Интервју за портал radiosarajevo.ba: Гувернер Софтић упозорава-Инфлација и цијене ће и даље расти!

Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) недавно је објавила забрињавајуће вијести за све грађане. Значајно су кориговане брзе процјене инфлације за прво полугодиште 2022. године, у односу на очекивања из децембра 2021. године.

Од тада свакодневно свједочимо расту цијена, посебно основних животних намирница, односно умањењу вриједности новца, што у ситуацији једнаких или мањих примања битно отежава живот грађана Босне и Херцеговине, ионако препун изазова.

Нажалост, умјесто кључних економских тема и питања како – након пандемије – преживјети и економску кризу, доминирају јалове политичке и друге расправе.

Гувернер Централне банке БиХ проф. др Сенад Софтић нема радосних вијести, али исказује одлучност ове институције за одржавање финансијске стабилности – да се живот грађана БиХ не би још и отежао. За портал Radiosarajevo.ba  гувернер Софтић говори о инфлацији у другом полугодишту 2022., њеним могућим кретањима, рефлексијама агресије Русије на Украјину, стабилности босанске марке (BAM), те коментаришеиступе Милорада Додика, члана Предсједништва БиХ, неријетко усмјерене управо против Централне банке.

 

Radiosarajevo.ba: Централна банка БиХ (ЦББиХ) објавила је крајем марта да БиХ очекује ванредно снажан инфлаторни шок. Ближи смо крају првог полугодишта, шта показују нове анализе ЦББиХ? Да ли  Централна банка, такође, има пројекције за другу половину године како би се инфлација требала кретати и шта то значи за грађане?

Софтић: Тренутно смо у процесу израде брзих процјена инфлације у првом полугодишту 2022. године. Врло је извјесно да ће брзе процјене инфлације у првом полугодишту бити знатно ревидиране навише у односу на посљедње, из новембра 2021. године.

Тада смо комуницирали да је извјесно како ће инфлација у току првог полугодишта, вјероватно, знатно премашити 4%. Узели смо у обзир базни ефекат, тадашње информације о цијенама нафте и гаса на међународним тржиштима за испоруку у првом полугодишту 2022. године, трендове у цијенама хране и осталим релевантним робама и услугама.

У моменту израде јесењег круга средњорочних пројекција и брзих процјена, није било рата у Украјини, санкција које су наметнуте Русији, нити додатних фрикција у ланцима снабдијевања и производним ланцима. Колике турбуленције у цијенама на свјетским тржиштима изазива рат у Украјини, те утицај на глобалне ланце снабдијевања, говори и чињеница да су централне банке и супранационалне институције значајно ревидирале своје процјене и пројекције инфлације, па и ми у БиХ.

Према нашим базним процјенама из марта 2022. године најавили смо јачање инфлаторних притисака. Тако је наша централна пројекција инфлације за прво полугодиште 2022. године износила 9,2%. Уз то смо први пут објавили и процјену, базирану на екстремним неизвјесностима на тржишту, и износила је 12,3%.

Процјену инфлације за 2022. годину ћемо објавити са прољетним кругом макроекономских пројекција, односно на крају маја. У БиХ се, сплетом неповољних околности, глобални шок на страни понуде подударио са нашим структуралним рањивостима, које су додатно оснажиле инфлацију и које би могле утицати на то да инфлација расте још неко вријеме.

Radiosarajevo.ba: Услијед инфлације вриједност новца опада, односно цијене добара и услуга расту. Да ли Банка има инструменте да утиче на ове процесе? Да ли грађани, конкретније, могу очекивати да се тренд раста заустави, иако, јасно, ЦББиХ нема утицаја на само формирање цијена?

Софтић: Свима је јасно да инфлација смањује расположиви доходак грађана и њихову куповну моћ, односно стандард. ЦББиХ у оквиру свог законског мандата предузима оно што може, односно осигурава монетарну стабилност и стабилност домаће валуте, што је у оваквим ситуацијама од посебног значаја.

Замислите какво би стање било да се курс домаће валуте свакодневно мијења и додатно на тај начин доприноси неизвјесности и промјени куповне моћи.

Наравно, неопходно је размишљати и о додатним мјерама које је потребно предузимати, а које нису у надлежности ЦББиХ у смислу јачања куповне моћи и стандарда, те мјерама субвенционисања и заштите најугроженије категорије становништва, барем у кратком периоду. Значајан дио тренутних притисака је структуралне природе и рјешења морају бити везана за дугорочне економске политике, имплементирана кроз процес низа реформи.

Можда је тренутни проблем са инфлацијом најбољи показатељ посљедица непровођења неопходних реформи и успоравања конвергенције ка чланицама ЕУ, те бржи приступ ЕУ интеграцијама.

Увјерен сам да ће власти у БиХ предузети све што је неопходно како би олакшале грађанима и привреди тренутну ситуацију. У сваком случају, рјешења проблема у вези с инфлацијом морају бити везана за дугорочне економске политике и имплементирана кроз процес низа реформи. У противном, продуктивност домаћих индустрија ће се смањивати, услијед чега ће инфлаторни притисци бити све снажнији.

Уз тренутни ниво расположивог дохотка и демографске трендове, устрајни инфлаторни притисци доприносиће даљем успоравању конвергенције ка чланицама ЕУ у смислу квалитета живота. Постоји више инструмената како се овај глобални инфлаторни удар на стандард грађана може ублажити. Привременим мјерама, попут субвенција за најугроженије категорије становништва, мораторијума над акцизама, мораторијума на примјену пореза на доходак и добит, може се постићи ефекат ублажавања инфлаторног удара. Вјерујем да ће носиоци фискалне власти у БиХ донијети адекватне мјере, како је то било на почетку пандемије, у прољеће 2020. године.

Ми у ЦББиХ предузимамо све што је у нашој надлежности како би обезбиједили монетарну стабилности у земљи као основни предуслов за стабилност и развој наше економије.

 

Криза у Украјини и посљедице по нас

 

Radiosarajevo.ba: Колико је инвазија Русије на Украјину утицала на стабилност финансијског сектора у БиХ и конкретно на рад Централне банке? Како генерално Ви видите њен утицај на нашу економију?

Софтић: Руска Федерација имала је већинско власништво у двије банке из Сбер групације које су пословале у БиХ као засебна правна лица. Одмах по искључењу руских банака из система SWIFT-a, управљање овим банкама преузеле су ентитетске агенције за банкарство, а затим су над овим банкама покренуле процес реструктурисања. Процес је успјешно окончан у свега неколико дана.

Банку у ФБиХ откупила је АСА банка дд Сарајево, а банку у Републици Српској Нова Банка ад Бања Лука. Банке су наставиле са редовним пословањем и ови догађаји, генерално говорећи, нису имали значајан утицај на финансијску стабилност у БиХ. Остале банке у БиХ готово да и немају директне пословне активности са Русијом. Укупна потраживања домаћег банкарског сектора према Русији, према подацима с краја 2021. године износе занемаривих 2,9 милиона КМ.

ЦББиХ нема потраживања према Русији с обзиром на то да не врши инвестирање девизних резерви у државне обвезнице Русије, руске банке или неке друге финансијске инструменте.

Украјина, која је у претходној години учествовала са свега 0,2% у укупној трговини БиХ, не може се сматрати значајним трговинским партнером БиХ. У робној размјени са Русијом, БиХ је нето увозник, а учешће у укупној трговини износило је 2,1%. Главне увозне производе из Русије представљају нафта и гас.

Увоз из Русије у протеклих десет година значајно се смањио, са 10,5% у 2011. на 2,9% у 2021. години. Русија представља тек седму најзначајнију земљу када је ријеч о бх. увозу, те се може закључити да тренутни директни ефекти рата у Украјини не би требали бити посебно драматични.

Међутим индиректни ефекти утицаја рата су већ видљиви, кроз значајан раст инфлације, који је првенствено узрокован структурним поремећајем на тржишту енергената и растом цијена хране. Извјесно је очекивати да ће поремећаји на тржишту нафте и гаса, слиједом сужавања ланаца испоруке, довести до наставака раста цијене горива.

Поремећаји на страни понуде могли би успорити економску активност у европским земљама које су главни трговински партнери БиХ, те притиске можемо очекивати кроз трговинску размјену. Смањење иностране потражње могло би довести до додатног раста трошкова домаће производње и даљег пада расположивог дохотка у БиХ. Расположиви доходак посебно је осјетљив на дуготрајне инфлаторне шокове и већ је на врло ниским нивоима. Све наведено указује да је извјесно успоравање економске активности у  БиХ, уз наставак инфлаторних притисака у 2022. години.

 

Босанска марка је стабилна

 

Radiosarajevo.ba: У каквој позицији је тренутно босанска марка (BAM) и је ли њена позиција на било какав начин угрожена?

Софтић: Позиција конвертибилне марке је иста као и претходних година, дакле стабилна и фиксна.

Монетарна политика БиХ, односно Централне банке, огледа се кроз механизам валутног одбора, а он подразумијева да свака новчаница и кованица КМ има своје потпуно покриће у еврима. Грађани могу бити сигурни да свака конвертибилна марка има пуно покриће у еврима, а то је и загарантовано законом, што значи да конвертибилна марка не може девалвирати у односу на евро. С обзиром на то да је КМ везана за евро, куповина КМ се врши по фиксном курсу који је свих ових година допринио постизању циљева монетарне политике кроз, између осталог, очување монетарне стабилности, као и очување финансијске стабилности.

 

Неосноване тврдње Милорада Додика

 

Radiosarajevo.ba: Како коментаришете, рецимо, тврдње члана Предсједништва БиХ Милорада Додика да везивањем са евром ЦББиХ уништава босанску марку (BAM)?

Софтић: С времена на вријеме у јавном простору појављују се коментари на рачун монетарне политике БиХ. Тврдње према којима везивање КМ за евро уништава КМ су потпуно неосноване. Прво, курс КМ и евра је фиксан, дакле нисмо изложени осцилацијама девизног курса, друго, највећи број спољнотрговинских партнера БиХ је са простора ЕУ.

Треће, КМ ужива повјерење јавности управо због своје стабилности и везаности за евро. Требамо ли ризиковати стабилност валуте коју имамо и угрозити бх. економију и грађане? Зашто би се мијењало нешто што је стабилно и пружа сигурност? Било какве промјене у домену монетарне политике су крајње ризичан одговор на кризу у малој и отвореној економији каква је босанскохерцеговачка.

ЦББиХ ће остати досљедна Закону о ЦББиХ којим је, између осталог, утврђен фиксни курс КМ и евра. Одговор је у оном што се зове „реформе“, а то је изван домена монетарне политике. Дакле, конкурентност, добре политике, одговорна фискална политика, напредак институција, интеграција и сарадња са међународним институцијама, то су питања којима се треба посветити.

 

Пад девизних резерви

 

Radiosarajevo.ba: Банка је потврдила пад девизних резерви. Зашто се догађа наведени процес и какве су могуће посљедице?

Софтић: Девизне резерве ЦББиХ су на крају априла износиле око 15,68 милијарди конвертибилних марака и у односу на крај прошле године биљеже смањење. На смањење девизних резерви највећи утицај је имао негативан салдо купопродаје КМ, што је уобичајено за први квартал. У марту је била изражена повећана потражња за евро готовином, што је додатно утицало на смањење девизних резерви.

ЦББиХ је успјешно одговорила на све захтјеве комерцијалних банака.

Морамо бити свјесни да у аранжману валутног одбора ниво девизних резерви зависи од потражње за домаћом валутом и сасвим је нормално да ниво девизних резерви осцилира. У моментима повећане потражње за девизним средствима централна банка купује своју домаћу валуту, а заузврат продаје резервну страну валуту. У моментима када расте потражња за домаћом валутом, централна банка спроводи обрнуту трансакцију у односу на претходну, односно купује девизна средстава, а продаје домаћу валуту. Током 2021. године је забиљежен значајан раст девизних резерви. Све ово, па и промјене у нивоу девизних резерви, потврђује да ЦББиХ успјешно обавља своју функцију и задовољава захтјеве комерцијалних банака, а тиме и грађанства, било да се ради о куповини било продаји КМ.

ЦББиХ приликом управљања девизнима резервама полази од принципа сигурности и ликвидности уз настојање да у актуелним условима оствари адекватан ниво прихода. У складу са свим наведеним, девизне резерве се претежно улажу у лако утрживе финансијске инструменте – државне обвезнице земаља чланица еврозоне – којима се свакодневно и у великом обиму тргује на финансијским тржиштима, а које се могу у кратком року уновчити ради благовременог измирења свих доспјелих и потенцијалних обавеза, поштујући критеријумликвидности инвестиција.

Улагањем у квалитетне хартије од вриједностии пласирањем средстава код финансијских институција као што су централне, међународне финансијске институције и иностране комерцијалне банке најбољег кредитног рејтинга, настоји се обезбиједити сигурност инвестирања девизних резерви.

Приликом инвестирања девизних резерви, ЦББиХ у обзир узима све релевантне доступне информације и очекивања тржишних кретања, примарно са финансијских тржишта еврозоне, будући да је због законом утврђеног оквира на финансијском тржишту еврозоне инвестирана скоро цјелокупна девизна резерва.

Због очекивања раста тржишних приноса на обвезнице држава чланица Европске монетарне уније извршено је благовремено прилагођавање структуре портфељa девизних резерви којима ЦББиХ управља на начин да је знатно смањена изложеност девизних резерви ризику каматне стопе и осјетљивост девизних резерви на промјене тржишних приноса као специфичне форме каматних стопа.

 

Зашто је смањен капитал Централне банке?

 

Radiosarajevo.ba: Истовремено капитал Банке наводно пада, што доводи до шпекулација о могућој докапитализацији. Да ли је то тачно? У случају да јесте, шта би значио такав сценариј?

Софтић: Према задњим расположивим подацима, укупни капитал ЦББиХ на дан 30.4.2022. године износи 689 милиона КМ, а на дан 31.12.2021. године износио је 861 милион КМ. Према томе, у прва четири мјесеца текуће 2022. године капитал ЦББиХ је смањен за 172 милиона КМ.

Битно је напоменути да је ово смањење примарно посљедица смањења цијена хартија од вриједностикоје ЦББиХ држи у свом портфељу девизних резерви. Цијене хартија од вриједностису смањене због пораста инфлаторних очекивања у еврозони као и очекивања да ће Европска централна банка почети са процесом повећања каматних стопа.

Очекивани раст каматних стопа на релевантним финансијским тржиштима може имати одређени негативан ефекат на капитал ЦББиХ, али процјењујемо да ће тај ефекат бити ограничен.

Централна банка Босне и Херцеговине нема директан утицај на кретање тржишних каматних стопа, као и на инфлацију у еврозони, тржиште на којем улаже своје девизне резерве. Управо због очекивања снажног раста тржишних приноса на еврообвезнице држава чланица Европске монетарне уније, извршено је благовремено прилагођење структуре портфеља девизних резерви којима управља ЦББиХ на начин да је знатно смањена изложеност девизних резерви ризику каматне стопе и осјетљивости девизних резерви на промјене тржишних приноса као специфичне форме каматних стопа.

Централна банка Босне и Херцеговине континуирано предузима мјере прилагођавања портфеља, све у циљу очувања вриједности нето девизних резерви, односно монетарне стабилности валутног одбора.

 

Не подржавамо узимање резерви Централне банке

Radiosarajevo.ba: Да ли постоје основе за тврдње да поједине политичке снаге попут Додика и његове странке стоје иза удара на ЦББиХ и како видите захтјеве за, на примјер, издвајање 400 милиона КМ за робне резерве РС из девизних резерви? Да ли ти притисци долазе евентуално и са других политичких адреса?

Софтић: Као што сам већ рекао, ЦББиХ ће досљедно проводити Закон о ЦББиХ и валутни одбор. Валутни одбор се показао добрим сидром за бх. економију и гарант је монетарне стабилности. Иницијативе које имају за циљ узимање било каквих резерви Централне банке не подржавамо, јер се тиме нарушава монетарна стабилност земље и Закон о ЦББиХ. Добри познаваоци прилика у монетарној економији знају да не постоје никакви ”вишкови“ резерви у ЦББиХ и да свака резерва има своју сврху.

Заједнички циљ држања свих резерви је јачање валутног одбора, односно монетарне стабилности као основног предуслова за развој наше економије. У том смислу, ЦББиХ ће се досљедно држати законског мандата у остваривању монетарне стабилности. Поред тога, подсјетио бих да су се власти у БиХ, па и оба ентитета, приликом закључивања споразума са Међународним монетарним фондом обавезале да неће покретати било какве иницијативе које се односе на Закон о ЦББиХ.