Интервју гувернера за магазин "Дани": Не постоји алтернатива за Централну банку

ДАНИ: Кад се помене Централна банка, јавност не разумије њен значај и њену функцију, али се највише расправља о платама, броју запослених и добити. Повјерење у институције државе је одавно пољуљано, готово да не постоји, па се и Централна банка ту сврстава. За почетак, молим Вас да укратко објасните шта се све ради у Централној банци, али на начин да то разумију и економски потпуно неписмени људи. Рецимо да има много коментара у смислу да се тамо ништа не ради, јер је валутни одбор на снази, а плате су високе и редовне. 

СОФТИЋ: Задаци Централне банке БиХ су дефинисани Законом о ЦББиХ. Већ готово 25 година успјешно егзистирамо на принципу валутног одбора. Дакле, свака конвертибилна марка у оптицају коју издајемо, те комплетни износи средстава на рачунима комерцијалних банака код ЦББиХ и рачунима државе имају покривеност у еврима. У БиХ је законом одређен курс КМ према евру. Главни задатак ЦББиХ је да тај курс, односно правило валутног одбора чува. Ми то радимо врло успјешно и на тај начин доприносимо монетарној стабилности, а посредно финансијској и макроекономској стабилности, па ако хоћете и друштва у цјелини. Исправност овог модела, као и довољна количина готовог новца су се потврдиле у екстремно вријеме пандемије, гдје смо апсолутно одговорили свим захтјевима банака, грађана и привреде. Тако ће бити и убудуће. Комерцијалне банке преко платних система обављају све трансакције у земљи, транспарентно, тачно, поуздано и у реалном времену. Овај систем се стално унапређује у складу са највишим стандардима ЕУ и најбољим праксама централног банкарства. Платни системи имају једну од основних улога за одржавање финансијске стабилности, стога је њихова стабилност итекако важна за сваку економију. У првих 11 мјесеци 2021. кроз платне системе ЦББиХ укупно је извршено 43,5 милиона трансакција у вриједности 109,6 милијарди КМ. Од успостављања платних система 5. јануара 2001. укупно је извршено 666,46 милиона трансакција у вриједности 1.471,6 милијарди КМ. Успјешно управљамо девизним резервама, које су на рекордном нивоу и тренутно износе 16,1 милијарду КМ. У посљедњих шест година су готово удвостручене. Уз изузетне напоре, због врло неповољних увјета на финансијским тржиштима, успијевамо сигурно управљати нашим девизним резервама и осигуравамо покриће валутног одбора. Једини инструмент монетарне политике који нам стоји на располагању је обавезна резерва и њоме настојимо доприносити стабилности банкарског система и истовремено подстицати банке на већу кредитну активност и кориштење ликвидног дијела којитренутно држе на рачунима код ЦББиХ. Наиме, евидентно је да поред дијела којим ЦББиХ обавезује депоненте, постоје и значајна средства изнад тога. Она тренутно износе више од четири милијарде КМ. Успјешно извршавамо нашу улогу банкарског и фискалног агента државе, али и других институција на државном и ентитетском нивоу. Свакодневно се обављају послови у име и по налогу депонената, те трансакције сервисирања јавног дуга према иностранству, прихват и слање финансијских средстава према међународним финансијским институцијама, вођење евиденција дуга... Координирамо активности ентитетских агенција за банкарство како је то законом и меморандумом дефинисано, имамо добру сарадњу са министарствима финансија, институцијама и организацијама чије су подручје дјеловања финансије, како домаћим тако и међународним. Ово су најважнији задаци, поред тога постоје и многи други. 

ДАНИ: Девизне резерве: њихов значај, шта се са њима ради, какви су услови били раније, а какви сада? 

СОФТИЋ: Оне представљају девизну имовину централне банке одређене државе, а начин коришћења зависи од институционалног уређења централне банке и монетарне политике у конкретној земљи. У случају БиХ, Централна банка у складу са законом држи и управља службеним девизним резервама које представљају подршку домаћој валути, што произлази из одредби аранжмана валутног одбора као одабраног модела монетарне политике. Као и друге централне банке широм свијета, а у складу са законским одредбама, и ЦББиХ се при инвестирању девизних резерви примарно води принципима сигурности и ликвидности и, у мјери у којој је то могуће, остварењем одговарајућих приноса. Одлуке о управљању и инвестирању девизних резерви доносе се у складу са законом, интерном регулативом и најбољим међународним праксама, узимајући у обзир текућа и очекивана кретања на финансијским тржиштима. ЦББиХ инвестира девизне резерве првенствено у обвезнице одабраних држава еврозоне, те у депозите код одабраних централних банака у еврозони, Банку за међународна поравнања, те код комерцијалних иностраних банака високог кредитног рејтинга које задовољавају стандарде подобности уговорне стране, чиме се настоји обезбиједити сигурност инвестиција. Стандарди и ограничења преиспитују се и по потреби ажурирају, при чему се води рачуна о званичним оцјенама водећих свјетских рејтинг агенција, као и показатељима добијеним примјеном интерних метода за процјену кредитног ризика. Негативни услови који већ дужи низ година преовладавају на финансијским тржиштима еврозоне су условљени макроекономским кретањима, експанзивном монетарном политиком водећих централних банака, а у посљедње двије године и посљедицама пандемије изазване коронавирусом. Наравно, све ово има негативан утицај на резултате инвестирања девизних резерви и других централних банка. Ситуација у нашем случају је нарочито отежана због чињенице да је домаћа валута везана за евро и тиме је ЦББиХ примарно окренутатржишту еврозоне. Битно је напоменути да су на финансијским тржиштима приноси и каматне стопе на најнижим нивоима икада забиљеженим у историји. Колико су услови на тржишту погоршани од, рецимо, 2008., добро илуструје примјер да је просјечни једномјесечни EURIBOR 2008. износио 4,28 одсто, 2015. минус 0,07 одсто, а 2021. у просјеку минус 0,559 одсто. Исто је и са приносима хартија од вриједности. Просјечни приноси на двогодишње њемачке обвезнице 2008. су износили 3,505 одсто, 2015. минус 0,246, а до средине децембра 2021. биљеже ниво од минус 0,697 одсто. Слична ситуација је и са обвезницама дужих доспијећа. Принос њемачких десетогодишњих се сада креће око минус 0,35 одсто, током 2020. је биљежио ниво од чак минус 0,70, док је 2008. износио 4,004, а 2015. године 0,54 одсто. Цијела њемачка кривуља приноса, дакле, доспијећа чак до 30 година, током 2021. је у негативном подручју. С друге стране, девизне резерве константно расту. На крају 2008. су износиле 6,296 милијарди КМ, на крају 2015. око 8,606 милијарди КМ, а на дан 30. 11. 2021. године 16,121 милијарду КМ. Замислите да сада на тржишту имамо услове какви су били 2008., па чак и 2015. На тренутни ниво девизних резерви би са каматним стопама и приносима од, рецимо, четири одсто имали годишњи приход од око 640 милиона КМ, док би са каматним стопама од око 0,50 одсто приход износио око 80 милиона КМ. Битно је нагласити да ЦББиХ остаје досљеднаполитици инвестирања у којој је сигурност портфеља девизних резерви на првом мјесту у складу са законски дефинисаним циљевима и задацима. 

ДАНИ: Обавезне резерве комерцијалних банака расту. Зашто? Већина банка сада клијентима наплаћује три посто држање депозита изнад 500.000 КМ. Колико Централна банка наплаћује комерцијалним банкама? 

СОФТИЋ: Комерцијалне банке су дужне држати минимално 10 десет одсто својих депозита код ЦББиХ и то се назива обавезна резерва. Биљежи се раст депозита. Што више привредни субјекти држе средстава у комерцијалним банкама, банке морају положити више средстава на рачуне резерви код ЦББиХ. Основица за обрачун обавезне резерве тренутно износи cca 30 милијарди КМ, што импликујеобавезу држања од cca три милијарде КМ у обавезној резерви. Банке држе и више средстава него што је то потребно како би испоштовале подзаконске акте агенција за банкарство, који се односе на ликвидност. Средства која комерцијалне банке држе изнад нивоа обавезне резерве износе више од четири милијарде КМ, што показује изразиту ликвидност система. Највећи дио депозита у систему су депозити по виђењу, па је стога и значајна ликвидност банака. На средства обавезне резерве у домаћој валути стопа износи нула одсто, док је у страној валути минус 0,60. На средства изнад обавезне резерве се наплаћивало минус 0,50 одсто, док је од 1.1.2022. ова стопа минус 0,75 одсто. Када се узму у обзир укупно држана средства комерцијалних банака и укупно наплаћена камата од ЦББиХ за првих 11 мјесеци 2021., просјечно пондерисана каматна стопа износи минус 0,32 одсто. Када ову стопу ставите у однос према стопи коју помињете, јасно се види међусобни несразмјер, с обзиром на то да је ЦББиХ врло опрезан у повећању накнада за комерцијалне банке јер знамо да ће се та накнада прелити на клијенте банака. 

ДАНИ: Колико има запослених у Централној банци? Добила сам податак да и Централну банку напуштају способни економисти и ИТ стручњаци. Да ли су разлог плате или...? 

СОФТИЋ: ЦББиХ тренутно има 358 упосленика. У плану људских ресурса предвиђено је 380, али га нисмо остварили и настојимо рационализовати послове. Више од 90 одсто људи има универзитетску диплому, више од 40 је магистара, а 10 доктора наука. Плате су солидне, али свјесни смо да се тешко такмичити са приватним сектором који је за одређене профиле стручњака спреман платити више него што ми можемо. Ово је поготово присутно у ИТ бранши, која посљедњих година доживљава велику експанзију и такве људе је тешко задржати. Велики је изазов задржати квалитетне и стручне људе. Међутим, када нас покушавају прозивати у јавности, о томе нико не размишља, као ни о посљедицама које би изазвао велики одлив квалитетних кадрова из ЦББиХ. У претходном периоду имали смо неколико одлазака, али то су већином били људи који су се одлучили на одлазак у иностранство. 

ДАНИ: Суочавате ли се са политичким притисцима? 

СОФТИЋ: Свјесни смо да је ситуација у држави доста компликована, али велика срећа наше институције је та што њен рад регулише изузетно квалитетан правни оквир који законски регулише независност рада ЦББиХ. Члан 3. Закона је врло јасан о том питању. Не постоји политички притисак када је у питању запошљавање. Одређену врсту политичког притиска смо посљедњи пут имали на почетку пандемије, када је тражено поступање ЦББиХ које није у складу с нашим мандатом попут штампања додатних количина новца и то смо из аргументованих разлога одбили. Успијевамо да одолимо таквим покушајима. 

ДАНИ: Радили сте на усвајању Етичког кодекса? Шта он представља? 

СОФТИЋ: Нови Етички кодекс представља темељ Compliance програма ЦББиХ. Припремљен је у складу с највишим професионалним стандардима, смјерницама Европске централне банке, а уз уважавање препорука Мисије ММФ-а дате кроз сигурносну процјену Централне банке. Нека од питања која су у овом Етичком кодексу први пут третирана на адекватан начин су правила о избјегавању сукоба интереса, начин поступања с поклонима и гостопримствима, обавеза чланова Управног одбора да достављају податке о њиховим личним, као и интересима чланова њихових домаћинстава. Дефинисана су и правила попут забране дискриминације, поштовања сарадника, поштовања унутрашње организације, употребе ресурса и информација, примјерене комуникације, уважавања странака и трећих лица... Прописали смо и обавезу свим службеницима да пријаве било какве неправилности које уоче у раду, а да бисмо им омогућили слободу и комфор да се осјећају сигурно и заштићено, имплементиран је систем Етичка линија. Увођење овог система сврстава Централну банку у ред малобројних јавних институција које су обезбиједиле употребу екстерног заштићеног онлајнсистема у сврхе анонимног пријављивања корупције и других неправилности. Све активности на пољу изградње и јачања интегритета ЦББиХ проводиле су се у претходне двије године откада је успостављена Compliance функција с циљем да се на адекватан и проактиван начин управља compliance ризицима. 

ДАНИ: Централна банка је однедавно почела и са макроекономским пројекцијама. Колико сте сигурни у њих ако знамо да EUROSTAT рангира квалитет наше статистике као задњи у Европи? 

СОФТИЋ: У недавном извјештају о напретку шест земаља западног Балкана и Турске, Европска комисија је оцијенила напредак БиХ слабим. Међутим, у дијелу који се односи на економске критеријуме, наведено је да су аналитички капацитети ЦББиХ значајно унапријеђени. Ово се првенствено односи на развијање модела за средњорочне макроекономске пројекције и модела за брзе процјене кључних макроекономских варијабли. Поменути модели су структурно слични оним који се користе у другим централним банкама, а заинтересовани могу наћи технички папир на веб страници ЦББиХ. У њему је детаљно појашњен тип модела за макроекономске пројекције, његова структура и везе међу секторима. Ова транспарентност у приступу је свакако резултирала и позитивном оцјеном Европске комисије, али и других релевантних институција. ЦББиХ пројекције из модела за средњорочне пројекције, трогодишњи хоризонт, објављује два пута годишње, у мају и новембру. Према јесењем кругу макроекономских пројекција, очекивани раст реалне економске активности је 5,8 одсто за 2021. годину, 3,9 за 2022, те 2,1 одсто за 2023. Брзе процјене су, у правилу, наглашено краткорочне и раде се за нетом завршени, квартал у току или непосредни наредни. Прије неколико дана је објављена процјена реалног БДП-а за трећи квартал 2021. (8,7 одсто) и првих девет мјесеци (8,1), као и процјена инфлације за четврти квартал (4,7 одсто) и ажурирана за 2021. (1,8). Такође, дате су и назнаке даљег јачања инфлаторних притисака у првом полугодишту 2022., у знатној мјери због базног ефекта. Званична статистика у БиХ свакако заостаје за европским стандардима, EUROSTAT првенствено указује на недовољан обим расположивих података. ЦББиХ интензивно ради на побољшањима у свом статистичком домену и добио је у више наврата признања из EUROSTAT-а у вези са статистиком владиних финансија и статистику вањског сектора. Све остале институције, ММФ, Свјетска банка, BIS, кредитне агенције и други користе наше податке за своје анализе. 

ДАНИ: Блокада је рада институција, па и избора ОдбораЦентралне банке. Шта даље? 

СОФТИЋ: Упркос изазовним околностима, осигуран је континуитет рада ЦББиХ и извршавања свих задатака и обавеза које су дефинисане законом. Именовање Управног одбора је у надлежности Предсједништва БиХ, те ЦББиХ нема никаквог утицаја на тај процес. Управни одборЦББиХ је заузео став да је неопходно омогућити несметано извршавање законске улоге, основних задатака и функција Централне банке, јер не постоји алтернатива за то нити је могуће замислити државу без институције попут Централне банке. Тренутни сазив Управног одбора ће, до именовања новог, наставити радити у доброј вољи и намјери на остварењу задатака и циљева ЦББиХ.