Излазак Велике Британије из ЕУ не угрожава финансијску стабилност БиХ

Излазак Велике Британије из Европске уније у овом тренутку нема било какав непосредан ефекат на финансијску стабилност Босне и Херцеговине, прије свега на стабилност банкарског сектора. Стабилност валутног одбора, као модела монетарне политике у БиХ, ни једног тренутка није доведена у питање и Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) наставља са његовом проведбом. 

Објава резултата референдума у Великој Британији, на којем су, супротно преовлађујућим очекивањима, грађани те земље изгласали излазак из Европске уније, узроковала је шок на финансијским тржиштима. Услиједио је нагли пад вриједности тржишних индекса на финансијским тржиштима широм свијета, пад приноса на хартије од вриједности (раст цијена хартија од вриједности), раст цијена злата, те депрсеијација британске фунте и евра према водећим свјетским валутама. У суштини, као што је то обично случај у периоду великих неизвјесности и турбуленција, присутан је бијег ка квалитету (енгл. – flight to quality) – инвеститори испољавају аверзију према повећаном ризику и расте тражња за сигурним активама, као што су најквалитетније државне хартије од вриједности, злато и сигурне свјетске валуте. Изгласавање изласка Велике Британије из Европске уније донијело је и велику политичку неизвјесност у Европи која, потенцијално, може имати даље негативне ефекте на финансијска тржишта. 

Са макроекономског становишта, Босна и Херцеговина би могла трпјети одређене негативне ефекте по основу Brexita у мјери у којој све наведене турбуленције буду довеле до успоравања привредног раста у еврозони. С обзиром на то да се Велика Британија не може сврстати у категорију значајних спољнотрговинских партнера земље, не очекују се значајнији директни негативни утицаји по основу пада привредне активности у тој земљи. 

С обзиром на то да је на девизном тржишту забиљежена депрсеијација евра, прије свега у односу на долар, а имајући у виду фиксан однос домаће валуте према евру у аранжману валутног одбора, наведена кретања могу утицати на депресцијацију номиналног, а и реалног ефективног девизног курса конвертибилне марке, што, у контексту конкурентности домаће привреде на свјетском тржишту, само по себи представља позитивну чињеницу. 

Осим у неком екстремном сценарију, не очекују се значајнији притисци извана на раст инфлације у земљи, с обзиром на још увијек снажан утицај ниских цијена хране и енергената и низак ниво инфлације у еврозони. Штавише, јачање долара доприноси смањењу цијена нафте, до чега је у одређеној мјери и дошло након објаве вијести о Brexit-у.                      

Укратко, у овом тренутку се не очекују снажнији директни ефекти на економска и финансијска кретања у Босни и Херцеговини. У мјери у којој се политичке и неизвјесности на европским финансијским тржиштима буду рефлектовале на успоравање привредног раста у еврозони, такав развој догађаја може имати одређене негативне ефекте на економску активност у земљи. Тренутна политичка неизвјесност у Европи и нестабилности финансијских тржишта, са потенцијалом да имају негативне макроекономске ефекте на европску/свјетску економију, не доприносе амбијенту за убрзавање привредног раста у земљи.