Континуиран раст депозита становништва

Према подацима Централне банке Босне и Херцеговине (ЦББиХ), укупни депозити становништва код комерцијалних банака у БиХ, на крају септембра 2014. године, износили су 8,90 милијарди КМ, што је највећи забиљежени износ до сада.

Упркос јако неповољним економским условима и ударима на стандард становништва током ове године, депозити становништва су, у односу на крај септембра прошле године, порасли за 806 милиона КМ или 10%, што представља наставак континуираног раста кроз дужи период. Уз то, треба имати на уму да становништво дио своје штедње реализује и улагањем у хартије од вриједности и полисе осигурања.

У укупним депозитима свих домаћих институционалних сектора код комерцијалних банака у БиХ, депозити становништва учествују са 58,2%.

Од укупних депозита становништва, орочени и штедни депозити износе 5,25 милијарди KM или 59%, док трансакциони рачуни и депозити по виђењу чине 3,65 милијарди KM ili 41%. Највеће учешће у порасту депозита становништва, посматрано по рочној структури, имају дугорочни депозити становништва. У поређењу са стањем на крају септембра 2013. године, забиљежили су пораст од 388 милиона КМ или 9,3%. Ово је показатељ повјерења у банкарски сектор и његову стабилност, те је резултат постојања система осигураних депозита чији је основни циљ повећање стабилности банкарског сектора и заштита штедиша.

У погледу валутне структуре, депозити становништва у КМ валути износе 3,58 милијарди КМ, односно 40,2% од укупних депозита становништва, депозити у страним валутама износе 5,31 милијарду КМ, од чега се на депозите у еврима односи 4,81 милијарду КМ, а на депозите у осталим страним валутама око 0,51 милијарду КМ.

Свјетски дан штедње је прилика када се подсјећамо колико је важно настојати да се, у оквиру властитих могућности, ствара финансијска сигурност у виду уштеђевине, и како штедња омогућава да се на приступачнији начин остварају постављени циљеви.

Иначе, Свјетским даном штедње обиљежава се сјећање на Први међународни конгрес штедионичара, одржан 31. октобра 1924. у Милану, на којем су представници свјетских штедних установа тражили излаз из кризе коју је проузроковао Први свјетски рат те су закључили да је штедња пријеко потребна за развој. Установљен је и Свјетски дан штедње с циљем популаризације штедње широм свијета.