Гувернер за Аваз: Каснимо с инвестицијама које ће осигурати континуитет наше енергетске независности

Током 2023. године очекујемо слабљење инфлаторних притисака, али ће инфлација остати неугодно висока; Примарни циљ ЦББиХ, као и свих претходних година, јесте одржавање стабилности домаће валуте, уз пуно покриће у страној валути

О инфлаторним притисцима на босанскохерцеговачку економију и грађане, процјенама за ову годину, те чињеници да, упркос успоравању инфлације, цијене и даље расту, за ,,Аваз“ говори гувернер Централне банке БиХ Сенад Софтић. Питали смо и који су то главни изазови за привреду у БиХ, врше ли политичари и даље притисак да резерве Централне банке буду усмјерене у буџетску потрошњу, а Софтић појашњава и разлоге увођења домаће каматне стопе.

Какве су Ваше процјене инфлаторних кретања до краја ове године?

- Током 2023. године очекујемо слабљење инфлаторних притисака, али ће инфлација остати неугодно висока. У 2023. години пројицирамо укупну инфлацију од 7,7 посто, на основу средњорочне макроекономске пројекције из маја 2023. године.

За првих пет мјесеци, према званичним статистичким подацима, инфлација је износила 10,2%. Наше процјене базне инфлације указују на то да, тренутно, већина инфлаторних притисака долази из домаће економије, што је тренд у земљама региона, али и ЕУ. Другим ријечима, цјеновни шокови који су изазвани поремећајима у цијенама хране и енергената на међународним тржиштима су апсорбовани те очекујемо како ће укупна инфлација успоравати брже од базне инфлације, барем у прва три квартала 2023. године. Наша брза процјена укупне инфлације за прво полугодиште тренутно износи 9,7%, а за првих девет мјесеци 8,1%. Што се тиче базне инфлације, процјена за прво полугодиште 2023. године тренутно износи 6,0%, а прва прелиминарна процјена за првих девет мјесеци је 5,6%.

Каматне стопе

Упркос смањивању инфлације, цијене већине производа и услуга остају на истом нивоу. Који су, по Вашем мишљењу, разлози оваквом тренду?

- Успоравање инфлације не значи да цијене опадају, него да расту спорије у односу на референтни период. Цијене роба и услуга које користи просјечни становник БиХ су у 2022. години биле више за 14% у односу на годину раније. То је значајно умањило реални расположиви доходак код знатног дијела становништва. Инфлаторни притисак је нешто блажи, али и даље интензиван, и у првих пет мјесеци, па је пораст на годишњем нивоу био додатних 10,2%, на већ високе цијене.

Ако је општа перцепција таква да „цијене већине производа остају на истом нивоу, а инфлација се смањује”, постоји неколико могућих разлога. Први је да је структура роба и услуга које користи просјечан становник другачија у односу на референтни период. Ово је сасвим могуће, и прилагођавања на основу анкете о укупној потрошњи домаћинстава су редовна статистичка процедура код мјерења инфлације. Други могући разлог су посматране уске категорије роба и услуга. Напримјер, само основне прехрамбене намирнице. Трећи разлог би могао бити да се говори о реалном расположивом дохотку, односно, колико и чега могу приуштити за мјесечну плату, у поређењу с ранијим периодима, а не о тренутној промјени просјечних потрошачких цијена. Више се не говори о одгођеној потрошњи на луксузна добра, него се у први план ставља расположиви доходак за потрошњу основних потреба становништва. Без рaста реалног расположивог дохотка, пожељно на основу раста активности које не генеришу инфлацију додатно, односно побољшања конкурентности кроз пажљиво дизајниран сет реформи, кориштење ЕУ фондова за структурне реформе итд, заиста је тешко очекивати да ће просјечни становник перципирати инфлацију као нешто што ће проћи. При томе не смијемо заборавити ни чињеницу да је ера јефтиног новца иза нас, и да је реалистично очекивати раст каматних стопа у средњем року.

Како бисте оцијенили резултате пословања у првом кварталу?

–Примарни циљ ЦББиХ, као и свих претходних година, јесте одржавање стабилности домаће валуте, уз пуно покриће у страној валути. Од 2014. године, откад је ЕЦБ увела негативне каматне стопе, па до 2022. године, за ЦББиХ биле су изузетно изазовне. Све вријеме управљали смо девизним резервама испуњавајући циљеве сигурности и ликвидности, као и профитабилности у мјери у којој је то било могуће, уз адекватно управљање везаним ризицима.

Средином прошле године ЕЦБ, чије мјере имају најзначајнији утицај на ЦББиХ, након вишегодишњег периода, направио је заокрет у својој монетарној политици с експанзивне на рестриктивну. С једне стране, пружила се могућност реинвестирања девизних резерви по знатно повољнијим увјетима, а с друге стране, ЦББиХ је била суочена с посљедицама раста приноса на вриједност портфеља. Наглашавам да смо на вријеме отпочели процес реструктуриcања и скраћивања трајања портфеља, усљед чега смо минимизирали осцилације у фер вриједности портфолија и пословали профитабилно. Доказ за то је и податак о добити за првих шест мјесеци 2023. године која износи око 107 милиона КМ, што је више него укупно остварена добит у периоду од 2016. до 2022. године. Највећи допринос овом резултату има приход од инвестирања девизних резерви.

Ниво девизних резерви је почетком године забиљежио смањење, што је сасвим уобичајено за први квартал, али већ у другом кварталу ниво девизних резерви је усклађен с вишегодишњим трендовима и забиљежен је раст. Треба нагласити да је нето промјена задужености сектора владе, што подразумијева нова задужења и отплату спољног дуга, тренутно један од кључних фактора који утичу на ниво девизних резерви.

Критике дијела економских аналитичара изазвала је прошлогодишња одлука о продаји злата. Какви су планови у овом сегменту девизних резерви за наредни период, јер поједине државе већ дуже вријеме интензивно купују злато?

- Одлука о прошлогодишњој продаји злата се показала правовременом и вишеструко оправданом. У вези с будућим плановима, све наше активности, као и до сада, зависиће од тржишних кретања и наших одлука о стратешком позиционирању ЦББиХ.

Економски изазов

На недавно одржаној конференцији у Дубровнику говорили сте о некима од њих, који су главни изазови бх. економије у овом тренутку и како их превазићи?

- Да, навео сам фрикције на тржишту рада као тренутно највећи економски изазов. Суочавамо се са старењем становништва, дугорочном незапосленошћу те истрајним и све интензивнијим одласком високоедукованог кадра и квалификоване радне снаге ка западној Европи. Сматрам да је од изузетне важности уједначити порезна оптерећења на рад и повећати мобилност радне снаге на подручју цијеле БиХ.

Такође, као земља нето извозник електричне енергије, и земља која не зависи од увоза земног плина, били смо у могућности, релативно лако у поређењу с другим земљама, амортизовати шок рата у Украјини на цијене плина у Европи. Наша прерађивачка индустрија је чак имала и одређене користи од знатно нижих цијена електричне енергије од оних међу нашим главним трговинским партнерима, посебно у ЕУ, и прекида у глобалним произвођачким, и ланцима снабдијевања, јер је поновни извоз дорађених и обрађених роба знатно повећан.

То је позитивно доприносило економској активности у земљи. Међутим, и даље се снажно ослањамо на необновљиве изворе енергије. Сматрам да ће нам то представљати двоструки изазов. Порез на енергију из необновљивих извора, који ће се у ЕУ примјењивати од 2026. године, снажно ће утицати и на наш извор електричне енергије, али и цјеновну конкурентност наших роба. Такође, почећемо се суочавати и с изазовима замјене постојећих постројења, посебно термоелектрана, већ у средњем року, како буде истицао њихов планирани вијек трајања.

Већ знатно каснимо с инвестицијама које ће осигурати континуитет наше енергетске независности у средњем и дугом року, што би могло имати утицаја на ионако низак реални расположиви доходак становништва, али и цјеновну конкурентност наших компанија.

Коначно, ту је и питање процикличности фискалне политике у тренутном окружењу високе инфлације. Потпуно разумијем изазове с којима су се фискалне власти суочавале у протеклом периоду, прво пандемија, потом провођење мјера које су ублажавале ефекте инфлације на најрањивије слојеве становништва. Ипак, сматрам да је, у наредном периоду, кључно направити отклон од мјера и политика које резултирају ниским фискалним мултипликаторима и растом текуће потрошње, ка јавним инвестицијама које повећавају економску активност, и непосредну и потенцијалну, без креирања додатних инфлаторних притисака.

Бројни притисци

Протеклих година било је много притисака од појединих политичара да се почне користити „вишак новца“ Централне банке БиХ. Има ли таквих притисака данас, када је јавни дуг оба ентитета значајно увећан, а РС све теже измирује своје обавезе?

-ЦББиХ је наставила извршавати задатке у складу са својим мандатом. У свакој прилици кад смо добијали овакве упите ЦББиХ је стрпљиво и темељито објашњавала широј јавности и свим релевантним домаћим и међународним странама зашто су такви позиви погрешни или чак штетни. Имали смо и пуну подршку релевантних супранационалних институција, рејтинг агенција и пословне заједнице, што је с временом отупило оштрицу узастопних покушаја да се ЦББиХ директно упути како да извршава своје кључне задатке и законска овлаштења. Наша транспарентност и јасна комуникација, као и снажно повјерење јавности у ЦББиХ и њену монетарну политику, помогли су да се одупремо овим изазовима.

Референтна стопа

Већ неко вријеме трају припреме за увођење домаће референтне каматне стопе. Значи ли то и напуштање EURIBOR-а? Који су разлози за такве активности и шта ће то значити за банке, односно грађане БиХ?

- Сврха је да се банкама стави на располагање референтна стопа коју могу користити за прилагођавање варијабилних компоненти цијена извора финансирања у финансијским уговорима. Дакле, банке ће имати избор коју ће стопу користити, а то не значи да ће бити напуштено или забрањено кориштење EURIBOR-а. Банке које се финансирају из претежно домаћих извора коришћењем ове стопе као референтне вриједности за прилагођавање промјењивог дијела каматне стопе у уговорима о кредитима моћи ће боље управљати каматно индуцираним кредитним ризиком који произлази из снажног раста каматних стопа, као и ризиком одржавања стабилних нето каматних маржи. Предност за клијенте је та што ће се каматне стопе на кредите прилагођавати реалној цијени новца на домаћем тржишту или, другим ријечима, све док каматне стопе које могу добити на уложене депозите код банака буду ниске, неће значајније расти ни каматне стопе на кредите.