Очекивана инфлација мјерена потрошачким цијенама 7,7% у 2022. години

У складу са најавом из саопштења за јавност везаног за брзе процјене економске активности у четвртом кварталу 2021. године и инфлације за прво полугодиште 2022. године, Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) објављује корекције пројекција кључних макроекономских варијабли у односу на вриједности из јесењег круга средњорочних пројекција. У периоду 2022 – 2024. година очекујемо успорену економску активност и наставак инфлаторних притисака (табела 1). Пројекције за 2024. годину су прве објављене од стране ЦББиХ, док су вриједности за 2022. и 2023. годину ревидиране пројекције у односу на претходни, јесењи круг пројекција.

Табела 1. Средњорочне пројекције кључних макроекономских варијабли

Извор: БХАС и ЦББиХ (* Пројекција Канцеларије водећег економисте).

Разлози за корекције у средњорочним пројекцијама

У односу на претходни круг средњорочних макроекономских пројекција, стопа раста реалног БДП-а је ревидирана на ниже за 1,1 процентни поен за 2022. годину, и 61 базни поен за 2023. годину. Прелиминарна оцјена економске активности у 2024. години је скромна, имајући у виду ниво развоја земље. У односу на претходни круг макроекономских пројекција, свијет се налази у потпуно другачијем макроекономском окружењу. Превладавајућа виђења из новембра су била сљедећа: базни ефекат снажног раста након контракција усљед пандемије ће ишчезавати; инфлаторни притисци расту, али су, вјероватно, транзиторне природе, те; поремећаји у глобалним ланцима снабдијевања и производње резултирају снажнијом трговинском размјеном између ЕУ и региона са којима граничи, укључујући и западни Балкан. Рат у Украјини је узроковао негативне промјене на свјетским тржиштима енергената, хране и производних материјала, а дистрибутивни и производни глобални ланци су додатно напрегнути. Поред раста глобалних цијена, у већини земаља се јављају и назнаке спирале номиналних плата и цијена, а највеће свјетске централне банке већ проводе или најављују знатно рестриктивнију монетарну политику, која укључује и раст референтних каматних стопа.

Тренутно, у 2022. години очекујемо инфлацију мјерену потрошачким цијенама у висини од 7,7%. У контексту наших ранијих брзих процјена инфлације за прво полугодиште, очекујемо да ће инфлаторни притисци благо слабити у другој половини године, али првенствено ради базног ефекта. Прошлоседмичне пројекције Европске комисије, када је искомуницирано да се у 2022. години у ЕУ очекује инфлација од 6,8%, вишу очекивану стопу инфлације у БиХ треба посматрати и у контексту нижег нивоа инфлације у БиХ, у односу на ЕУ, у претходним годинама.

Због инфлаторних притисака, очекујемо значајно успоравање раста реалне личне потрошње у 2022. години, па чак и благо смањење у 2023. и 2024. години. Лична потрошња је најзначајнија компонента БДП-а (према потрошном принципу) у БиХ. Уз просјечне нето плате регистрованих запослених у марту од 1092 КМ (при чему је више од 50% запослених у дјелатностима са исподпросјечном нето платом), знатно ниже просјечне пензије те неповољну старосну структуру становништва и демографске трендове, није реалистично очекивати раст реалне потрошње у условима инфлације, посебно јер се не очекује скоро заустављање раста просјечних потрошачких цијена.  

Због поремећаја у глобалним производним и дистрибутивним ланцима, очекујемо да ће спољнотрговинска размјена са ЕУ и земљама региона наставити расти, мада знатно спорије у односу на 2021. годину. Посљедично, пројициране стопе реалног раста извоза и увоза у 2022. години су кориговане навише у односу за јесењи круг пројекција. Због базног ефекта, али и очекиваног смањења реалног расположивог дохотка становништва, очекујемо спорији раст и увоза и извоза у 2023. години.

Очекивани раст инвестиција у 2022. години је ревидиран наниже, јер до момента израде пројекција још увијек није усвојен консолидовани буџет у БиХ, због чега је немогуће започети нове јавне инвестиције, чак и уколико за њих постоје извори финансирања. Додатно, приватни инвестициони циклус је успорен, не само у БиХ, што због цјеновних притисака, што због неизвјесности везаних за рат у Украјини. Очекујемо пораст државне потрошње, али, изражено у апсолутним износима, он и није нарочито значајан.

Ризик за средњорочне пројекције

Неизвјесности везане за кључне претпоставке у вези са средњорочним макроекономским пројекцијама су значајне. Првенствено, немогуће је предвидјети трајање рата у Украјини и његов даљи ток. Посљедично, могуће су даље турбуленције на међународним тржиштима енергената и роба. У БиХ постоје и додатни ризици који би могли убрзати раст домаћих цијена, чиме би се расположиви реални доходак становништва додатно смањио. Тренутно се о краткорочним ефектима нормализације монетарне политике ЕЦБ за економије еврозоне, па индиректно и ЕУ и региона западног Балкана, може само нагађати, јер тренутна инфлација има карактеристике трошковне инфлације. Уколико би се раст економије еврозоне додатно успорио, а очекује се раст од свега 2,7% у 2022. години и 2,3% у 2023. години (ревидирано наниже у мају, у односу на фебруар 2022. године, за 1,3% и 0,5% респективно), и потражња за домаћим производима и услугама би се смањила, што би додатно успоравало економску активност у БиХ.