Интервју гувернера за Business Magazine: ЦББиХ гарантује пуно покриће и стабилност домаће валуте

Сенад Софтић, гувернер Централне банке Босне и Херцеговине, за Business Magazine говори о изазовима који пред банкарски и финансијски систем наше земље нова ескалирајућа глобална криза узрокована руском агресијом на Украјину, односно економским ратом Запада и Истока који је слиједио

Поучени искуством из деведесетих година прошлог вијека, када им је Љубљанска банка, користећи ратни хаос, украла уштеђевине мјерљиве стотинама милиона конвертибилних марака, грађани Босне и Херцеговине одмах по увођењу западних економских и финансијских санкција Русији због агресије на Украјину, похрлили су у домаће комерцијалне банке по своје депозите, које су уједно, за сваки случај, масовно мијењали у евре. Има ли разлога за бојазан од финансијског колапса БиХ усљед ескалирајуће нове глобалне кризе, овог пута узроковане економским ратом Запада и Истока, у разговору за Business Magazine објашњава Сенад Софтић, гувернер Централне банке Босне и Херцеговине. 

БМ: За почетак, можете ли подвући црту под пандемијску кризу и рећи нам колико успјешно ју је пребродио босанскохерееговачки банкарски, односно финансијски сектор у цјелини?

СОФТИЋ: Генерално, 2021. година обиљежена је снажним опоравком економске активности и ванредним инфлаторним шоком. Према пројекцији ЦББиХ из новембра прошле године, номинални БДП у 2021. био је процијењен на 37,681 милијарду КМ. На годишњем нивоу, пројицирана стопа раста реалног БДП-а износила је 5,8 процената, што је нижа стопа поредећи са растом реалног БДП-а у прва три квартала према званичним подацима Агенције за статистику БиХ, јер смо претпоставили снажан цјеновни ефекат у посљедњем кварталу. Реални сектор економије карактеризовао је снажан раст индустријске производње, који је у 2021. био битно изнад претпандемијског нивоа. У извјештајној години интензивирани су радови у грађевинарству, првенствено у високоградњи, а на тржишту рада се биљежи раст броја запослених лица, номиналних плата и продуктивности. У 2021. години забиљежена је рекордна наплата прихода од индиректних пореза, као посљедица снажног опоравка економске активности, као и дјелимично посљедица раста општег нивоа цијена. Јавне инвестиције нису реализоване према планираним програмима, а укупан дуг сектора владе је повећан, што и даље упућује на постојање значајне фискалне неравнотеже у БиХ. Што се тиче банкарског сектора, током 2021. године дошло је опоравка кредитне активности, али, усљед изузетно јаких кредитних ризика у појединим тржишним сегментима, кредитни раст још увијек није на нивоу претпандемијског, посебно у сектору нефинансијских предузећа. Банкарски сектор је стабилан, ликвидан и солвентан. Депозити грађана су сигурни и не постоји било какав разлог за забринутост. У новембарском кругу макроекономских пројекција, према тада расположивим подацима, очекивали смо умјерен раст економске активности у 2022. и 2023. години због ишчезавања базног ефекта и повећања инфлаторног притиска. Очекивали смо слабљење значаја индивидуалне потрошње за економски раст, а све јачи допринос инвестиција - како приватних, тако и јавних. Међутим, информације о догађајима и трендовима од краја 2021. па све до половине марта 2022. године, указују да би пројекције за 2022. и 2023. могле бити значајно ревидиране у мајском кругу макроекономских пројекција.

БМ: Глобалне и унутрашње турбуленције далеко већег калибра у сјену су бациле јединствени регистар рачуна физичких лица - има ли нешто ново на том плану  или су позиције и даље “замрзнуте“? 

СОФТИЋ: Јединствени регистар рачуна физичких лица на нивоу Босне и Херцеговине је реформско питање и немам никакву дилему да је он пријеко потребан, али као и свака реформа, захтијева вријеме. У посљедњем периоду, како и сами наводите, суочавамо се и са другим изазовима, па су можда неки други процеси, који се нису могли предвидјети кроз наше редовне пројекције и планове, с разлогом добили приоритетно мјесто. Међутим, јединствени платни и обрачунски системи БиХ су снажна полуга за спречавање прања новца и сузбијање финансирања тероризма, а Централна банка има све правне и техничке предуслове за успостављање регистра рачуна физичких лица, који треба и мора бити дио ових система. ЦББиХ већ дужи низ година има успостављен Јединствени регистар рачуна пословних субјеката и Централни регистар кредита пословних субјеката и физичких лица. Надоградњом регистра, који би укључивао и рачуне физичких лица, заокружио би се давно започети процес успоставе јединственог регистра за физичка лица и пословне субјекте. Успостављање овог регистра, који би био јединствен на нивоу  БиХ, изузетно је важно, нарочито сада када се морају предузимати адекватне мјере за побољшање економске активности, јер има значајан утицај на пословни амбијент у нашој земљи. Осим што је посебно важан у борби против незаконитих активности, попут финансирања тероризма и прања новца, регистар би олакшао идентификацију рачуна дужника у пореском и извршном поступку те другим судским поступцима, чиме се убрзава принудна наплата, а значај заштите повјерилаца кроз правовремени одговор на потраживања за новчаним средствима је вишеструк. За становништво то значи краћи пут до остваривања права у судским поступцима, као што су бракоразводне парнице, наплате алиментације, извршни и оставински поступци и слично. С друге стране, за банкарски сектор, регистар рачуна физичких лица би осигурао учинковитији процес наплате потраживања. То опет има бенефите за грађане, јер тиме банке бивају охрабрене за више кредитирања и по повољнијим условима. Такође, једиствена база података о рачунима физичких лица на подручју БиХ, будући да БиХ постоји и послује као јединствен економски и социјални простор, засигурно ће убрзати рад сигурносних агенција, правосудних и пореских органа. Као што можете видјети, значај овог регистра је вишеструк и у великој мјери би олакшао рад свим учесницима у финансијском сектору, а нарочито банкама, те посредно и грађанима у  БиХ.

БМ: У контексту претходног питања, у којој мјери су се оствариле бојазни да ће банкари под највећим притиском бити од средине 2021. године, након истека привремених мјера, на начин да ће велики дио њиховог кредитног портфеља бити у ризику преласка у категорију неквалитетних кредита? 

СОФТИЋ: Стабилност банкарског сектора је задржана, иако су околности пословања за банке биле неизвјесне и у другој години пандемије КОВИД-19. Након великог пада кредитне активности у претходној години, проузрокованог друштвено-економским рестрикцијама усљед пандемије, али и новом методологијом обухвата лоших кредита, која је убрзала њихово искњижавање из биланса, привредна динамика и раст потрошње током 2021. године допринијели су расту кредита банака. У сваком случају, износ неквалитетних кредита је на прилично ниском нивоу и банке успјешно могу савладати потенцијалне проблеме везане за ово питање, с обзиром на адекватну капитализованост. 

БМ: Пандемијски период обиљежила је рекордна инфлација у БиХ - с обзиром да се ради о негативном тренду који је захватио практично цијелу Европу, да ли смо на било који начин могли ублажити инфлаторне шокове и колико би они били још и тежи (или можда лакши) без валутног одбора? С друге стране, колико су у ранијим годинама статистички показатељи који су негирали инфлацију и континуирано указивали чак на дефлацију, били плод методолошког приступа том проблему, а колико одраз реалног стања и вјерна илустрација стабилности домаће валуте? 

СОФТИЋ: Након страха од дефлације у 2020. години, од средине 2021. изражен је значајан раст инфлације у свијету, а слична је ситуација и са БиХ. Инфлаторни шок у другом полугодишту био је једно од главних обиљежја економских трендова у 2021. години. Снажни инфлаторни притисци у другом полугодишту неутралисали су дефлацију из првог полугодишта и резултирали просјечним растом цијена у календарској години који није забиљежен још од 2012. године. Инфлаторни притисци су додатно интензивирани и почетком 2022. године, па је инфлација у БиХ досегла највише вриједности од краја 2008. те је износила 2,0 посто (просјек за 12 мјесеци 2021. године, у односу на просјек за 12 мјесеци 2020.), као резултат позитивног доприноса готово свих одјељака потрошачке корпе, гдје се посебно издвајао раст цијена хране и пића те превоза. На другој страни, наставио се негативан допринос одјељка одјеће и обуће, који је једини дефлаторно дјеловао на просјечне цијене у 2021. години. Тренутно смо свједоци врло високог раста цијена, како у БиХ тако и у ЕУ. Према посљедњим доступним подацима стопа инфлације у еврозони износи 5,9 процената, а у БиХ седам процената. Инфлаторни притисци у БиХ се не могу сматрати транзиторним, бар не у кратком року. Значајан дио је структуралне природе и рјешења морају бити везана за дугорочне економске политике, имплементиране путем реформских процеса. Можда тренутни инфлаторни шок најбоље показује цијену коју плаћамо због одгађања провођења неопходних реформи и успоравања конвергенције ка чланицама ЕУ. Такође напомињем да дио економских и свих других реформи и није био нарочито захтјеван за имплементацију и није захтијевао значајна финансијска средства. Свако одгађање се показало као позајмљивање од стандарда будућих генерација. Тренутно смо у стадију гдје краткорочна олакшања и интервенције које је могуће извести на тржишту основних животних потрепштина или једнократни пакети социјалне помоћи најугроженијим, не значе много. Рјешења проблема у вези с инфлацијом морају бити везана за дугорочне економске политике и имплементирана кроз процес низа реформи. У противном, продуктивност домаћих индустрија ће се смањивати, усљед чега ће инфлаторни притисци бити све снажнији. Уз тренутни ниво расположивог дохотка и демографске трендове, устрајни инфлаторни притисци доприносиће даљем успоравању конвергенције ка чланицама ЕУ у смислу квалитета живота. Што се тиче аранжмана валутног одбора, он се у принципу у прошлости уводио у земљама које су имале проблеме са инфлацијом и показивао се као добро рјешење. У складу с тим, сматрам да је и наш аранжман, који ужива пуно повјерење грађана и привреде, у овој ситуацији потврдио своју оправданост и био гарант стабилности домаће валуте. С друге стране, у БиХ је битно ставити акценат на фискалну политику, тј. политику буџета. Постоји више инструмената како се овај глобални инфлаторни удар на стандард грађана може ублажити. Привременим мјерама, попут субвенција за најугроженије категорије становништва, мораторијума над акцизама, мораторијума примјене пореза на доходак и добит, може се постићи ефекат ублажавања инфлаторног удара. Вјерујем да ће носиоци фискалне власти у БиХ донијети адекватне мјере, како је то било на почетку пандемије, у прољеће 2020. године. 

БМ: Тек што је проблем с коронавирусом почео ишчезавати, указао се нови, чини се далеко гори - руска агресија на Украјину. Да ли сте такву врсту црног сценарија уврстили у посљедње рађене тестове на стрес и шта су они показали? 

СОФТИЋ: Рат у Украјини је нешто што се није могло предвидјети у било каквим тестовима на стрес. Када се овако нешто деси, сви модели падају у воду. Нажалост, рат у Украјини, поред свега негативног што доноси сам по себи, економију Европе и региона гурнуо је у велику неизвјесност. Удар на финансијски сектор смо успјели ублажити, спашене су двије значајне банке, чиме је осигурана стабилност финансијског сектора. На сједници Сталног одбора за финансијску стабилност, која је одржана 3. марта ове године, закључено је да је успјешно извршен поступак реструктурицања над Сбербанк БХ д.д.  Сарајево и Сбербанк а.д. Бањалука. Отклоњени су сви ранији ризици повезани са претходним власником те је очувана стабилност банака, осигурана заштита клијената и депонената, а тиме постигнуто и очување стабилности цјелокупног банкарског система у Босни и Херцеговини. С друге стране, свједоци смо значајног раста цијена енергената и хране, што негативно утиче на животни стандард грађана. Ту се мора хитно дјеловати и сачувати куповна моћ грађана, а како би се сачувао економски раст земље. Грађани не би требали стварати беспотребне робне залихе, јер се тиме излажу додатним трошковима, чиме и сами дају допринос расту цијена. 

БМ: И без тестова на стрес јасно је да ће економске и финансијске посљедице украјинског рата бити изузетно велике - који су највећи изазови пред којима ће се у том смислу наћи БиХ и Централна банка?

 СОФТИЋ: Изложеност БиХ према Русији у смислу инвестиција је прилично ниска у поређењу са другим земљама. Директне стране инвестиције из Русије су се годинама смањивале и на крају 2020. године учешће тих инвестиција износило је око четири посто укупног стања инвестиција у БиХ. Према подацима за прва три квартала 2021. године, нето прилив директних инвестиција из Русије износио је око 132,5 милиона КМ, што је око 12,6 посто укупних прилива за тај период. Нето приливи директних инвестиција из Русије су готово у потпуности били везани за индустрију нафте и нафтних деривата. Дио руских директних инвестиција био је везан за банкарски сектор. Брза реакција регулатора у оба ентитета се за сада показала као правовремена и прикладна за очување стабилности банкарског система. Што се тиче ЦББиХ, у процесу инвестирања девизних резерви није изложена приватним или јавним емитентима из Русије нити руском  банкарском систему. 

БМ: Више пута сте споменули Сбербанк, који је практично већ у првој седмици украјинског рата “избрисан” с европског и бх. тржишта. Јавности је познато ко је преузео сарајевску и бањалучку филијалуСбербанка, али је готово свима остао нејасан модел по којем су експресно пронађени купци, односно услови купопродаје - можете ли нам укратко појаснити како су “преко ноћи“ изабрани купци, која је купопродајна цијена и какве су обавезе купаца (или агенција за банкарство) према руском Сбербанку? 

СОФТИЋ: У БиХ смо имали двије споменуте банке са већинском руском власничком структуром, обје као засебна правна лица, а не филијале страних банака, и обје чланице Сбербанк групације Европе. Њихов заједнички удио у укупној активи банкарског сектора, на крају 2021. године био је око 7,5 посто. Пословање обје банке било је угрожено искључивањем руских банака из SWIFT-а и њихови депоненти су почели са повлачењем депозита. С циљем да се спријечи негативан ефекат на цјелокупни финансијски сектор, пословање над обје банке преузеле су ентитетске агенције за банкарство. О детаљима везаним за реструктурисање два Сбербанка више информације можете добити код ентитетских агенција за банкарство... 

БМ: ПословницеСбербанка нису биле једине у које су клијенти похрлили по свој новац у страху да их не задеси судбина као прије 30 година штедише Љубљанске банке - шта с тим у вези можете поручити грађанима и правним лицима који брину за своје депозите? 

СОФТИЋ: Ми у ЦББиХ смо свјесни да код грађана постоји бојазан везано за ово питање, па како и сами кажете због искуства од прије 30 година. Ипак, желимо напоменути да су све банке у БиХ у систему осигураних депозита и Агенција за осигурање депозита БиХ гарантује за депозите до 50 хиљада КМ. Конвертибилна марка је сигурна и стабилна, а ЦББиХ својим девизним резервама гарантује пуно покриће и стабилност домаће валуте.  Располажемо довољним количинама конвертибилних марака, али и евра, и у могућности смо одговорити захтјевима комерцијалних банака за готовином. Такође напомињем да је потребно да грађани имају у виду да, због правила о спречавању прања новца, у случају да се одлуче да врате депозите које су сада подигли, то могу урадити у року од мјесец дана. Осим наведеног, држање значајних готовинских средстава за собом повлачи и сигурносни ризик. Најсигурније је новац држати у банкама.

БМ: Као и пандемија коронавируса, рат у Украјини такође је изњедрио “револуционарне" идеје о превентивном дјеловању Централне банке - поново је најгласнији члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, који, за разлику од ситуације с почетка пандемије, када је позивао на “ослобађање вишка средстава комерцијалних банака изнад обавезне резерве", сада предлаже, ако сам га добро схватио, доштампавање 800 милиона КМ који би били подијељени ентитетима “за робне резерве", али и законску измјену на основу које би ЦББиХ куповала ентитетске хартије од вриједности - како гледате на такве иницијативе (колико су оне, с једне стране, уопштеозбиљне, а с друге стране, потенцијално опасне за финансијску стабилност државе)? 

СОФТИЋ: Централна банка остаће досљедна Закону о ЦББиХ и стриктном провођењу валутног одбора. Валутни одбор се показао добрим сидром за бх. економију и гарант је монетарне стабилности. Иницијативе које имају за циљ узимање било каквих резерви Централне банке не подржавамо, јер се тиме нарушава монетарна стабилност. С времена на вријеме такве иницијативе се појављују у јавном простору, прије свега у дневнополитичке сврхе. Добри познаваоци прилика у монетарној економији знају да не постојe било какви ”вишкови“ резерви у ЦББиХ и да свака резерва има своју сврху. Заједнички циљ држања свих резерви је јачање валутног одбора, односно монетарне стабилности као основног предуслова за развој наше економије. У том смислу, Централна банка БиХ ће се досљедно држати законског мандата у остваривању монетарне стабилности. Поред тога, подсјетио бих да су се власти у БиХ, па и оба ентитета, приликом закључивања споразума са Међународним монетарним фондом обавезале да неће покретати било какве иницијативе које се односе на Закон о ЦББиХ... 

БМ: На почетку пандемије, аналитичари су најављивали “рецесију свих рецесија" и поприлично су промашили, а сада због агресије на Украјину баратају још црњим сценаријима. Какво је Ваше стајалиште - колико скупо ће на глобалном нивоу бити плаћена руска агресија и шта ће она донијети економским и финансијским патуљцима попут БиХ (има ли шансе да се тако мали “провуку испод радара" Истока и Запада и извуку бенефите из њиховог међусобног економског сукоба - рецимо, да лакше добијемо кредите ММФ-а, а с друге стране, будемо својеврсни повлаштени купци руског гаса јер нисмо увели санкције Русији...)? 

СОФТИЋ: Веома је тешко прогнозирати даља кретања. С времена на вријеме се појављују и неке, могу слободно рећи, веома спектакуларне прогнозе. Недавно су се појавиле неке прогнозе о могућој стагфлацији или стагнацији раста уз изузетно високу инфлацију у еврозони, међутим, само неколико дана касније стигле су изјаве званичника Европске централне банке у којима се наводи да се због рата у Украјини очекује спорији раст уз инфлацију, али да нема ризика од стагфлације. Босна и Херцеговина је мала, отворена земља, и не може утицати на глобална кретања. Приморана је да плаћа цијену глобалних дешавања, али треба урадити оно што је реално у нашим рукама и у оквиру наших могућности. Фискална политика је на потезу да донесе мјере које ће ублажити удар на реални сектор земље - како на грађане тако и на привреду. Потребно је предузети све што је у нашој моћи да помогнемо нашим грађанима како би пребродили најтеже ефекте. Те активности требају бити анализиране, припремљене, систематизоване и системски имплементиране у цијелој БиХ као јединственом економском простору. Хитно нам је потребно смиривање политичких тензија у земљи, нормалан рад државних институција те фокус на стварне економске реформе - то би били најснажнији генератори јачања економског раста и инвестицијског циклуса.