологија у финансијама. Почнимо од бројних криптовалута, гдје је биткоин само најпопуларнија и најраширенија, али број криптовалута у свијету се пење ка десет хиљада. Затим, ту је снажан тренд развоја децентрализованих финансија, које омогућавају директно кредитирање двије стране без посредовања треће стране - банке. Надаље, ту је појава виртуелних тзв. необанака које брзо расту. Број њихових клијената се мјери у милионима. Коначно, ту су бројни нови облици плаћања који постају знатно бржа и јефтинија опција. Велике промјене у финансијским системима настаће ако се, и када, у већој мјери почне употребљавати дигитални новац централних банака. Оно што је данас физичка готовина, сутра ће бити у дигиталном облику. Укратко, свијет се налази на прагу великих промјена у свијету финансија. ЦББиХ настоји пратити трендове и анализирати како и на који начин те промјене могу утицати на финансијску стабилност цијелог система.

ЦББиХ је по закону валутни одбор, дакле нема инструменте које имају друге централне банке у кризи. Не може давати кредите банкама и држави, нити куповати и продавати хартије од вриједности. Исто тако не обавља супервизију ни регулацију комерцијалних банака. ЦББиХ је, кроз координацију двију агенција за банкарство и анализе које врши, изнимно фокусирана на стабилност цијелог финансијског система у БиХ. По функцији, гувернер је предсједавајући Сталног одбора за финансијску стабилност највишег државног тијела које координира стабилност укупног система и брине о томе.

ЦББиХ, са задовољством може истаћи, да је све своје законске функције у кризи успјешно обављала и обављаће и даље. Интерним прописима осигурала је да се сви кључни процеси у ЦББиХ одвијају несметано упркос свим ограничењима контаката због пандемије. Платни системи су функционисали без проблема. ЦББиХ је знатно модернизовала своју функцију трезора приближивши га највишим ЕУ стандардима пословања. Свјесни значаја комуникације за сваку централну банку, у кризи је ЦББиХ знатно унаприједила комуникацију и канале комуницирања. Редовним објављивањем свог годишњег извјештаја, Извјештаја о финансијској стабилности као и бројних других статистика значајно придоносимо бољој информисаности не само бх. јавности, економских субјеката него и бројних међународних институција, као и потенцијалних инвеститора у БиХ. Сада је ЦББиХ присутна у медијима знатно чешће и не само путем своје веб странице или гостовања на ТВ каналима него и путем Youtube канала, Facebooka, Instagrama и свих облика савременог комуницирања. Као гувернер, врло често сам иступао у јавност, посебно у раним фазама кризе, те смо и на тај начин успјешно очували кредибилност валутног одбора.

ЦББиХ интензивно ради на унапређењу и повећању ефикасности саме институције. Тако је знатно унапријеђена функција контроле и управљања нефинансијским ризицима у ЦББиХ, уведена је врло важна функција - усклађеност пословања (compliance), одржавају се редовно научне конференције на којима учествују међународно призната имена (нажалост, виртуелно откада је пандемија), ради се интензивно на стратешком плану ЦББиХ за наредни период. Укратко, уз све спољне изазове, фокус је и на сталној модернизацији институције, јер смо свјесни да ново окружење тражи и од нас нова рјешења како бисмо успјешно одговорили свим изазовима.

Од посебног значаја је чињеница да је ЦББиХ у кризи започела дуготрајан процес модернизације јединог инструмента монетарне политике који јој је на располагању, а то је обавезна резерва. Уз помоћ техничке мисије Међународног монетарног фонда и даље се ради на модернизацији овог инструмента којим се жели очувати стабилност система те смањити могуће ризике. Примјера ради, од 01. 01. 2022. мијења се накнада на вишак резерви комерцијалних банака код Централне банке. Слиједећи политику Европске централне банке та је накнада била до сада негативна, дакле на вишак резерви су банке плаћале -0,5% накнаде. Али у идућој години то ће износити -0,75%. Ова мјера представља не само подршку валутном одбору него треба послужити и као подстицај банкама да активније искористе значајна финансијска средства која се налазе на рачунима резерви код Централне банке за подршку привредном систему земље. Важно је напоменути да је све вријеме кризе ликвидност система била више него висока.

У кризи је сачуван кредитни рејтинг додијељен од двију агенција, Moody's иS&P, што није било лагано. Чак су и изгледи остали стабилни. То је важан сигнал потенцијалним улагачима у БиХ да знају с којим ризицима требају рачунати.

Све вријеме кризе ЦББиХ одржава интензивну комуникацији са Међународним монетарним фондом који је кроз два канала дозначио додатна средства и олакшао терет кризе. Такође, од изузетног значаја је и помоћ Европске комисије која је дозначила средстава макрофинансијске помоћи на основу Споразума о кредитној линији између Европске уније и Босне и Херцеговине. До сада смо примили прву траншу те помоћи. За другу траншу потребно је направити значајне реформе, не да бисмо задовољили услове друге транше већ због тога што вјерујемо да без тих реформи нема значајнијег напретка у БиХ.

Након страха од дефлације у 2020. години, од средине 2021. највеће свјетске централне банке се боре како реаговати на раст инфлације. Дискусије да ли је раст инфлације у свијету, а посебно у неким развијеним земљама, транзиторан или се ради о дугорочном тренду ће још неко вријеме трајати. У БиХ годинама нисмо имали проблема с инфлацијом. Ми као мала и отворена економија дијелимо судбину оних великих, посебно еврозоне. Иако се по свим индикаторима, не очекује значајан раст цијена у идућим годинама, ЦББиХ је на опрезу. Наше најновије прогнозе говоре о инфлацији од 1,7% у 2021. години и 2,1% у 2022. години. Наравно, пратимо пажљиво раст цијена сировина у свијету, не само нафте него и хране и прехрамбених артикала. Свјесни смо чињенице да је стабилност цијена итекако важна за повјерење економских субјеката и грађана. Без повјерења, неће бити ни додатних инвестиција. А без инвестиција нема ни раста и просперитета који сви желимо.

На крају могу нагласити да као гувернер Централне банке сматрам да ћемо, ако у ЦББиХ наставимо интензиван рад на модернизацији банке и на суочавању са свим спољним и унутрашњим изазовима, наставити успјешно обављати своју задаћу. Само тако можемо осигурати стабилност и у будућем периоду, како смо то чинили и у протеклој четвртини вијека.