Босна и Херцеговина добила 1060 дионица бивше СФРЈ

На посебном генералном засједању Банке за међународна поравнања (у даљем тексту БИС) у Базелу, одржаном 11.06.2001.године, анонимним гласањем усвојена је резолуција којом се отказује 8000 дионица које су издате бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и истовремено издаје 8000 дионица централним, односно народним банкама пет држава насљедница - Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији, Словенији и СР Југославији. Централна банка Босне и Херцеговине, која је прије састанка држала десет (10) дионица у БИС-у, примила је 1060 дионица у складу с овом резолуцијом. Вриједност дионица, које је су припале Босни и Херцеговини, је 13 милиона америчких долара. Подјела дионица извршена је у складу с договором који су на преговорима о сукцесији имовине бивше СФРЈ, одржаним у Бриселу од 9. до 11.04.2001.године, постигле делегације Босне и Херцеговине, Словеније, Хрватске, СР Југославије и Македоније. Ова сједница је претходила 71. годишњем генералном засједању Банке за међународна поравнања у Базелу, којем су присустовали представници 112 централних банака. Централну банку БиХ су представљали гувернер Peter Nicholl и члан Управног вијеца Манојло Ћорић. У организацији БИС-а у Базелу је такођер одржан семинар централних банака о одговорности за банкарску супервизију. Говорило се о томе да ли је боље да банкарску супервизију врше централне банке или специјализоване супервизорске агенције. Постигнут је консензус да су обје варијанте прихватљиве нарочито за високоразвијене земље, те да би свака држава о томе требало да одлучује на основу институционалних и историјских фактора. Медјутим већина учесника је изнијела мишљење да би било боље да банкарску супервизију у мањим земљама или земљама у развоју врше централне банке. Главни разлог је што централне банке у тим земљама обично имају већу оперативну и финансијску независност, а други разлог је што треба искористити искусан постојећи стручни кадар што ефикасније, став је већине централних банака о овом питању.

Уред за односе с јавношћу
Душка Јуришић