Интервју за Business Magazine: Централна банка БиХ примјењује ЕУ стандарде превенције корупције

Централна банка Босне и Херцеговине једна је од ријетких институција на државном ниову које уживају неподијељену подршку јавности у оба босанскохерцеговачка ентитета. У настојању да задржи и додатно учврсти повјерење грађана, Централна банка увела је функцију праћења усклађености пословања (Compliance), усмјерену на спречавање сукоба интереса, коруптивних радњи и других ризика који могу резултирати финансијским или губитом угледа. Шта су главни циљеви провођења compliance програма и које све механизме он укључује, за Business Magazine појашњава Сања Ромић-Бајрамовић, главни стручњак Централне банке за контролу усклађености пословања (Compliance Officer).

БМ: Чиме је мотивисано увођење compliance функције у ЦББиХ, посебно у контексту чињенице да, с обзиром да компаније за тим механизмом посежу тек након што претрпе велику репутацијску штету, тај потез ЦББиХ сугеришеда се и она суочава са одређеним репутацијским изазовима – колико има основа за наведени закључак?

РОМИЋ-БАЈРАМОВИЋ: Тачно је да велике компаније, које послују на свјетском тржишту, најчешће уводе ефикасне compliance програме након одређених репутацијских штета које претрпе, али је то прије свега мотивисано чињеницом да на тај начин ублажавају штету и смањују износе финансијских казни које изриче регулатор.

Међутим, то није једини разлог за увођење compliance програма. Неке компаније ту добру праксу преузимају из својих матичних кућа, а имамо и примјере гдје се на овај корак организације добровољно одлучују. Једна од таквих институција је и Централна банка БиХ и с поносом могу рећи да сам сретна због чињенице да су питања попут етике и интегритета препозната као вриједности које треба развијати и јачати.

Сви аспекти пословања носе одређене ризике у већој или мањој мјери, било да се ради о оперативним, финансијским или compliance ризицима. Оно што ми настојимо постићи јесте адекватно и проактивно управљање тим ризицима.

БМ: С друге стране, будући да Централна банка послује по концепту различитом од компанија које се боре за тржиште, тако да јој је и простор за коруптивне и друге радње које би јој могле угрозити репутацију далеко ужи, шта су главни ризици везани за њену пословну етику и интегритет?

РОМИЋ-БАЈРАМОВИЋ: Ми нисмо тржишно оријентисана институција и не суочавамо се са изазовима које са собом носи тржишна утакмица. Међутим, као институцији која је у Босни и Херцеговини једина овлаштена за монетарну политику и чији је циљ постизање и одржавање стабилност домаће валуте, а што посредно има утицај и на комплетан финансијски систем земље, репутација и повјерење јавности у наш рад су нам изузетно важни. То посебно долази до изражаја у кризним временима, попут овог пандемијског, које је нажалост још увијек присутно, а због којег су велике ударе претрпјеле и најјаче економије. Одређеним процесима у кризним ситуацијама треба посветити више пажње и појачано их надзирати, како не би дошло до злоупотреба.

У изазовним временима важно је да грађани вјерују институцији попут Централне банке, а то можемо постићи само ако им пружимо адекватно увјеравање да радимо професионално, одговорно и у складу с важећим прописима.

Када су у питању compliance ризици, они се не разликују много од оних у другим организацијама – то су увијек ризици од неусклађености с важећим законима по којима смо обавезни пословати, ризици који негативно утичу на интегритет и репутацију, ризици од настанка забрањених пракси, ризик од корупције, неадекватно управљање ситуацијама сукоба интереса, преваре, крађе и злоупотреба ресурса итд.

БМ: Шта су главне одреднице Етичког кодекса и Правилника о интерном пријављивању корупције и других неправилности у ЦББиХ (зашто и у којим сегментима је Правилник измијењен)?

РОМИЋ-БАЈРАМОВИЋ: Ова два прописа представљају темељ compliance програма Централне банке.

Нови Етички кодекс припремљен је у складу с највишим професионалним стандардима, смјерницама Европске централне банке, а уз уважавање препорука мисије Међународног монетарног фонда дате кроз сигурносну процјену Централне банке (IMF Safeguards Assessment mission). Усвојен је од стране Управног одбораЦентралне банке 27. јула 2021. године.

Етичким кодексом дефинисани су највиши стандарди интегритета и професионалне етике који су важни за независно и професионално пословање и остварење циљева и задатака Централне банке те представљају један од темеља за осигуравање њеног кредибилитета и повјерења јавности. Нека од питања која су у Етичком кодексу први пут третирана на адекватан начин су правила о избјегавању сукоба интереса, мјере за спречавање сукоба интереса, поступање с поклонима и гостопримствима, обавеза достављана података од стране чланова Управног одбора о њиховим личним интересима као и о интересима чланова њихових домаћинстава, што обухвата податке о некретнинама у власништву, другим приходима које остварују изван Централне банке, о покретној имовини у власништву, дуговима, јемству, судужништву, кредитима, податке о власништву над акцијамаили удјелима у другим правним лицима, као и податке о власништву над другим хартијама од вриједности. Мислим да је ово први пут да једна јавна институција на овакав начин адресира и третира ова за интегритет важна питања.

Такође, дефинисана су и правила попут забране дискриминације, поштовања сарадника, поштовања унутрашње организације, употребе ресурса и информација, примјерене комуникације, уважавања странака и трећих лица итд.

Значајно је истакнути и да смо прописали обавезу свим службеницима да пријаве било какве неправилности које уоче у раду, а да бисмо им у те сврхе омогућили слободу и комфор да се осјећају сигурно и заштићено, имплементиран је систем Етичка линија.

Осим Етичког кодекса, кроз активности усмјерене на успостављање ефикасног compliance програма у Централној банци, једна од најважнијих је усвајање новог Правилника о интерном пријављивању корупције и других неправилности. Овим правилником направљен је значајан искорак од онога што представља основну законску обавезу према Закону о заштити лица која пријављују корупцију у институцијама БиХ. Нови Правилник, осим могућности пријављивања корупције, предвиђа и могућност пријављивања било које друге неправилности уочене у раду Централне банке, попут: сукоба интереса, неправилности у набавкама и располагању имовином Централне банке, неправилности у запошљавању или остваривању права из радног односа, кршење прописа Централне банке и дискриминацију по било ком основу.

Такође, детаљно је уређен начин и овлаштени ауторитети за поступање по запримљеним пријавама неправилности, уведени су канали за комуникацију и запримање пријава (посебна телефонска линија – тзв. integrity line, путем броја 033 278 155 на који се може извршити пријава, e-mail адреса [email protected], могућност достављања поштом, лична пријава), али свакако као најзначајнији канал комуникације истичем систем Етичка линија.

БМ: Како функционишеЕтичка линија, односно какав је пут разматрања анонимних пријава корупције и других неправилности (да ли се оне рјешавају искључиво унутар ЦББиХ или у одређеним случајевима могу завршити и изван ње, у надлежним правосудним органима)? Има ли већ пријава и на шта се односе?

РОМИЋ-БАЈРАМОВИЋ: Етичка линија је екстерни заштићени online систем који нуди могућност анонимне пријаве о постојању корупције и других неправилности. Систему Етичка линија, који је доступан 24 часадневно, седам дана у седмици и бесплатан је за пријавитеља, приступа се преко веб странице www.cbbh.ba, кликом на лого “Етичка линија“.

Пријављивање кроз овај систем је потпуно анонимно, уколико то пријавитељ жели, и није могуће утврдити одакле и од кога је поднесена пријава, што даје сигурност пријавитељу. Системом управља независна трећа страна, која нема увид у садржај интерних пријава и поступања, али која гарантује високе техничке стандарде заштите система од злоупотреба или непрофесионализма. Није могуће интерно манипулисање пријавама (онемогућено брисање, развијен систем упозоравања о роковима, немогућност прескакања корака у процесу провођења правилника, меморија свих радњи учињених у систему).

Пријавитељ након подношења пријаве путем Етичке линије добија насумично генерисани PIN код, путем којег може да прати статус своје пријаве и анонимно, а што омогућава и његову комуникацију са овлаштеним службеником за поступање по пријави, што је изузетно важно, јер на тај начин пријавитељ може бити упознат с резултатима проведеног поступка по његовој пријави као и донесеним одлукама.

Службеници Централне банке одређени су као овлаштени ауторитети за рјешавање пријава неправилности. Међутим, уколико неко достави доказе који недвосмислено указују да постоји основ сумње да се у конкретном случају ради о кривичном дјелу, наравно да у таквим ситуацијама службеници Банке не поступају, него се пријава прослијеђује надлежним органима.

БМ: У којој мјери је на увођење compliance функције утицао случај Сањина Синановића, бившег упосленика ЦББиХ, који тврди да је добио отказ управо због указивања на корупцију, а не због тежих повреда службених дужности? Да ли је његов случај изолован или има још примјера отпуштања радника ЦББиХ због лошег рада, односно с друге стране, радничких оптужби да су “на леду“ због пријављивања корупције?

РОМИЋ-БАЈРАМОВИЋ: Централна банка увела је compliance функцију из објективне потребе да успостави такозвану другу линију одбране у организацији. На ову потребу су претходно указивале и препоруке екстерних процјенитеља, као и извјештаји о сигурносним процјенама Банке које је вршио ММФ.

Код развоја функције усклађености у Централној банци настојимо се водити у основи начелима које је успоставио Базелски одбор за надзор банака, узимајући у обзир и остале међународно признате стандарде и добре праксе. Један од најновијих међународно признатих стандарда, публикован у априлу 2021. године, је ISO 37301 Compliance Management Systems, који прецизира захтјеве и даје организацијама “смјернице за успостављање, развој, примјену, процјену, одржавање и побољшање ефикасног система управљања усклађеношћу у организацији”.

Имала сам ту част и прилику да будем једна од прве три особе из Босне и Херцеговине и првих седам особа из цијелог региона које су прошле едукацију и стекли цертификат по овом међународно признатом стандарду и настојим у свом раду имплементирати препоруке из тог стандарда те се максимално приближити испуњењу захтјева које он поставља.

У посљедње вријеме великом брзином расте тренд успостављања ове функције, како у компанијама из приватног сектора, тако и у јавним институцијама. У земљама у окружењу већ имате законодавни оквир који успостављање compliance функције дефинише као императив и то је оно што сигурно чека и нас у скоријој будућности.

Дакле, нити један конкретан случај није био искључиви разлог за увођење compliance функције, јер потреба за њеним постојањем значајно превазилази појединачне случајеве. Међутим, свакако да успостава и развој ефикасног compliance програма може превенирати одређене девијације.

Ниједан конкретан случај није био искључиви разлог за увођење compliance функције, истиче Ромић-Бајрамовић.

БМ: По репутацију ЦББиХ далеко гори ударац од “случаја Синановић“ била је крађа новца из трезора, који је прилично успјешно “гурнут под тепих“, а као искључиви кривац проглашен је Неџад Бајрактаревић, који је осуђен на дугогодишњу затворску казну, мада је прилично јасно да, имајући у виду трезорске процедуре, он вишеструку крађу није могао починити без унутрашњих помагача. Да ли је још ико претрпио барем неке интерне санкције због тог скандала и на који начин су након тог случаја унапријеђене процедуралне мјере које требају гарантовати сигурност новца депонованог у трезору (колико су и такви проблеми у дјелокругу надлежности Compliance Officera ЦББиХ)?

РОМИЋ-БАЈРАМОВИЋ: Када је у питању случај крађе новца у трезору, морам изричито нагласити да је за извршење кривичног дјела правоснажно осуђен службеник којег сте споменули и да је истрага јасно показала да нити један други службеник Банке није учествовао у овом кривичном дјелу на било који начин. Наравно, унутар институције проведени су дисциплински поступци и изречене одговарајуће дисциплинске казне, али оно што је најзначајније и што смо из овог нежељеног догађаја окренули у своју корист, јесте чињеница да су све интерне процедуре и правила прошле строге контроле и оцјене и да су преиспитана и значајно унапријеђена.

Заправо је то и сврха постојања ефикасног compliance програма – не нужно да он служи као полуга за изрицање дисциплинских санкција, него да се прије свега на адекватан начин дјелује превентивно у откривању било каквих неправилности (пропуста у интерним процедурама, изостанка регулације одређених пословних процеда и слично), да се ризици препознају на вријеме, да се њима управља у складу с нивоом утицаја тог ризика на организацију, да се онда када се неправилност открије изврши процјена које превентивне мјере су адекватне да би се спријечило понављање таквих догађаја, а тек тада, као посљедња опција, онда када одређено поступање има обиљежја повреде службене дужности, да се проводе и дисциплинске активности.

БМ: У бх. државним институцијама свих нивоа (као и у јавним предузећима), један од већих базена корупције је процес запошљавања, будући да је општепозната чињеница да се радно мјесто у њима може добити искључиво по страначкој или родбинској линији – како с тим у вези стоје ствари у ЦББиХ (како је то питање третирано у Правилнику, Кодексу и портфељу Compliance Officera)?

РОМИЋ-БАЈРАМОВИЋ: Питање запошљавања је, наравно, препознато као процес који носи одређени ризик и свакако представља један од compliance ризика.

Правилником о интерном пријављивању корупције и других неправилности у Централној банци, као посебна неправилност која се може пријавити издвојена је неправилност у запошљавању и остваривању права из радног односа. Наравно да је ово тема која се у јавности увијек спомиње у негативном контексту и, како сте рекли, због “општепознате чињенице“ о начину добијања радног мјеста у јавном сектору, постоји претпоставка да је то скоро па правило.

Међутим, ја морам рећи да сам јако поносна и сретна што имам прилику бити дио тима у којем раде изузетни професионалци и стручњаци у свом послу, који су итекако компетентни да се баве пословима који су им повјерени. У ситуацији када имамо масовни одлазак младог, школованог и способног кадра, а посебно када то посматрамо из перспективе Централне банке, која има потребу за стручњацима из специфичних области попут инвестирања девизних резерви, банкарства, финансијске стабилности, трезорских послова, платних система, ИТ-а, ризика, статистике и многих других, изузетно је тешко сачувати квалитетне људе, а истовремено сте константно под притиском медија и јавности који се интересују за број службеника, висину плата или друге бенефите које евентуално остварују наши службеници.

Нико не размишља, напримјер, о посљедицама масовног одласка овог кадра из Централне банке. Заиста је велики изазов пред нама када су људски ресурси у питању.

Према званичним подацима нашег Одјељења за људске ресурсе, у претходне отприлике три године просјечна старост службеника које смо запослили је 37 година – махом су то људи који имају одличне компетенције и изврсна радна искуства и који долазе већином из комерцијалних банака и реалног сектора.

БМ: Да сумирамо – шта ће бити приоритетне активности Compliance Officera у наредном краткорочном и средњорочном периоду и које организационепретпоставке су још нужне да би се ЦББиХ у потпуности ускладила са ЕУ стандардима у овој области?

РОМИЋ-БАЈРАМОВИЋ: Централна банка тренутно проводи активности на припреми проведбених антикорупционих аката (смјерница и процедура) које ће операционализовати поступак избјегавања и управљања ситуацијом сукоба интереса, као и поступање са поклонима, гостопримствима и њихову регистрацију.

Ја морам искористити прилику да споменем да смо у активностима успостављања и развоја ове функције велику помоћ имали наших партнера кроз USAID FINRA пројект, као и програма билатералне помоћи и изградње капацитета централних банака у сарадњи са Швајцарским секретаријатом за економске послове (SECO) и овим путем им се на подршци и помоћи захваљујем и у своје лично име и у име институције. Сарадња са SECO-om ће се на моју велику радост наставити и у наредном периоду.

Ми тренутно ревидирамо већ постојеће прописе и настојимо их унаприједити колико је то могуће. Сигурно ће период пред нама бити усмјерен на даље јачање и развој ове функције у сваком смислу.

Када су у питању ЕУ стандарди, морам споменути да управо овај канал комуникације који смо увели – Етичка линија, представља увођење канала за пријаве и комуникације с пријавитељем који је у складу с највишим међународним стандардима, захтјевима и Директивом Европске уније о заштити лица којапријављују повреду права Уније, која је у земљама чланицама ЕУ ступила на снагу и обавезна је од 17. децембра 2021. године. У ономе што радимо, настојимо ићи три корака испред свих!

Политички удари

БМ: Шта Compliance Officer може урадити по питању смишљених дезинформација о раду ЦББиХ с циљем нарушавања њене репутације, које долазе из самог врха државне власти (најчешће од члана Предсједништва БиХ Милорада Додика) – колико су такве кампање наштетиле имиџу ЦББиХ у домаћој јавности?

РОМИЋ-БАЈРАМОВИЋ: Централна банка и у изузетно компликованим условима и средини у којој послује, успијева испуњавати сва своја законска овлаштења, иако често буде тема дневнополитичких иступа одређених политичких субјеката и неоснованих покушаја нарушавања репутације. При томе не мислим само на политичара којег сте Ви споменули, има ту и других, чак и оних на локалном нивоу. Настојимо у таквим ситуацијама аргументирано демантовати тврдње које су изнесене у јавном простору.

Не мислим да такве кампање могу озбиљно угрозити репутацију Централне банке, јер ми радимо и имамо се чиме похвалити. Најчешће то препознају наши партнери, субјекти с којима свакодневно сарађујемо, али и стране финансијске организације и институције.

Наш рад и резултати су препознати од стручне и шире јавности, за што смо често и награђивани, а то је евидентирано и у извјештајима многих међународних организација.