Интервју за Business Magazine: Испуњени су сви циљеви реформе платног промета

Прије нешто више од 20 година успостављени су платни системи Централне банке Босне и Херцеговине, чиме је унутрашњи платни промет у нашој земљи са некадашњих завода за платни промет, који су наслиједили социјалистичке службе друштвеног књиговодства, у потпуности пребачен на комерцијалне банке. Од тада је путем платних система ЦББиХ реализирано око 623 милиона трансакција, укупне вриједности од близу 1,4 билиона конвертибилних марака. Шта је та реформа донијела учесницима у босанскохерцеговачком платном промету, односно које су све предности актуелног у односу на бивши систем, објашњава Саша Лемез, руководилац Службе за информатичку подршку Одјељења за платне системе Централне банке БиХ, који у разговору за Business Magazine даје и своје виђење досадашњих домета регистара рачуна и кредита које води кровна бх. финансијска институција.

БМ: На основу 20-годишњег искуства са постојећим концептом платног промета у БиХ, шта бисте издвојили као његове главне предности у односу на стари СДК / ЗПП систем, а шта су његове евентуалне мањкавости?

ЛЕМЕЗ: Трансформација платног промета која се дешавала током 2000. године је у основи повезана са промјенама у привредном систему и финансијском подсистему. Поставке платног система су усвојене 1998. године, када су се у Мадриду ентитетске владе сложиле да је непотребно постојање Службе друштвеног књиговодства / Завода за платни промет и када је одређен рок за њихово укидање 31. децембра 2000. године. Централна банка БиХ, у складу са својом улогом дефинисаном Законом о ЦББиХ – “дужности, задаци и обавезе ЦББиХ су да потпомогне или успостави и одржава одговарајуће платне и обрачунске системе“, преузела је функцију вођења цјелокупног процеса, те успоставила БПРВ (бруто поравнања у реалном времену) и жироклиринг систем. Платни промет је 5. јануара 2001. године успјешно пренесен на комерцијалне банке. Укидање СДК / ЗПП и прелазак платног промета на банке је резултат ширих друштвених промјена које су у складу са развојем тржишне привреде и дјеловања економских законитости и механизама.

Циљ ових промјена се огледао у бржим трансакцијама међу учесницима платног промета, смањењу трошкова платног промета, развоју тржишта новца, јачању кредитне функције банака, ефикаснијем систему убирања јавних прихода те већем коефицијенту обрта новчане масе. Мишљења сам да су ови циљеви успјешно испуњени.

Главне предности постојећег система платног промета у поређењу са старим СДК / ЗПП системом су смањени трошкови платног система, ефикаснији и бржи системи плаћања, елиминисање монопола и савременији систем (електронско и мобилно банкарство, картично пословање, дигиталне услуге).

Мањкавости реформе платног промета, које су настале укидањем СДК /ЗПП-а, а које су се односиле на проблем принудне наплате и могућност отварања рачуна код више пословних банака и у случајевима блокираног рачуна су ријешене. ЦББиХ је успостављањем Јединственог регистра рачуна пословних субјеката омогућила увид у статус (активан, блокиран, угашен) у све рачуне пословних субјеката отворене код комерцијалних банака. Ентитетска министарства финансија су у склопу својих надлежности законски уредила процес принудне наплате, тако да су почетни проблеми избјегавања принудне наплате превазиђени.

БМ: Колико је основан утисак да садашњи систем платног промета погодује првенствено комерцијалним банкама, које по том основу, путем провизија, стичу изузетно велике приходе, док за учеснике платног промета (и правна и физичка лица) нема нарочитих бенефита?

ЛЕМЕЗ: Не бих се сложио са вашом констатацијом јер су бенефити које садашњи систем платног промета пружа корисницима (физичка и правна лица) вишеструки:

ниже цијене платних налога – принцип који се примјењује је формирање цијене накнаде по налогу, без обзира на износ, за разлику од бившег принципа по износу налога. Због овог принципа и због тога што се и на мале налоге плаћа фиксна надокнада, стиче се погрешан утисак да је платни промет скупљи него што је био раније. Међутим, велика плаћања су ослобођена великих износа провизија, јер се и на те износе плаћа фиксна накнада. Генерално, анализе су показале да је у цјелини систем вишеструко јефтинији од старог система; могућност избора пословне банке – не постоји монопол на услуге платног промета те клијенти могу бирати пословну банку с којом ће да раде; доступност услуга – клијентима је на располагању разграната мрежа филијала пословних банака, ATM-ova и POS-ova; савремени трендови – кориштењем електронског и мобилног банкарства те картичног пословања, услуге платног промета постају још јефтиније, брже и доступније.

БМ: У контексту претходног питања, колики укупан приход комерцијалне банке годишње остваре убирањем провизије за услуге платног промета? Има ли простора за снижење цијена њихових услуга те врсте и колико су оне у складу са европским стандардима?

ЛЕМЕЗ: ЦББиХ не посједује податке о приходу који комерцијалне банке остваре од прихода на провизије за услуге платног промета, јер нема надлежности над супервизијом пословних банака.

Централна банка не може реаговати на одређивање накнада пословних банака, јер се ради о тржишној утакмици, гдје су од пресудног значаја за смањење тарифа накнада промјена устаљених навика конзумената ових услуга и масовније увођење електронског банкарства у примјену.

Овдје је битно напоменути да се ЦББиХ у управљању и руковођењу платним системима које је успоставила и одржава, руководи међународним принципима и правилима. Међу овим принципима спадају и Принципи за инфраструктуре финансијских тржишта, које је донио Комитет за платне и тржишне инфраструктуре (CPMI) Банке за међународна поравнања (BIS) у Базелу.

Један од ових принципа односи се и на одређивање висина накнада за услуге платног промета, који прописује да је потребно водити рачуноводство трошкова одржавања платног система на годишњој основи и ревидирати цијене да би систем био финансијски самоодржив. Централна банка БиХ, поштујући овај принцип, врши ревизију трошкова и усклађивање накнада, тако да су тренутне цијене за платне налоге у БПРВ-у 1,20 КМ за налоге извршене до 12 часова, односно три КМ за налоге наког 12 часова. Цијене жироклиринг налога су 20 фенинга за прво поравнање, 25 фенинга за друго поравнање, 30 фенинга за треће поравнање и 35 фенинга за четврто поравнање. Напомињем да се ове цијене односе само на међубанкарски унутрашњи платни промет те да у случају унутарбанкарског платног промета (плаћање између два клијента исте банке) нема ових трошкова.

У цијену накнаде за извршење платног налога који клијент плаћа пословној банци улазе и други трошкови које пословна банка има, као и пословна политика те банке. Стога је препорука клијентима да изврше анализу тржишта и установе која пословна банка пружа најповољније услове за услуге платног промета те да користе електронско и мобилно банкарство које пружа значајно ниже цијене за ове услуге.

БМ: Када је ријеч о односу комерцијалних банака према клијентима, како гледате на праксу да се жироклиринг налози углавном примају само до 12 часоваза исти дан, мада се поравнања врше до 15:30 – да ли и шта с тим у вези може подузети ЦББиХ?

ЛЕМЕЗ: Као што се и сами навели, ЦББиХ је, у настојању да што више продужи радни дан и омогући плаћање исти дан када је налог и предат у пословну банку, у жироклиринг систем увела и четврто поравнање које се извршава у 15:30. Сви налози које до овог времена пристигну у жироклиринг систем се извршавају исти дан. Такође и налози у БПРВ систему се извршавају до 16 часова.

ЦББиХ нема ингеренције над контролом пословања комерцијалних банака те није у могућности да утиче на вријеме извршавања налога.

Напомињем да није пракса код свих банака, јер у БПРВ систему је омјер трансакција до 12 и иза 12 часова 50 – 50 посто, док се код жироклиринг система у трећем поравнању, које је у 13:30 часова, изврши 23 посто од укупног броја трансакција, односно 16,5 посто у четвртом поравнању (15:30 часова).

БМ: Увидом о податке о трансакцијама у платним системима ЦББиХ, видљиво је да вриједност БПРВ трансакција расте много брже него њихов број (од 2001. њихов број је отприлике утростручен, а вриједност повећана за готово девет пута), док је код жироклиринга тренд обрнут (број трансакција је повећан за четири пута, а њихова вриједност за отприлике два и по пута) – шта се може закључити из таквих показатеља (лаички посматрано, раст вриједности БПРВ трансакција указује на јачање економије, а смањење појединачних вриједности жироклиринг уплата на превише бирократизован систем усљед којег се поједине трансакције које се могу извршити одједном, беспотребно рашчлањују на више њих)?

ЛЕМЕЗ: Раст броја и вриједности БПРВ трансакција несумњиво указује на јачање економије. Код жироклиринг система такође долази до повећања броја трансакција, што може указивати на повећано кориштење услуга платног промета, умјесто досадашњег готовинског плаћања. Томе су несумњиво допринијели трендови кориштења електронског и мобилног банкарства, које је брже, једноставније и јефтиније, те самим тим клијентима и привлачније.

Код жироклиринг система се не може очекивати пропорционалан раст вриједности трансакција, јер вас морам напоменути да су то трансакције “мале вриједности“ до 10.000КМ, тако да раст вриједности ове трансакције доводи до промјене трансакција из жироклиринг у БПРВ трансакцију и то се онда одражава кроз пораст вриједности БПРВ трансакција.

БМ: Колико сврсисходним се до сада показао Централни регистар кредита у смислу доказивања бонитета клијената финансијских институција које траже кредит и, посљедично, смањења процента лоших кредита? С тим у вези, колико су оправдане примједбе да банке и друге финансијске институције недовољно ажурно воде евиденцију о кредитној историји својих клијената?

ЛЕМЕЗ: Систем евидентирања задужења је успостављен у априлу 2006. године за правна и јануару 2007. године за физичка лица. Успостава и низ унапређења, која су услиједила, иницирани су потребом финансијских институција за поузданим, јединственим и свеобухватним извором података, на основу којег могу брзо и једноставно доћи до квалитетних и свеобухватних информација које ће даље користити за процјену бонитета клијената. С обзиром да финансијске институције које се баве пласирањем зајмова највећи проценат укупних прихода остварују каматама по кредитима, оправдана је сврха постојања, одржавања и развијања система Централног регистра кредита, као извора података за даље квалитетне пословне одлуке.

Наравно, корист успоставе оваквог система немају само финансијске институције које пласирају зајмове, већ и друге институције које се баве анализом, регулативом и надзором финансијског сектора.

На крају, клијенти (правна и физичка лица) имају корист успоставе и одржавања система ЦРК, јер он помаже да се убрза, поједностави и снизи цијена процеса одобравања финансијских средстава. Са друге стране, уколико се за пословне одлуке користе извјештаји које нуди ЦРК, клијенти са неповољним кредитним извјештајем се индиректно штите од додатног презадуживања, као што се и финансијске институције штите од ризичних пласмана.

Могућност увида у лични кредитни извјештај, за правна и физичка лица, обезбиједила је да се проневјере везане за износ задужења и злоупотребе личних података лакше утврде, ако не спријече овим системом.

Колико се финансијске институције ослањају на систем ЦРК при доношењу пословних одлука, говори и податак о броју преузетих извјештаја из система, који је већи од милион од почетка 2021. године.

Адекватна употреба података које презентује ЦРК би требало да умањи изложеност банака трошковима и ризику ненеплативих потраживања јер нуди информације које могу послужити као механизми ране детекције клијената који представљају системски ризик за институцију.

С обзиром да су финансијске институције у иницијално успостављени ЦРК доставиле цјелокупне кредитне портфеље, утврђено је да је проценат задужења која су нередовно враћана, а одобрена прије успоставе ЦРК, 13 посто за правна, а девет посто за физичка лица. Тренутно је ситуација знатно другачија, па на неквалитетна задужења отпада 9,5 посто за правна и осам посто за физичка лица од укупно пласираних задужења.

Без адекватне контроле од стране финансијских институција, клијенти су склони презадуживању, што осим посљедица за клијента има посљедице на слику квалитета укупног кредитног потфеља и процјену ризика финансијских институција при одобравању нових зајмова. С друге стране, клијентима који имају позитиван финансијски извјештај, систем значајно помаже да изграде репутацијски колатерал и даје већу моћ преговарања око услова кредита.

Што се тиче дијела питања које се односи на ажурност евиденција, Централна банка активно прати и ради на подстицању институција за које се утврди да неажурно достављају податке у систем, да доставе ажурне податке. Они који највише могу придонијети томе да се кредитна евиденција доставља ажурно, осим самих финансијских институција, су и надлежне агенције за банкарство те клијенти који редовно прате и информишу се о свом кредитном извјештају.

БМ: У којој мјери је устројен Јединствени регистар рачуна правних лица? Прецизније речено, колико простора још увијек има за манипуланте који имају и по неколико блокираних, али и исто толико отворених рачуна путем којих могу несметано вршити трансакције?

ЛЕМЕЗ: Проблем принудне наплате је ријешен доношењем закона о унутрашњем платном промету на ентитетском нивоу. Тим законима је дефинисано вођење главног рачуна, начин блокаде главног и осталих рачуна те забрана банкама да отварају нове рачуне пословним субјектима који имају блокиране рачуне. На овај начин је спријечена могућност отварања нових рачуна, односно рада са рачунима који нису блокирани, јер уколико нема довољно средстава на главном рачуну за намирење налога за принудну наплату, прописана је јасна процедура блокаде свих осталих рачуна пословног субјекта.

БМ: До сада је у БиХ угашено близу 400.000 рачуна правних лица – шта су основни разлози њиховог гашења? Истовремено, блокирано је око 100.000 рачуна – које врсте блокада ту превладавају и колики је укупан дуг због којих су ти рачуни блокирани?

ЛЕМЕЗ: У Јединствени регистар рачуна правних лица ЦББиХ се прикупљају подаци о имаоцу рачуна, броју рачуна, статусу рачуна (активан, блокиран, угашен) те датуму промјене статуса. У ЈРР-у не постоје подаци о стању средстава на тим рачунима, износу блокаде у случају блокираних рачуна, нити разлога блокаде. Такође не постоје ни информације о разлозима гашења рачуна, с тим да је потребно напоменути да се један велики број угашених рачуна односи и на гашење рачуна приликом статусних промјена банака. У случају припајања двије банке, сви рачуни банке која се припаја некој другој банци се затварају.

БМ: Колико смо у овом тренутку близу или далеко од увођења регистра рачуна физичких лица – колико је с тим у вези јединствен став унутар ЦББиХ и шта су главни аргументи за његово увођење, односно контрааргументи у односу на примједбе противника тог регистра?

ЛЕМЕЗ: Централна банка БиХ, цијенећи потребу за постојањем регистра рачуна физичких лица, припремила је техничке предуслове за успостављање тог регистра. У међувремену су на ентитетском нивоу донесени закони о измјенама и допунама закона о унутрашњем платном промету, којима се на ентитетском нивоу успостављају ти регистри.

Несумњиво је да постоји потреба за постојањем регистра са подацима о рачунима физичких лица који би се користили и за потребе институција овлаштених за провођење закона, као и грађана који имају проблеме приликом различитих судских поступака (оставинске расправе, принудна наплата и слично). Вјерујем да ће ово питање у догледно вријеме да се ријеши на задовољавајући начин.