Грчка криза без директног утицаја на БиХ

30.6.2015.

Одржавање референдума у Грчкој 05. јула, уколико гласачи одлуче да не подрже програм помоћи, могло би значити дефинитиван излазак Грчке из еврозоне. Овакав исход ће сигурно имати утицаја на цијелу ЕУ, а посебно на земље чланице ЕМУ. Већина аналитичара очекује да би овакав сценарио значио депрецијацију EUR у односу на USD и друге снажне валуте попут CHF, GBP и JPY. С обзиром на то да су многи догађаји у вези са грчким банкротом неизвјесни, као што није позната ни правна регулатива ових догађаја, просто није могуће процијенити све директне утицаје на привреду и валуту ЕМУ, а самим тим ни конкретне ефекте који би ови догађаји имали на привреду БиХ. У сваком случају, овакав исход би сигурно значајно уздрмао ЕУ и ЕМУ, те се поставља питање какве би посљедице могле бити по БиХ.

Генерално посматрано, БиХ не би требала да има било какве веће промјене, а посебно проблеме због сљедећег:

- Грчке банке не послују у БиХ, те стога БиХ не треба очекивати било какве негативне импликације по финансијски систем у БиХ, будући да банкарски сектор у БиХ није изложен грчким банкама, и неће бити директног утицаја као што то може бити у земљама у региону као што су Македонија, Србија, Албанија и Бугарска гдје су присутне грчке банке и фирме, мада су званичници ових земаља већ саопштили да су подузели потребне кораке како би минимизирали ове ефекте.
- Грчка није значајан трговински партнер БиХ, те и у том контексту не треба очекивати поремећаје.
- Стање директних инвестиција у БиХ из Грчке, према посљедњим расположивим подацима, не прелази 1,4 милиона КМ.

Излазак Грчке из ЕМУ имаће много веће импликације по EUR и по ЕУ. Овакав сценарио повећава несигурност у ЕМУ и угрожава њен кредибилитет. Излазак једне земље из ЕМУ би значило да би и свака друга земља, са сличним проблемом, могла да напусти монетарну унију.

EUR, као тренутно глобална и стабилна валута, био би изложен притисцима, те се у случају изласка Грчке из еврозоне може очекивати депрецијација ове валуте. С обзиром на то да је домаћа валута КМ фиксно везана за EUR, депрецијација EUR би значила аутоматско слабљење и КМ у односу на друге валуте. Међутим, и ова дешавања не би требала имати значајан утицај по привреду БиХ, јер су главни трговински партнери БиХ земље окружења које или своју валуту прилагођавају у односу на EUR, или користе EUR као домаћу валуту.

Осим депрецијације EUR (а тиме и КМ) за очекивати је даљње успорење привредног раста еврозоне због одлива капитала и смањене потрошње становништва ове регије. Уколико не дође до значајног ширења дужничке кризе и прелијевања посљедица грчког банкрота на остале земље ЕМУ које имају високе нивое задужености, у средњем року би могло доћи до стабилизације европске привреде, до чега би превасходно довео стимулативан ефекат који би депрецијација EUR имала на извоз ове регије, као што је то недавно био случај.

Што се тиче инвестирања на тржишту ЕМУ, реализовање овог сценарија може значити пад приноса снажних земаља ЕМУ и раст приноса слабијих земаља, што би могло имати утицаја на девизне резерве БиХ.

Напомињемо да је Управни одбор ЕЦБ саопштио да пажљиво прати ситуацију на финансијском тржишту, као и потенцијалне импликације на монетарну политику и ризике финансијске стабилности по ЕМУ и да је навело да је одлучно да користи све инструменте који су расположиви у оквиру њиховог мандата.

Сигурни смо да ће финансијске институције Европске уније и ЕМУ учинити све да не дође до ефеката прелијевања нестабилности на остале земље чланице еврозоне.



Newsletter CBBiH