Гувернер др Сенад Софтић за Анадолију: Наредна година ће бити врло изазовна 30.12.2022. Tweet Гувернер Централне банке Босне и Херцеговине (ЦББиХ) Сенад Софтић, у интервјуу за Anadolu Agency (АА), казао је да ће наредна, 2023. година, донијети веће каматне стопе на кредите због чега, како је навео, "година пред нама може бити доста неизвјесна, обиљежена реструктурисањем интереса и пословних планова и политика, како код банака тако и њихових клијената". Софтић је одговорио на питања о томе какво је стање у ЦББиХ и која је његова улога, да ли је стабилна бх. валута, каква је била година коју испраћамо... "Година на измаку, и све што је са собом донијела, била је наставак дужег, изазовног периода. Ситуација је и у овој години захтијевала да сви ми, појединачно и заједно, уложимо пуно више напора како бисмо, уз свакодневне, реализовали и низ додатних и ванредних обавеза, настојећи постићи што боље резултате, испоштовати рокове, унаприједити послове. Током 2022. године Централна банка Босне и Херцеговине је прославила један веома значајан јубилеј, а то је 25 година постојања и успјешног рада доприносећи макроекономској, монетарној и финансијској стабилности у земљи. Централна банка Босне и Херцеговине ће у наредној години, као и до сада, наставити бити фокусирана на обављање својих примарних улога и задатака", истакао је Софтић. На питање у вези с каматним стопама, Софтић је казао да "према теорији, када расту референтне каматне стопе водећих свјетских централних банака, очекиван је раст домаћих каматних стопа". - Ера ниских номиналних каматних стопа иза нас - "У актуелном окружењу свакако да ће банке имати одређени мотив за повећање каматне стопе на кредите, дијелом због тога што је дио постојећих уговора о кредитима уговорен уз промјењиву каматну стопу, али и због глобалног раста каматних стопа, али би ово повећање требало бити минимално. Потребно је имати у виду да би раст каматних стопа на постојеће кредите могао резултирати растом кредита са проблемима у отплати и растом трошкова за банке по том основу те додатно смањити потражњу за новим кредитима. Наредна година због овога може бити доста неизвјесна, обиљежена реструктурисањем интереса и пословних планова и политика, како код банака тако и њихових клијената. Међутим, средњорочно и дугорочно, свакако да је ера ванредно ниских номиналних каматних стопа иза нас и да ће каматне стопе достићи више нивое у односу на претходне године те да ће се на вишим нивоима задржати дуже вријеме", навео је Софтић. Без обзира на велике изазове, посебно посљедње три године, подцртао је да је ЦББиХ успјешно обављао своје законом прописане задатке и обавезе. "Пуно покриће домаће валуте евром увијек је било загарантовано. У периодима ванредног притиска клијената на комерцијалне банке на самом почетку пандемије, као и избијања рата у Украјини, сви захтјеви банака су увијек били у потпуности испуњени, а радило се о значајним количинама готовог новца, конвертибилних марака, али и евра. Прилагођавали смо се новим околностима, а све функције, укључујући и функционисање платних система, су текле несметано. Препознати смо од стране међународних институција као институција која је и у свим изазовним периодима значајно доприносила испуњавању обавеза земље у многобројним процесима и аранжманима. Своју инвестициону политику смо правовремено и прикладно прилагодили, у складу са трендовима на међународним финансијским тржиштима, чиме смо оснажили интегритет валутног одбора у веома волатилним временима, каква је управо била ова година", рекао је Софтић. Осврнуо се и на кредитну задуженост предузећа у БиХ код комерцијалних банака која, како је навео, на крају октобра 2022. године износи 8,98 милијарди КМ и већа је за 351,9 милиона КМ или 4,1 посто у односу на крај 2021. године, када је износила 8,63 милијарде КМ. - Рекордни нивои девизних резерви - "Посматрано на годишњем нивоу, задуженост предузећа на крају октобра 2022. године биљежи повећање за 369,9 милиона КМ или 4,3 посто. Очекујемо да ће банке наставити радити са својим корпоративним клијентима на формулисању одговарајућих кредитних производа. Банке су са добром капиталном основом, што им даје могућност да преузму већи ниво ризика и да кредитирају привреду током кризног периода. Оно што бисмо жељели видјети јесте јачи кредитни раст узрокован већом привредном активности", казао је Софтић. Навео је како су девизне резерве на дан 30. новембар 2022. године износиле око 15,9 милијарди КМ, додајући да су током 2022. године биљежиле рекордно високе нивое. "У управљању девизним резервама посебна пажња се посвећује управљању везаним ризицима. Околности на међународним финансијским тржиштима су знатно другачије у односу на почетак године, у смислу да приноси почињу значајно расти. Коначно, након дугог периода ниских и негативних каматних стопа, који је почео 2014. године, у овој смо години изашли из истих. С аспекта инвестирања, то носи своје изазове, али у складу са мандатом дефинисаним Законом, Централна банка Босне и Херцеговине континуирано подузима мјере прилагођавања портфеља, а све у циљу очувања вриједности нето девизних резерви, односно монетарне стабилности валутног одбора према најбољим свјетским праксама. Приликом инвестирања девизних резерви, ЦББиХ у обзир узима све релевантне доступне информације и очекивања тржишних кретања, примарно са финансијских тржишта еврозоне, будући да су, због Законом утврђеног оквира, девизне резерве скоро у потпуности инвестиране на финансијском тржишту еврозоне. У складу са овим смо се правовремено и адекватно позиционирали за раст приноса, у контексту структуре портфеља. То адекватно позиционирање значи, између осталог, и смањење држања облика активе која је подложна снажним флуктуацијама у фер вриједности, какво је злато. Тренутно је у портфељу девизних резерви монетарно злато заступљено са тек нешто од један посто. Средства су преусмјерена у активу која, за разлику од злата, носи каматне приходе", казао је Софтић. Нагласио је да се сва акумулисана добит у претходним годинама налази у генералним резервама које чине највећи дио капитала и резерви ЦББиХ и које штите стабилност домаће валуте. "Адекватан износ капитала и резерви служи за апсорбовање и ублажавање шокова код евентуално могућих неочекиваних и непредвидивих догађаја за сваку финансијску институцију. У складу са Законом о Централној банци Босне и Херцеговине, капитал не може бити предмет расподјеле", навео је Софтић. С обзиром на то да је један од захтјева међународних финансијских институција да Централна банка БиХ има већу улогу у контроли банкарског сектора, Софтић је појаснио каква је претпостављена улога Централне банке о овом питању. - Успјешна банкарска координација - "Законима је дефинисано да је банкарска супервизија на ентитетском нивоу. Такође, у складу са Законом о ЦББиХ, у циљу очувања стабилности банкарског и финансијског система, успостављена је банкарска координација у коју су укључене ентитетске агенције за банкарство, Централна банка Босне и Херцеговине и Агенција за осигурање депозита Босне и Херцеговине. Наша међусобна сарадња потпомогнута је сарадњом и подршком државног и ентитетских министара финансија, те сви ми сарађујемо у оквиру Сталног одбора за финансијску стабилност којим предсједава Централна банка БиХ. Та успјешна сарадња се показала добром, нарочито посљедњих година током којих смо били изложени кризама. Као један од посљедњих примјера заједничке активности и дјеловања наводим успјешно извршени поступак реструктурисања Сбербанк БХ д.д. Сарајево и Сбербанк а.д. Бањалука почетком ове године, до којих је дошло усљед рата у Украјини. Заједничким дјеловањем, отклоњени су сви ранији ризици повезани са претходним власником, очувана стабилност банака, осигурана заштита клијената и депонената, а тиме постигнута и стабилност цјелокупног банкарског система у Босни и Херцеговини и, што је најважније, јавности послата таква порука", истакао је Софтић. Гувернер ЦББиХ рекао је и да средстава за кредитирање у систему има више него довољно, а само домаћи извори су тренутно достатни да подрже и снажнију активност комерцијалних банака. "При томе, изложеност банака сектору владе, хартијама од вриједности и кредитима, у омјеру према укупној активи банака, већ неколико година биљежи стагнацију. У октобру 2022. године, изложеност банака ка сектору владе је чинила 8,1 посто активе банкарског сектора. Не видимо да сектор владе истискује приватни сектор код комерцијалних банака", оцијенио је Софтић. Прогнозирајући дешавања у наредној, 2023. години, Софтић је рекао како "рецесије неће бити" те да очекује одређени раст БДП-а. "Врло је незахвално дати поуздане пројекције, јер нисмо у класичном пословном циклусу и неизвјесности су врло наглашене, а значајни су фактори под утицајем глобалних кретања. Једно је извјесно, наредна година ће бити врло изазовна. Реално је очекивати значајно успоравање економске активности, али не очекујемо рецесију у 2023. години. Према посљедњим макроекономским пројекцијама, у наредној години очекујемо раст реалног БДП-а од 0,9 посто. Наша економија је, поред наведеног, под израженим утицајем кретања економија наших главних трговинских партнера, гдје се очекују успоравања", рекао је Софтић, те додао: "Када говоримо о економском расту, оно што је битно јесте да видимо и неке факторе који би могли резултирати значајном ревизијом пројекције економске активности навише у наредним годинама. Додјела кандидатског статуса за чланство у Европској унији (ЕУ), посебно уколико буде праћена снажним реформским замахом у БиХ и усвајањем консолидованих буџета за све нивое власти, би могла генерисати значајан раст економске активности. При томе, раст економске активности не би нужно био праћен и растом инфлације. Вјерујем да би, већ средњорочно, озбиљна преданост побољшању макроекономских услова и пословне климе у земљи, резултирала и слабљењем негативних трендова на тржишту рада и растом приватних инвестиција, чему се, вјерујем, сви надамо". - Признања Централној банци БиХ - Гувернер Софтић се осврнуо и на недавно признање које је додијељено Централној банци БиХ за најбоље управљање банком у централној и источној Европи и за изузетан допринос економском развоју БиХ. "Задовољство је када се препознају напори Централне банке Босне и Херцеговине. Потврде о добром раду ЦББиХ долазиле су и из међународних финансијских институција – Међународног монетарног фонда, Европске централне банке, Европске комисије, рејтинг агенција и других институција које наглашавају значај и улогу монетарне политике и валутног одбора који ужива кредибилитет у јавности и кључни је услов за монетарну стабилност, а тиме и предуслов за макроекономску стабилност у земљи. С тим у вези, дате су препоруке да се настави штитити интегритет валутног одбора и независност ЦББиХ. Поред неупитног испуњавања основних функција монетарних власти у аранжману валутног одбора, ЦББиХ је увијек, у оквиру свог мандата, доприносио и испуњавању међународно преузетих обавеза земље. Посебно је наглашена репутација ЦББиХ у домаћим и међународним круговима као квалитетног и кредибилног извора података, информација и анализа које се размјењују кроз сарадњу са релевантним институцијама или дистрибуишу јавно кроз објаву података и редовних публикација. Сама чињеница да ЦББиХ слови за најстабилнију и једну од најуспјешнијих институција је признање за све што смо учинили у посљедње три, изузетно тешке године, али и обавеза да постојеће стандарде стално унапређујемо. Успјешна реализација свих задатака и активности не би била могућа без максималне професионалности и ангажмана свих чланова наше институције. Све ово препознали су и у Capital Finance International и додијелили ЦББиХ два признања за 2022. годину. Посебно бих истакао и допринос чланова Управног одбора. Признања су потврда да радимо добро и у интересу грађана, привреде и државе, али и без признања, наш пут би био исти. И зато настојимо да Централна банка Босне и Херцеговине, односно сви ми заједно, наставимо извршавати задатке и обавезе на начин како смо то радили и до сада – успјешно, предано и одговорно", закључио је гувернер Централне банке БиХ Сенад Софтић.
