Изјава гувернера за Вечерњи лист: Резерве БиХ изнад 15,4 млрд. КМ, од тога три тоне злата

Босна и Херцеговина, односно Централна банка БиХ, на дан 8. октобра располагала је с 96.000 унци (око три тоне) злата, чија је тржишна вриједност на наведени датум износила 285,15 милиона КМ. Ту информацију потврдио нам је гувернер Централне банке БиХ дрСенад Софтић у одговору на питање о стању девизних резерви у овом племенитом металу.

Сигурност

У контексту значаја овог облика резерви посебан је нагласак у одговору стављен на чињеницу да се монетарно злато сматра сигурном имовином за којом расте потражња у условима несигурности и нестабилности; заштићена је од негативних утицаја инфлације, стога представља облик очувања вриједности и сматра се најпоузданијом компонентом девизних резерви. Из Централне банке БиХ наглашавају како управљају девизним резервама и доносе одлуке о инвестирању девизних резерви у складу са Законом о ЦББиХ, интерном регулативом и најбољим међународним праксама те у складу с текућим и очекиваним кретањима на финансијским тржиштима, као и доступним анализама. Када је ријеч о укупним нето девизним резервама, оне су прешле износ од 15,4 милијарде марака. Увидом у Годишњи извјештај Централне банке БиХ за 2020., видљиво је како су нето девизне резерве на крају 2020. године износиле 13,86 милијарди КМ и повећане су за 1,27 милијарди КМ (10,09%) у односу на крај 2019. године. Раст се наставио и у овој години, а Вечерњи лист је дознао како је износ од 14 милијарди КМ премашен на крају априла. Значајан раст остварен је и у мају, јуну,јулу и августу, па је тако износ нето девизних резерви на дан 31. августа ове године био нешто већи од 15,4 милијарде КМ. Иначе, када је ријеч о раду ове институције у прошлој години,  Централна банка БиХ наводи како је и у 2020. испунила циљ дефинисан законом - издавање домаће валуте према аранжману валутног одбора. Наиме, у складу с чл. 31. Закона о ЦББиХ, обавезна је осигурати да укупан износ њене новчане пасиве никада не пређе еквивалентан износ њених нето девизних резерви, што је у потпуности и испуњено. У складу са Законом о ЦББиХ и одговарајућим интерним актима, Централна банка БиХ управља девизним резервама полазећи првенствено од начела сигурности и ликвидности инвестирања. Тако, у циљу смањења ризика за одрживост валутног одбора, члан Закона о ЦББиХ забрањује инвестирати више од 50% укупног несмањенога капитала и резерви у друге валуте осим сидрене. На основу те одредбе ЦББиХ више од 95% девизних резерви инвестира у финансијске инструменте деноминиране у евро.

Структура

Када је ријеч о самој структури девизних резерви, њу су на крају 2020. чинили орочени депозити код банака (без преконоћних депозита) с удјелом од 14,42%; ликвидни портфељс удјелом од 34,47%; инвестиционипортфељ (хартије од вриједностикојима је до доспијећа преостало више од годину дана) с удјелом од 49,01% и злато с удјелом од 2,10%. На крају 2020. године ликвидни портфељчинили су текући рачуни код банака (10,39% укупних девизних резерви); преконоћни депозити (2,82% укупних девизних резерви); готовина у ризници ЦББиХ (1,03% укупних девизних резерви); посебна права вучења ММФ-а (0,01% укупних девизних резерви) и хартије одвриједностикојима је до доспијећа било преостало годину дана и мање (20,22% укупних девизних резерви).

Процес управљања девизним резервама

Централна банка БиХ управља девизним резервама и доноси одлуке о инвестирању девизних резерви у складу са Законом о ЦББиХ, интерном регулативом и најбољим међународним праксама те у складу са текућим и очекиваним кретањима на финансијским тржиштима, као и анализама. Централна банка је и у 2020. испунила циљ, издавање домаће валуте према аранжману валутног одбора. Обавезна је обезбједитида укупан износ њене новчане пасиве не пређе еквивалентан износ њених нето девизних резерви, што је у потпуности и испуњено.