Одржана међународна конференција „Будућност готовог новца“ у организацији ЦББиХ и USAID

Сарајево, 15.11.2018.

У Сарајеву је 15.11.2018. године одржана међународна конференција „Будућност готовог новца“, а коју је поводом 20. годишњице увођења конвертибилне марке као законског средства плаћања у Босни и Херцеговини, организoвала Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) у сaрадњи са USAID-ом.

Конференција, на којој су учествовали еминентни стручњаци из Аустрије, Албаније, Бугарске, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине, понудила je занимљиве дискусије на тему готовинских и безготовинских плаћања, дигитализације и fintech-a, те je указала на чињеницу да je и поред значајног технолошког напретка у финансијском посредовању, од 2007. године наовамо присутан тренд континуисаног повећања готовине у оптицају, а што се сматра директном посљедицом глобалне финансијске кризе.

У свом говору, гувернер ЦББиХ др Сенад Софтић је истакaо дa је конвертибилна марка послије 20 година постојања у потпуности оправдала своје увођење, те дa је у том периоду Босна и Херцеговина уживала изузетну финансијску стабилност и ниску инфлацију. „Један дио посла смо одрадили, поставили смо поуздан и чврст оквир, сада је на свима нама, не само ЦББиХ, него и на извршној власти да проведемо структурне реформе, да бисмо убрзали економски раст, смањили незапосленост и повећали стандард грађана Босне и Херцеговине“, рекао је гувернер Софтић. Замјеник директора ММФ-а за Европу Jörg Decressin, је у обраћању рекао да је питање дигиталних плаћања већ сазрело, те она нуде разне алтернативе готовини. „Ипак, како год привлачно звучало, друштво без готовине, или са мање готовине, је до сада остало недостижно. Али, ствари би могле да се промијенe. Иновације fintech-а могле би дапружe све више могућности које погодују дигиталним плаћањима“, рекао је Decressin, додавши да би централне банке требале да се суочe са изазовима које пред њих стављају приватне дигиталне валуте и крипто актива.

Главни економиста ЦББиХ Белма Чолаковић истакла је да ослањање искључиво на висину регистроване/легалне економске активности у земљи, може резултовати неадекватно формулисаним економским политикама, те да са се растом значаја fintech-а додатно компликује процјена стварне потражње за новцем, а самим тим и мјерење економске активности у земљи.

Кад је ријеч о ери дигитализације у финансијском сектору, велики утицај дигиталних технологија на банкарство је нешто што се већ догађа, с великим потенцијалом за даљи раст. Неки од учесника конференције предвиђају да ће у развијеним земљама банкарско пословање са становништвом бити скоро потпуно аутоматизовано до 2020. године, те да ће аутоматизација банкама помоћи да у одређеним секторима свог пословања смање трошкове 30-40%.

У закључку конференције је оцијењено да ће и регулатори морати да мијењају свој приступ, односно да прилагодe оквир у којем послују, да би пратили догађања на тржишту.

У погледу крипто валута, споменуто је да су оне актива и инвестиција високог ризика, а не новац у класичном смислу који у основи има неку обавезу.