Интервју гувернера за магазин "Став": Сваки удар на Централну банку био би осуђен на пропаст

Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) централна је банка свих грађана ове земље, и то је у посљедњих 25 година много пута доказано, сматра њен гувернер. Осврћући се на актуелну политичку ситуацију у Босни и Херцеговини и ударе на кључне државне институције, Софтић у интервјуу за Став наглашава да не може бити било чији интерес да руши једну од најуспјешнијих институција, која својим радом даје најбољи допринос финансијској стабилности земље. 

СТАВ: Све виталне државне институције на удару су сецесионистичке политике из ентитета Република Српска, осим Централне банке, барем не јавно. Да ли је до сада било покушаја дестабилизације или их можда тек очекујете? 

СОФТИЋ: Централна банка уставна је категорија, а монетарна политика је, такође према Уставу, у надлежности институција Босне и Херцеговине, односно искључиво Централне банке, те у том смислу не очекујемо покушаје дестабилизације ЦББиХ. Ипак, морам напоменути да је, и према процјени из посљедњег извјештаја Европске комисије о напретку земаља кандидата и потенцијалних кандидата, кредибилитет и независност Централне банке угрожен због процеса именовања чланова Управног одбораЦББиХ, које је у надлежности Предсједништва Босне и Херцеговине. Али, ово није утицало на свијест и понашање најодговорнијих људи у Централној банци Босне и Херцеговине, па је тако досадашњи сазив Управног одбора наставио свој рад у складу са законским прописима како функције и задаци не би били угрожени. Тиме је осигуран континуитет рада Централне банке Босне и Херцеговине све до избора новог сазива Управног одбора. Такође желим нагласити да смо ми централна банка свих грађана Босне и Херцеговине и да је то у посљедњих 25 година много пута доказано. Не може бити било чији интерес да руши једну од најуспјешнијих институција, која својим радом даје најбољи допринос финансијској стабилности земље. 

СТАВ: По природи ствари, платни промет, опћенито финансијски систем, изразито је увезан. Постоји ли опција да, рецимо, један ентитет, у овом случају РС, тек тако једноставно напусти тај систем, направи неку алтернативу...? 

СОФТИЋ: Као што сам рекао, Централна банка Босне и Херцеговине уставна је категорија. Закон о Централној банци, у члану 2, који дефинира основне циљеве и задатке ЦББиХ, експлицитно наводи како је један од њених основних циљева да потпомогне или успостави и одржава одговарајуће платне и обрачунске системе. У складу с овим, не очекујемо такав сценариј јер би он био у супротности с интересима грађана ове земље. Постоје законски прописи у овој земљи, међународне обавезе које је Босна и Херцеговина преузела и за које се очекује да буду испуњене. Сматрамо да би такав сценариј био осуђен на пропаст. 

СТАВ: Колико сматрате опасним за макроекономску стабилност, на финансијску одрживост Босне и Херцеговине, ударе на Управу за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине? 

СОФТИЋ: Ниједан удар на системске институције Босне и Херцеговине није добар. Управа за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине једна је од најзначајнијих институција Босне и Херцеговине, преко ње се обављају многе активности од виталног значаја за државу. Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине, као и другим законским прописима који се односе на задуживање, дуг и гаранције Босне и Херцеговине као и уплате на јединствени рачун и расподјела прихода јасно је прописан систем функционирања који се обавља, углавном, преко Управе за индиректно опорезивање. Јасна је одредба која примарно налаже отплату дуга Босне и Херцеговине као и финансирање државних институција. Након тога, нижим нивоима власти распоређују се њихова средства. Било какав нагли прелазак на било који алтернативни режим имао би несагледиве посљедице. Међународни кредитори већ су изразили забринутост везано за процес сервисирања доспјелог спољног дуга ако се Управа за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине једнострано успостави на ентитетском нивоу. Међународне рејтинг агенције, такође, пажљиво прате развој ситуације. Осим потенцијалних изазова за сервисирање међународних обавеза земље, висока је вјероватноћа и пореске евазије у том случају, бар у иницијалном периоду. Смањење буџетских прихода, посебно у ентитетима, који су главни носитељи активности јавног сектора, довело би до раста јавног дуга, који би било теже и скупље финансирати извана, али и смањења потрошње и инвестиција јавног сектора, због смањења фискалног простора. У оваквим случајевима не постоје интереси само домаћих актера, већ и међународних, тако да није једноставно и безопасно кренути у рушење системских институција. Сматрам да ове активности не би донијеле корист, само штету. 

СТАВ: С обзиром на то да Централна банка Босне и Херцеговине прикупља и анализира битне макроекономске податке, да ли се већ, према тим подацима, осјете негативне посљедице политичке кризе која је у посљедње вријеме све интензивнија, примјера ради, осјети ли се то на инвестицијама? 

СОФТИЋ: Имајући у виду контекст и политичко окружење, тренутна економска активност је релативно добра, међутим, чињеница је да свака година у којој је одгођено провођење реформи значи слабљење дугорочног потенцијала земље. Прије пандемије и прије посљедње политичке кризе говорило се о расту знатно испод неког нивоа од око 6 посто, који би доприносио знатно бржој конвергенцији ка Европској унији једне мале и отворене економије каква је наша. Извјештаји рејтинг агенција годинама указују да је главни разлог за низак кредитни рејтинг земље политичка нестабилност. И у извјештајима релевантних супранационалних институција, укључујући и посљедњи Извјештај Европске комисије о напретку Босне и Херцеговине за 2021, наводи се како се процес неопходних реформи проводи споро или је чак и заустављен. Задржавање у тренутној ситуацији додатно ће снизити потенцијални раст, тим више јер нам се и демографски фактор знатно погоршава због негативног природног прираста и старења становништва, а највише због одласка становништва. Све побројано никако не доприноси имиџу земље привлачне за стране инвестиције. 

СТАВ: С једне стране имамо домаћу политичку кризу, с друге тешкоће изазване пандемијом. Како ће се све то скупа одразити на економију Босне и Херцеговине? 

СОФТИЋ: Према посљедњим, јесењим, средњорочним макроекономским пројекцијама, ми у  ЦББиХ очекујемо раст реалног БДП-а у 2022. години од 3,9 посто. Пројицирана стопа реалног економског раста за 2022. годину знатно је испод тренутно пројициране за 2021. годину (5,8 постопрема јесењем кругу пројекција), првенствено због ишчезавања базног ефекта. Превладавајући негативни ризик за економску активност у непосредним периодима везан је сада за јачање инфлације, а и даље су присутне неизвјесности у вези с трајањем пандемије и епидемиолошком ситуацијом. Снажнији од очекиваних, инфлаторни шокови могли би се одразити на смањење расположивог дохотка, што би имало негативне посљедице за једну од основних компоненти БДП-а, приватну потрошњу. У 2022. години очекујемо повећан допринос инвестиција као резултат деблокирања рада Комисије за хартије од вриједности ФБиХ, те очекиваних капиталних улагања у инфраструктуру. Свакако да укупне инвестиције, посебно дио који се односи на јавне инвестиције, зависи и одусвајањабуџета, односно одизбјегавањафункционирања у режиму привременог финансирања. Такође, турбулентно политичко окружење не погодује ни приватним инвестицијама. Из свега наведеног, става смо да посљедњих седмица знатно јачају ризици за будућу економску активност, те да је могуће да с прољетним кругом пројекција оне за 2022. годину буду кориговане наниже. 

СТАВ: лако Централна банка нема много инструмената да реагујеу кризним ситуацијама, како оцјењујете улогу ЦББиХ у настојањима да се амортизујекриза изазвана КОВИД-ом? 

СОФТИЋ: Централна банка Босне и Херцеговине подузела је на почетку пандемије све расположиве мјере које је имала на располагању у складу са својим законским мандатом. Осигурали смо комерцијалним банкама ликвидност у виду довољних количина готовог и жиралног новца у валутама КМ и EUR, тако да су сви захтјеви банака и њихових клијената испуњени. Ово је знатно допринијело смиривању ситуације због неизвјесности с којима смо се сви суочили готово преко ноћи. Наша политика обавезне резерве, укључујући и нашу одлуку да стопу обавезне резерве оставимо непромијењеном, била је базирана на професионализму и експертизи, те оцјени да се банкарски систем није суочавао с кризом ликвидности. Додавати ликвидност у врло ликвидан систем једноставно није имало смисла, чак би било контрапродуктивно. Све наше функције, укључујући и функционирање платних система, али и испуњавање улоге фискалног и банкарског агента, обављале су се неометано, чиме смо додатно доприносили стабилности макроекономског система у цјелини. Коначно, желим нагласити нешто што се често превиди, а то је да је ЦББиХ важан саговорник свим релевантним међународним институцијама у питању оцјене макроекономског стања и трендова у земљи и поуздан извор кредибилних статистичких података. Контакти су континуирани, комплексни и захтијевају висок ниво аналитичких капацитета. ЦББиХ је перципирана као једна од ријетких институција која је увијек на располагању за квалитетне консултације и која знатно доприноси испуњавању међународних обавеза земље, посебно оних у процесу ЕУ интеграција. Све ово потврђује и посљедњи Извјештај Европске комисије о напретку, који наглашава да је аранжман валутног одбора остао стабилан и да није био угрожен током пандемије, што је доказ повјерења јавности у ЦББиХ и чини је важним стубом макроекономске стабилности. 

СТАВ: Без обзира на то што из кризе улазимо у кризу, као у неком зачараном кругу криза свих могућих врста, видите ли неки трачак оптимизма с којим можемо ући у 2022. годину? 

СОФТИЋ: Ми смо мала земља, која је, нажалост, још на релативно ниском нивоу економског развоја и која знатно касни у процесу конвергирања ка ЕУ. С друге стране, ја на то увијек гледам као на шансу. Уз релативно мале помаке и мало добре политичке воље побољшања, посебно она у животном стандарду, била би осјетна у врло кратком периоду. Уз провођење већ идентификованих и мапираних структурних реформи, за које, нажалост, првенствено треба политичке воље, сигуран сам да би процес конвергенције ка ЕУ био знатно бржи. Искрено вјерујем да би се и националне тензије у земљи знатно смањиле када би просјечни становник живио боље. Вјерујем да ћемо, ипак, еволуирати као друштво, одмаћи се од непродуктивне реторике и фокусирати се на ствари које наше животе чине квалитетнијим.