ЦББиХ очекује ванредно снажан инфлаторни шок током првог полугодишта 2022. године

Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) је значајно кориговала навише брзе процјене инфлације за прво полугодиште 2022. године, у односу на очекивања из децембра. На основу непотпуних званичних података за јануар 2022. године, и свих расположивих информација до половине марта, укључујући и вриједности фјучерса на нафту, гаси храну на међународним тржиштима за испоруке до краја полугодишта, као и специфичне цјеновне шокове везане за земљу, процјењујемо инфлацију за период првог полугодишта на ниво од 9,2% (табела 1). На основу званичних података из октобра и расположивих информација са тржишта до краја новембра, инфлација за период првог полугодишта 2022. године је у децембру 2021. године процијењена на 4,5% (табела 1).

Како су у тренутним околностима трендови у серијама на основу којих се раде брзе процјене јако промјењиви у смислу магнитуде и фреквенције, у табели 1 испод су дате и екстремне процјене инфлације за први и други квартал. Централна процјена је вриједност за коју ЦББиХ сматра да је најизвјеснија. Екстремна вриједност је могућа уколико се инфлаторни притисци додатно појачају било због додатних поремећаја на међународним тржиштима или уских грла у дистрибутивним ланцима или због домаћих цјеновних шокова који нису везани за трендове у цијенама на међународним тржиштима.

Табела 1: Инфлација за период у БиХ

Извор: БХАС(*), процјене ЦББиХ. Напомена: Екстремна вриједност је централна пројекција увећана за 2 стандардне девијације.

Очекивани раст цијена у првом полугодишту је посљедица екстремног раста цијена сировина, енергије, хране и нафте, нарочито израженог након избијања рата у Украјини, али и ниске базне основице из првог полугодишта 2021. године када је забиљежено стагнирање потрошачких цијена. Успоравање инфлације очекујемо у другом полугодишту, првенствено због базног ефекта из 2021. године и претпоставке одсуства даљег интензивног раста цијена хране и енергената. Имајући у виду овако драматичне корекције краткорочних инфлаторних очекивања, већ сад је потпуно извјесно да ће са прољетним кругом макроекономских пројекција и пројекције инфлације за 2022. и 2023. годину из новембра 2021. године (2,1% и 1,4% респективно) бити знатно кориговане навише.

Неколико је фактора који би у кратком и средњем року могли резултирати додатним инфлаторним притисцима на страни понуде и расту инфлације ка нашим тренутним екстремним процјенама. Првенствено, могући су даљи шокови на међународним тржиштима хране, нафте и гаса, што ће додатно повећавати цијене производних инпута. Битно је напоменути да домаће произвођачке цијене већ више од годину дана расту знатно брже од потрошачких цијена. Други могући извор инфлаторних притисака у кратком, али и средњем року, је евентуално даље усклађивање цијена електричне енергије на домаћем тржишту са трендовима на међународном тржишту. Коначно, постоје притисци кроз спиралу плата и инфлације, и то не само због синдикалних притисака за усклађивање плата са растом трошкова живота него и одлива квалификоване радне снаге у иностранство.

Процјењујемо да су инфлаторни притисци у четвртом кварталу резултирали успоравањем раста реалне економске активности на 6% на годишњем нивоу. Наша брза процјена реалне економске активности за трећи квартал 2021. године (8,7%) није се значајно разликовала од накнадно објављених званичних података БХАС (8,4%). Мјесечни подаци који високо корелирају са БДП-ом, попут трговине на мало, индустријске производње и извоза роба, су биљежили рекордне стопе раста. С друге стране, јачање инфлаторних притисака и слабљење базног ефекта су резултирали нижом процијењеном годишњом стопом раста реалног БДП-а у четвртом кварталу. С процијењеним растом економске активности у БиХ у четвртом кварталу од 6%, имплициран је реални годишњи раст од 7,1% у 2021. години.

У новембарском кругу макроекономских пројекција, према тада расположивим подацима, очекивали смо умјерен раст реалне економске активности у 2022. и 2023. години (3,9% и 2,1% респективно) због ишчезавања базног ефекта и повећања инфлаторног притиска. Међутим, информације о догађајима и трендовима од краја 2021. године, па све до половине марта 2022. године, указују да би пројекције реалног БДП-а за 2022. и 2023. годину могле бити значајно ревидиране у мајском кругу макроекономских пројекција.

Првенствено, дефлатори ће значајно ојачати због инфлаторног шока, што ће, све остало непромијењено, резултирати нижом од тренутно пројициране стопе раста реалног БДП-а у 2022. и 2023. години. Најзначајнија непознаница у моменту израде јесењег круга средњорочних пројекција је била рат у Украјини и санкције које су наметнуте Русији. Пуни ефекат је још увијек тешко процијенити, јер рат траје непуних мјесец дана, али је извјесно успоравање економске активности у нашим главним трговинским партнерима, бар због раста цијена енергената и хране на међународним тржиштима, што ће се одразити негативно на спољну тражњу за нашим робама и услугама. То је додатни фактор који очекујемо да ће успоравати економску активност у односу на пројицирану из новембра 2021. године. Други фактор, који у јесењем кругу пројекција није био познат, а који ће резултирати притисцима на очекивану економску активност у 2022. години, је наставак дјеловања у механизму привременог финансирања за дио фискалног сектора. Посљедично, нове јавне инвестиције ће бити ограничене само на пројекте за које је осигурано финансирање у ранијим годинама, што ће резултирати ревизијом пројекција економске активности за 2022. годину наниже, и по овом основу. Коначно, можда и најважније са средњорочног аспекта је ефекат који има смањење реалног расположивог дохотка становништва усљед инфлаторних шокова на реалну економску активност. У околностима устрајних инфлаторних шокова на ионако низак ниво расположивог дохотка, будућа економска активност ће успоравати.