Гувернер за politicki.ba: Досљедност у проведби валутног одбора гарант је монетарне стабилности

"Према званичним статистичким подацима, инфлација, мјерена индексом потрошачких цијена, је у 2022. години износила 14%. Према подацима Евростат-а, ово није највиша стопа инфлације забиљежена у Европи, чак и ако се изузме Турска".

Разговарао: Сеад Нумановић

Сенад Софтић на челу је Централне банке Босне и Херцеговине.

Овом институцијом управља у временима тешких изазова услијед пандемије коронавируса која је дубоко потресла глобалну економију.

Свијет се није ни опоравио од тог шока, услиједио је нови удар - агресија Русије на Украјину.

У интервјуу за Politicki.ba гувернер Софтић говори о изазовима с којима је Централна банка БиХ била суочена, инфлацији и опасности од рецесеије у БиХ, каматама, кредитима, цијенама некретнина...

Осврће се и на повремене "ударе" на ЦББиХ који се огледају и кроз захтјеве за штампање новца.

Одговара и на питање хоће ли га нове власти смијенити...

Година - 2022. - иза нас је. Каквом би сте је оцијенили? Рекли сте недавно на једном редовном брифингу за новинаре у Централној банци да живимо у кризи која није забиљежена задњих 50 година. Молим Вас да детаљније елаборишете тај став.

- Претходна година је била врло изазовна, и све само не типична, са релацијама међу макроекономским сегментима који не одговарају стандардном пословном циклусу. Свједочили смо ријеткој епизоди гдје трендови у глобалним и националним економијама нису у складу са економском теоријом. На жалост, ово није краткотрајна епизода. Упркос поремећајима у глобалним производним и ланцима снабдијевања, те ванредно високој инфлацији, посебно у развијеним земљама, Европи и САД, реални економски раст у 2022. години се показао снажнијим него што се очекивало половином године. Наглашено заоштравање монетарне политике водећих централних банака, са циљем ублажавања инфлаторног шока, још увијек нема снажан ефекат. Иако се примјећују прве назнаке жељених ефеката мјера подузетих од стране Европске централне банке (ЕЦБ) и Федералних резерви (ФЕД), инфлација у ЕУ је још увијек далеко изнад циљаног нивоа, а ЕЦБ сигнализује даље монетарно стезање. У САД је незапосленост на врло ниском нивоу, што сигнализује да је економија и даље прегријана, и да је могућ даљи раст цијена, упркос снажном повећању референтних каматних стопа. Еурибор, просјечна каматна стопа по којој највеће банке међусобно пласирају средства, до мјесец дана је, тренутно, испод депозитне стопе коју ЕЦБ плаћа банкама на депонована средства. Фрикције су заиста снажне, јер су шокови и на страни понуде, и на страни потражње, те свједочимо неуобичајеним глобалним, регионалним, али и трендовима у земљи већ три године. С протоком времена прије знакова озбиљног и трајног глобалног успоравања инфлације и јачања економске активности, расту дисбаланси у финансијским и токовима роба и услуга глобално, који, опет, појачавају ризик од финансијских и криза јавног дуга у бројним земљама у свијету.

Све речено указује да је 2022. била година великих шокова и неизвјесности, каквих није било деценијама још од нафтних шокова седамдесетих година прошлог вијека. Инфлација забиљежена у САД половином 2022. године била је највиша од 1981. године, док је у октобру забиљежена највиша инфлација у земљама чланицама Еврозоне у 40 година.

Колика је инфлација у БиХ

Колика је била, на крају, стопа инфлације у Босни и Херцеговини с завршетком 2022.? Јесмо ли у врху Европе с том бројком и зашто је то тако?

- Према званичним статистичким подацима, инфлација, мјерена индексом потрошачких цијена, је у 2022. години износила 14%. Према подацима Евростат-а, ово није највиша стопа инфлације забиљежена у Европи, чак и ако се изузме Турска. Земље Балтика, чланице ЕУ, су забиљежиле годишњу стопу инфлације од преко 17%, у неким и близу 20%. Више стопе инфлације, у поређењу са БиХ, под врло грубом претпоставком да су нам мјере уједначене, у 2022. години, су забиљежене и у Чешкој, Мађарској и Пољској. Инфлација у Сјеверној Македонији, Србији, Бугарској и Румунији је била приближна измјереној у БиХ. Хрватска, Словачка и Холандија су биле тек нешто ниже од групе земаља региона и БиХ. Дакле, БиХ није била изузетак, нити смо забиљежили највишу инфлацију међу европским земљама у 2022. години. При томе, треба имати у виду да су неке од земаља подузимале мјере попут снижавања пореске стопе, административно ограничаване цијене одређених роба и услуга, или финансирале из буџета значајне субвенције привреди и становништву. Све ове подузете мјере слабе фискалну позицију земље, која је већ била под притиском због мјера уведених са циљем ублажавања ефеката пандемије. Коначно, треба имати у виду и да се земље међусобно значајно разликују у погледу примарног узрока раста просјечних цијена, али и иницијалних нивоа инфлације, прије притисака који су се почели јављати крајем 2021. године, и додатног инфлаторног притиска на почетку рата у Украјини.

Након пандемије и хаоса, услиједио је рат у Украјини. За економију свијета то су велики потреси. Мени као лаику се чини да ово с прошлом годином тек најава још горе године и година које су пред нама. Ипак, рецесија је избјегнута? Гријешим ли? Ако да - зашто? Ако не - шта су индикатори да ће, ипак, бити горе?

- ЦББиХ је у новембру објавила средњорочне пројекције кључних макроекономских варијабли, укључујући и инфлацију. Већ у 2023. години очекујемо значајније успоравање раста потрошачких цијена на 6,1% на годишњем нивоу. Наша тренутна пројекција инфлације за 2024. годину износи 3%. Дакле, не можемо говорити о паду просјечних потрошачких цијена, него успоравању њиховог раста. Неколико фактора чини реалистичним очекивати инфлацију да буде блажа у текућој години. Првенствено, ту је базни ефекат. Након овако значајног раста у 2022. години, која ће бити базни период са којим се врши поређење, свакако да се може очекивати успоравање раста у 2023. години. Такође, сви подаци са међународних тржишта тренутно указују да ће притисак цијена енергената и хране бити нижи у текућој години. Већ у четвртом кварталу 2022. године смо видјели назнаке успоравања инфлације потрошачких цијена у БиХ. Очекујемо да се тренд настави у првом полугодишту 2023. године, мада постоје значајни ризици усљед чије материјализације би тренутна процјена могла била потцијењена. Битан утицај на кретање инфлације у 2023. години могу имати цијене електричне енергије на домаћем тржишту, али и притисци са тржишта рада. Чињеница је да имамо значајан одлив квалификоване радне снаге већ неколико година, који се додатно интензивирао након попуштања Ковид мјера и огромне потражње за радном снагом у Европи. Овакви трендови могу значајно повећати трошкове рада и јединичне трошкове производње у земљи. Наравно, ту су и могући шокови са међународних тржишта, који су потпуно непредвидиви, али их глобална тржишта, тренутно, не наглашавају.

У погледу средњорочне економске активности, као и у ЕУ и земљама региона, очекујемо успоравање у 2023. години, те постепени опоравак у 2024. години. Наше тренутне пројекције раста реалног БДП-а за 2022., 2023., и 2024. годину износе 4,1%, 0,9% и 1% респективно. Другим ријечима, не очекујемо рецесију у средњем року, али би слаба спољна потражња, узрокована очекиваним успоравањем економског раста у земљама главним трговинским партнерима, али и специфичности земље, могла резултирати ниским економским растом за земљу на нашем нивоу економског развоја.

Кандидатски статус и реформе пут до раста економске активности

Цијене неће расти? Или ипак хоће? Босна и Херцеговина, као рањива економија овисна понајвише од ЕУ, наставиће да се пати. Шта се може и треба урадити да се та патња колико-толико умањи?

- У ЦББиХ видимо средњорочну путању инфлације, али и реалне економске активности, веома усклађену са трендовима у ЕУ и земљама региона. На основу наших средњорочних макроекономских пројекција очекујемо да ће инфлација временом слабити, али да ћемо још неко вријеме бити знатно изнад просјека за период 2010 – 2019. година. Инфлација у 2022. години је била ванредно висока и дошла је након готово двогодишње пандемије. Устрајна и висока инфлација мијења обрасце потрошње јер смањује реални расположиви доходак. У оваквом окружењу не ради се о краткорочном смањењу потражње за луксузним добрима. Са друге стране, смањење реалног расположивог дохотка резултира смањењем потрошње домаћинстава, категорије која је, у случају БиХ, најзначајнија у структури БДП-а према потрошном приступу. Управо је очекивано успоравање приватне потрошње један од главних фактора, поред слабе вањске потражње, због којих је пројицирана стопа раста реалног БДП-а у текућој и наредној години ниска. Ипак, видимо и неке факторе који би могли резултирати значајном ревизијом пројекције економске активности на више у наредним годинама, а који нису били познати у новембру, приликом израде посљедњег круга пројекција. Првенствено, додјела кандидатског статуса за чланство у ЕУ, посебно уколико буде праћена снажним реформским замахом у БиХ и усвајањем консолидованих буџета за све нивое власти, би могла да генерише значајан раст економске активности. При томе, раст економске активности не би нужно био праћен и растом инфлације. Вјерујем да би, већ средњорочно, озбиљна преданост побољшању макроекономских услова и пословне климе у земљи, резултирала и слабљењем негативних трендова на тржишту рада, и растом приватних инвестиција. Тиме се не би јачала само економска активност у средњем року, него и дугорочни економски потенцијал.  

Камате расту. Шта то значи за економију, тржиште БиХ, а шта за економисање просјечне бх. породице? Хоће ли се и на чему морати штедјети? Колико морамо „стегнути каиш“?

- У теорији, када расту референтне каматне стопе водећих свјетских централних банака за очекивати је раст домаћих каматних стопа. Међутим, у трансмисионом механизму постоје бројне фрикције. У тренутном окружењу, свакако да ће банке имати резон да повећају каматне стопе на кредите, дијелом и због тога што је дио постојећих уговора о кредитима уговорен уз промјењиву каматну стопу. Са друге стране, свјесни су да би драматичан раст каматних стопа на постојеће кредите резултирао растом клијената са потешкоћама у отплати, и да би им се потражња за новим кредитима, која ни сада није нарочито изражена, додатно смањила. У том свјетлу, тешко да, бар у кратком року, можемо очекивати и значајнији раст каматних стопа на депозите, јер ће банке покушати одржати профитабилност, а депозити, за разлику од кредита, ријетко носе варијабилну каматну стопу. Мислим да ће 2023. година бити доста неизвјесна, обиљежена преслагањем интереса и пословних планова и политика, како код банака, тако и њихових клијената. Тренутно смо у ситуацији да су реалне каматне стопе на кредите негативне, што их чини дестимулирајућим за банке, које желе повећати номиналне стопе како би им била у интересу значајнија кредитна експанзија. Дозволите ми малу појмовну напомену, реална каматна стопа представља разлику номиналне каматне стопе и стопе инфлације. Са друге стране, не видим тако снажну потражњу за кредитима, упркос тренутним каматним стопама, јер су клијенти свјесни својих ограничења и неизвјесности у погледу будућег расположивог дохотка. Међутим, средњорочно и дугорочно, свакако да је ера ванредно ниских номиналних каматних стопа иза нас, и да ће се стопе знатно изнад просјека посљедње декаде задржати дуже вријеме. Што се тиче каматних стопа на депозите, све док је ликвидност у банкарском систему овако висока, а узрокована је и малим бројем алтернатива у смислу штедње и инвестиција, не очекујемо да ће пратити раст каматних стопа на кредите.  

На поменутом брифингу за новинаре, уз остало, рекли сте и да ће цијене некретнина морати падати. Хоће ли?

- Најновији подаци показују успоравање раста цијена некретнина у чланицама ЕУ, а неке државе већ биљеже пад. Због високих тренутних цијена некретнина за очекивати је слабљење потражње од стране грађана са просјечним примањима. У средњем року се очекује пад цијена репроматеријала у грађевинарству. Истовремено, могући пад цијена некретнина не значи аутоматски да ће оне бити приступачније становницима са просјечним примањима. Као што сам рекао, ера ванредно ниских каматних стопа је завршена и трошкови задуживања ће сигурно расти у средњем и дугом року, а што у актуелном окружењу може имати негативан утицај на потражњу.

Кад би криза могла престати?

- Како сам већ рекао, према нашим макроекономским пројекцијама не очекујемо рецесију у средњем року. Исто тако, врло је извјесно успоравање инфлације у средњем року.

Резултати рада ЦББиХ препознати у међународним круговима

Каква је ситуација са Централном банком БиХ? Чиме би сте се похвалили, а шта Вас мучи као проблем?

- Централна банка је радила и ради у потпуности у складу са Законом дефинисаним мандатом и у потпуности је испунила своју улогу. Валутни одбор никада није доведен у питање од стране домаће јавности, инвеститора, те релевантних домаћих или међународних супранационалних институција. Наша конвертибилна марка ужива потпуно повјерење.

Платни системи у земљи неометано функционишу, и унапређујемо их стално. Све обавезе као банкарски и фискални агент државе испуњавамо. Ни у периодима значајне потражње за готовим новцем, какви су били на почетку пандемије, или у фебруару и марту 2022. године, због искључивања руске Сбербанк из SWIFT-а, клијенти наших банака никад нису осјетили недостатак готовог новца, било КМ, било ЕУР. Комерцијалним банкама смо испунили сваки ванредни захтјев за готовином, што најбоље говори како смо обављали послове трезора, односно рад са готовим новцем. Централна банка је препозната и од стране Европске комисије, у званичним извјештајима о напретку, као институција која активно доприноси напретку земље у процесу ЕУ интеграција. Наше средњорочне макроекономске пројекције, брзе процјене економске активности и инфлације, и други аналитички доприноси су препознати као поуздани, са врло транспарентним процесом израде, и редовно се о њима дискутује са Комисијом, Европском централном банком, и другим релевантним институцијама. Статистике које ЦББиХ производи се континуирано унапрјеђују и усклађују са најбољим свјетским праксама, а редовно извјештавамо, у складу са захтјевима, и у договореном формату, ка низу међународних организација и институција, од Евростата, до ММФ-а. Централна банка је редовно прва тачка контакта међународних институција, организација и представништава по питању оцјене или информација о макроекономским трендовима, или финансијском систему. Поносни смо на чињеницу да увијек изађемо у сусрет на сваки захтјев за разговором, како би неко из иностранства боље разумио економску ситуацију у земљи, а контакти су заиста готово свакодневни, од потенцијалних инвеститора, преко економских одјела страних амбасада, страних банкарских групација, до рејтинг агенција.

Потврда доброг рада ЦББиХ долази и од међународних финансијских и других институција, што је врло значајно како за нас тако и за Босну и Херцеговину као државу. Истакао бих чињеницу да је реномирани часопис Capital Finance International додијелилио ЦББиХ признања за 2022. годину у чак двије категорије: Најбоље управљање централном банком у централној и источној Европи, и Изузетан допринос економском развоју Босне и Херцеговине.

Остајемо истрајни у унапређењу наших процеса и капацитета и у будућности. То ћемо, као и до сада радити у складу са најбољим свјетским праксама централног банкарства.

Централне/народне банке Турске и Хрватске опет купују злато. Зашто? Купује ли БиХ злато? Или га продаје? Зашто? Колико имамо злата у резервама?

- Стратешко опредјељење ЦББиХ, засновано на процијењеном нивоу тржишног ризика којег централна банка која функционише по аранжману валутног одбора може преузети и чињеници да злато има изузетно високу волатилност, је да се учешће монетарног злата у укупном портфолију девизних резерви креће од 0% до 3%. У складу са наведеним, учешће злата у портфолију девизних резерви од средине прошле године износи око 1%.

Сам начин инвестирања, односно избора инструмената у које су девизне резерве инвестиране, као и кориштења девизних резерви, зависи од институционалног уређења централне банке и монетарне политике која се имплементира у конкретној земљи. У складу с тим, нисам у могућности коментарисати инвестиционе одлуке других централних банака.

Желим само појаснити да је Хрватска народна банка, за потребе испуњавања услова из Статута Европског система централних банака и Европске централне банке, морала купити злато на тржишту. Према статуту, ХНБ је, приликом приступања евросистему (евро је постао званична валута у Хрватској од првог дана 2023. године), дио девизних резерви морала пренијети ЕЦБ-у у тачно прописаном облику: 85% износа преноси у америчким доларима, а 15% у злату. ХНБ је у децембру 2022. године на тржишту прибавила адекватан износ тзв. неалоцираног злата, тј. без физичког транспорта у Хрватску.

ЦББиХ ће наставити управљати портфолиом девизних резерви у складу са Законом о Централној банци Босне и Херцеговине, као и интерним актима заснованим на најбољим праксама у централном банкарству. То се ради на начин да континуирано пратимо тржишна кретања, прилагођавамо свој портфолио тренутним околностима и очекиваним будућим трендовима, те подузимамо инвестиције прописане актима који регулишу рад ЦББиХ. ЦББиХ ће такође наставити праксу по којој не коментарише појединачне пословне одлуке из свог мандата, али ће јавност о релевантним одлукама бити благовремено информисана на адекватан начин, што укључује и мишљења независног  спољњег ревизора.

Има ли и даље насртаја на Централну банку да штампа паре и троши своје ефективе по жељама политичара?

- С времена на вријеме такве иницијативе се појављују у јавном простору, прије свега у дневнополитичке сврхе. Добри познаваоци прилика у монетарној економији знају да валутни одбор не дозвољава штампање новца без покрића, те да не постоје било какви ”вишкови“ резерви у ЦББиХ. Централна банка остаће досљедна Закону о ЦББиХ и стриктном провођењу валутног одбора који се показао добрим сидром за бх. економију и гарант је монетарне стабилности, а што је опет од стране рејтинг агенција и Европске комисије оцјењено као основ макроекономске стабилности земље.

Шта је с Вама? Остајете гувернер, одлазите...?

- Закон о Централној банци Босне и Херцеговине дефинише да Предсједништво Босне и Херцеговине именује чланове Управног вијећа ЦББиХ који између себе бирају гувернера.

Могу само изјавити да сам поносан на све што је урађено, очувано и унапријеђено у протеклом периоду и што сам на челу овако успјешне државне институције. О нашем успјеху како сам већ рекао, говоре и признања која најчешће долазе од стране реномираних страних финансијских и других институција. Препознавање нашег труда и залагања, даје нам снагу да и даље радимо у складу с нашим законским мандатом и у најбољем интересу државе Босне и Херцеговине, привреде и њених грађана.