Сенад Софтић о грађевини Централне банке у Хастахани: Највећи смо заговорници парка

Сенад Софтић о грађевини Централне банке у Хастахани: Највећи смо заговорници парка

Гувернер Централне банке Босне и Херцеговине Сенад Софтић је у интервјуу за Klix.ba говорио о плану да направе грађевину у дијелу сарајевског парка Хастахана.

Образложио је зашто су одлучили да грађевина буде на споменутој локацији и осврнуо се на бројне гласине о овом пројекту.

Тема разговора са Софтићем је био избор архитектонског рјешења које је представљено ове седмице. Коментарисао је противљење дијела грађана и политичара овом пројекту.

Одговорио је на питање шта би могло значити ако се Хастахана прогласи националним спомеником Босне и Херцеговине.

Гувернер Централне банке је указао и на најзначајније детаље ове грађевине и навео како ће се њоме допринијети локалној заједници, тј. Општини Центар.

Како је Централна банка Босне и Херцеговине дошла на идеју куповине парцеле на локалитету Хастахана?

План за обезбјеђење адекватног простора предвиђен је Стратешким планом Централне банке за период од 2016. до 2021. године, којим је банка дефинисала циљ да, у сврху ефикасног и безбиједног пословања и администрације, обезбиједи одговарајуће пословне просторе за све своје организационе јединице.

Од тада смо интензивно радили на проналаску адекватне локације за градњу. Међутим, свака од потенцијалних локација, с аспекта пословања централног банкарства, имала је неки недостатак. У моменту када је Општина Центар измијенила свој регулациони план и предвидјела могућност градње једне овакве грађевине у Крањчевићевој улици, ми смо исказали интерес за наведено и доставили Општини своје писмо намјере.

Након тога су услиједиле активности на потписивању уговора, плаћању купопродајне цијене, накнаде на име ренте и у коначници је Централна банка укњижена као власник предметног земљишта 1/1. ЦБ је корисник зграде у улици Маршала Тита 25, која је у државном власништву, а уједно је и национални споменик, те је власник зграде у улици Мехмеда Спахе 3, која такође, већим дијелом, припада Централном уреду ЦБ-а, док врло мали дио простора (скоро 10 процената) представља простор који користи Главна јединица Сарајево (укључујући и просторије од посебног значаја).

Главна јединица Сарајево држи рачуне резерви највећег броја банака у Босни и Херцеговини преко којих се врше поравнања свих плаћања грађана и правних особа, те обавља готовинске трансакције. Неопходно нам је обезбјеђење адекватног простора за ове процесе који су од значаја за будућност пословања ЦБ.

"Нисмо утицали на измјене регулационог плана"

Појављивале су се шпекулације у вези с овим пројектом, од повезивања банке с усвајањем регулационог плана до намјере даљње продаје. Шта је уствари истина од свега тога?

Није тајна да смо се у потрази за одговарајућом локацијом, у претходним годинама обраћали већем броју општинских администрација у Сарајеву таквим захтјевом. Могуће да је то био логичан разлог повезивања банке с овом локацијом и очекивано је да једна институција од државног значаја буде заинтересована за тај простор.

Сматрамо да локација у језгру главног града јесте мјесто за институције попут ЦБ, по угледу на све централне банке у Европи и свијету. Свакако би требала имати приоритет испред приватних инвеститора.

Централна банка ни на који начин није утицала на измјене регулационог плана.

Намјера банке такође је јасна и дефинисана купопродајним уговором, а то је искључиво градња зграде за наше потребе. Никада код ЦБ није било говора о даљњој продаји земље, нити грађевине, а нарочито не оног дијела који се гради изнад земље и то и овим путем оштро демантујемо.

Пословни процеси ЦБ, са безбједносних аспеката, не могу бити организовани с било ким под истим кровом. То су шпекулације које су се пласирале и прошириле у неформалним групама унутар локалне заједнице, без иједног аргумента који иде у прилог таквим тврдњама.

Иста је ситуација и с тврдњама о подизању зида око будуће грађевине банке, војним и полицијским службеницима који ће обезбијеђивати зграду итд. То говори, заправо, у прилог томе да су такве информације пласиране с лошом намјером, али мислим да ћемо временом показати да то никада није био дио наших планова.

И само идејно рјешење јасно указује на опредјељење ЦБ да изгради репрезентативну грађевину, уз апсолутно уважавање локалитета на којем се налази. Наши грађани и сада нормално користе доступне јавне површине у близини зграда ЦБ у Сарајеву и Босни и Херцеговини.

"Идејно рјешење изабрали еминентни стручњаци"

Како је протекао избор идејног рјешења?

Идејно рјешење изабрано је након проведеног поступка јавне набавке, односно конкурса за израду идејног рјешења који је био јавно објављен преко портала е-набавке. Важно је нагласити да су сви радови до момента доношења коначне одлуке комисије били анонимни, а тек по одабиру је извршено упаривање шифри под којим су радови достављени с њиховим ауторима.

Такође, већински дио комисије представљали су еминентни стручњаци из праксе које смо ангажовали изван банке како бисмо добили најбоље рјешење и то се показало као добитна комбинација. Побједничко рјешење потписује Група АРХ д.о.о. из Сарајева. О цјелокупном поступку јавност је, у складу са Законом о јавним набавкама, правовремено обавијештена и сви релевантни документи су објављени на нашој њеб страници.

Наши захтјеви су од почетка били усмјерени ка томе да та грађевина буде у потпуности уклопљена у цјелокупан амбијент, зато је и њен одабир трајао тако дуго и мислим да је резултат одличан. С друге стране, тај временски период, на који нисмо могли утицати због законски дефинисаних процедура и рокова, нас је на неки начин и коштао незадовољства које је данас присутно код дијела грађана, али се надамо да ћемо и то успјети поправити, те то незадовољство минимизирати конкретним дјеловањима и аргументима.

Наиме, од куповине земљишта до одабира идејног рјешења прошло је нешто више од годину и нажалост тај период је отворио могућности за разне спинове, приче, шпекулације, пласирање нетачних информација итд. У том дијелу има и одговорности ЦБ и жао нам је да је комуникација отишла у погрешном смјеру јер у медијском смислу нисмо били значајније присутни, али смо нестрпљиво чекали тренутак да јавности представимо изабрани пројект.

"Неће бити препродаје, нити градње зидова око зграде"

Јесте ли упознати о дјеловању неформалне групе грађана и дијела општинских одборника који се жустро противе овом пројекту?

Наравно, о дјеловању и ставовима групе грађана окупљене око Иницијативе Хастахана смо упознати и желимо јасно истаћи да подржавамо сваки облик активизма и борбе грађана за њихова права. Међутим, ми у банци смо сигурни да велики број људи из локалне заједнице има негативан став према овом пројекту управо из разлога што су им кроз дужи временски период пласиране нетачне информације.

Ако једној младој мајци, тинејџеру који има потребу за спортско-рекреативним садржајем или становнику Крањчевићеве који шета са псом кажете да тај простор више неће бити намијењен њима и да ће бити опасан зидовима и препун специјалаца који чувају простор, сасвим логично је очекивати да ће они бити жустри противници такве градње. Сви бисмо били, укључујући и мене лично.

Стога, желим јасно послати поруку да такви планови нису никада били дио наших идеја. Цјелокупан локалитет осмишљен је да побољша квалитет живота комплетне локалне заједнице и ако општинске власти буду спремне да се посвете уређењу парковске површине, искористе на најбољи начин понуђене идеје и ако успоставимо адекватну сарадњу, не постоји више ниједан објективан разлог зашто би неко био против.

С Иницијативом грађана Хастахана остварили смо и директан контакт те смо одговарали на све њихове упите које смо добили, пружали смо информације које су нам у том тренутку биле доступне, али је нпр. индикативно да ова иницијатива грађана на својој Facebook страници није објавила један од посљедњих одговора које је добила од банке, а који садржи одговоре на многа њихова питања и дилеме, иако су то најављивали. Одговор се може пронаћи и на нашој веб страници.

С правом се питамо да ли би та објава и одговори које смо дали утицали на број прикупљених потписа грађана којима се жели иницирати доношење одлуке о поништењу регулационог плана и коме је заправо то у интересу?

Не видимо ниједан разуман разлог због којег би Општина донијела тако несмотрену одлуку и трпјела велику штету, јер наш пројекaт није окренут против грађана, напротив.

Потребно је да јавност зна да је ЦБ уложио велики труд, финансије и вријеме да дође до ове фазе пројекта и апсолутно нам је, чак и хипотетички, неприхватљива било каква промјена локације, а нарочито споразумни раскид уговора.

За споразумни раскид потребна је сагласност обје уговорне стране. ЦБ је своје уговорне обавезе у потпуности и правовремено извршио и немамо разлога за раскид уговора. С друге стране, уколико се и појаве неке препреке, у том случају ради се о неизвршавању уговорних обавеза код Општинe Центар. Тада би одштетни захтјев, поред износа плаћене купопродајне цијене и ренте за грађевинско земљиште, сигурно био изузетно висок.

С тим у вези, не видим да би било ко подржао такве приједлоге, јер њихова реализација никоме не иде у корист, па ни локалној заједници. Такве приједлоге сматрам, у најмању руку, неозбиљним.

И поред тога, то земљиште би и даље било власништво ЦБ, на којем се хипотетички не би смјело ништа градити. Да ли онда желимо да Хастахана и наредних 20 година изгледа овако како данас изгледа, осим оних двадесетак дана када се ту одржавају новогодишње манифестације и празнични маркети?

Објекат ЦБ биће власништво институције Босне и Херцеговине. Опасне су и неаргументоване тезе о наводном отимању земље од грађана и као такве су нам неприхватљиве. Овакав локални наратив није примјерен дијалогу у грађанском друштву, у каквом сви желимо живјети.

ЦБ је државна институција и у свему што радимо, па тако и у овом пројекту на првом мјесту су нам интегритет и повјерење грађана.

"Имамо добрих идеја"

Говорило се и о проглашењу ове локације националним спомеником. О чему се тачно ради?

Комисија за очување националних споменика Босне и Херцеговине је крајем прошле године одлучила да историјски урбани крајолик Сарајева прогласи националним спомеником, при чему конкретно парцела у власништву ЦБ није обухваћена том одлуком.

Иако је сама одлука и међу струком још увијек предмет расправа и као таква је поприлично нејасна, морамо нагласити да та чињеница нама није спорна и да ћемо испоштовати све одлуке надлежних институција. Ако постоји иједан примјер доброг домаћина када је у питању брига о националним споменицима, онда је то ЦБ.

Наша зграда у улици Маршала Тита је такође национални споменик, уједно у њој се налазе и покретна добра која уживају исти тај третман. Ми годинама успјешно водимо бригу о овом здању у центру града. Недавно је урађена комплетна рестаурација кипова на улазу у зграду, која је трајала више мјесеци, а степениште је замијењено на начин да смо успјели набавити оригинални камен којим су направљене прве степенице ове грађевине.

Мислим да то довољно говори о нашем односу према националним споменицима. Опредијељени смо и за могућност да дио нове зграде буде отворен за јавност и да поред наше изложбене поставке нумизматике и други подаци о улози и значају централне банке за једну државу буде представљен, те било који археолошки проналазак до којег би се евентуално дошло током градње.

Имамо пуно добрих идеја и још увијек није вријеме да их све откривамо, али смо увјерени да ће наићи на одобравање, јер нема разлога да не буде тако.

"Највећи смо заговорници парка, али је његово уређење у надлежности Општинe Центар"

Шта сматрате најзначајнијим код будуће грађевине и како ће се њоме допринијети локалној заједници?

Од почетка смо свјесни великог значаја овог локалитета за локалну заједницу и из тог разлога нам је изглед будуће грађевине важан. Зато је и његов одабир трајао тако дуго. Истакао бих само неколико важних чињеница.

Парцела која је у власништву банке обухвата површину од 2.290 метара квадратних. На тој парцели тренутно је бетонирани паркинг без зеленог растиња и заузима близу 11 посто укупне површине локалитета. Изабрано идејно рјешење предвиђа у тлоцрту да површина зграде заузме скоро 940 метара квадратних.

На преосталом дијелу наше парцеле, више од половине, како је видљиво и из самих фотографија, предвиђена је такође зелена површина. Поред тога, комплетан кров будуће грађевине је због уклапања у амбијент замишљен као зелени кров.

Према усвојеном регулационом плану, дозвољена висина планиране зграде је 15 метара. Идејним рјешењем ова максимална висина је предвиђена само за задњи дио зграде који је окренут према болници (оп. а. Општој болници "Прим. др. Абдулах Накаш), док се дио усмјерен ка парку постепено благо спушта - нижи је од дозвољеног и преко зеленог крова се у потпуности стапа с околином.

Грађевина је максимално увучена према крају парцеле уз Крањчевићеву и сва путна и друга комуникација биће искључиво из Крањчевићеве, гдје је такође науштрб парцеле банке проширен пјешачки и колски прилаз. Тако да ни на који начин свакодневно обављање послова банке неће утицати на истовремену реализацију било којих других садржаја у парку.

Како је и конкурсна комисија нагласила: "Ово је вријеме рушења стереотипа добром аргументацијом".

Мислим да све наведено говори довољно о томе колики значај банка придаје овом пројекту и колико је и нама у интересу да цијели парк поприми изглед из предложених рјешења, а немамо разлога да сумњамо да ће тако и бити. Нарочито када је ријеч о реализацији пројекта из надлежности ЦБ.

Морамо нагласити да све што смо представили у презентацији идејног рјешења представља стварне и реалне пројекције и да цјелокупни локалитет може и треба овако изгледати.

Колико ће општинске власти бити спремне посветити се озелењавању и уређењу парка свим потребним садржајима, остаје да се види. Али, ми у томе засигурно можемо бити добар партнер. Наша порука је: стабилност, повјерење и интегритет у свему што радимо.