Тржишта капитала: Историјске информације о падовима и кризама на тржишту

Постоји неколико теоретских дефиниција о финансијској кризи. Једна од њих је Goldsmithova, која каже да је финансијска криза оштро, кратко и ултрациклично погоршање свих или већине параметара: каматне стопе, цијене акција и некретнина, што води до комерцијалне несолвентности и банкрота финансијских институција.

Економска криза се никада не појављује као изолована криза економског сектора, него се типично појављује као секторска криза која се накнадно шири у друге секторе. У том смислу, криза тржишта капитала не би требало да се посматра у изолацији. Она обично настаје усљед дубље економске или финансијске кризе или њиховог узрока. Финансијска криза се обично појављује као криза повјерења, криза због унутрашњих економских или политичких слабости или као резултат несавршености у функционисању међународних финансијских тржишта. Доказано је у пракси да је криза феномен који се појављује у свим економијама и да се држава на крају укључи у рјешавање.

Акције у кризи (у смислу спречавања, управљања кризом и ублажавања негативних ефеката) објашњавају  се међународним политикама и стратегијама, на основу четири вектора тржишних приоритета, виз. глобални информациони симетрични систем (А), политике супервизије (Б), механизам интервенције (Ц) и глобална макроекономска супервизија и механизам прилагођавања (Д). Сљедећи графикон представља функционални модел финансијске кризе:

Извор: Popa C. Cătălin, Functional Overview of Financial Crisis Development and Propagation, Knowledge Based Organization 2008 International Conference

У разматрању финансијске кризе, најбољи начин је почети са информацијом о актуелној финансијској кризи. На самом почетку садашње финансијске кризе, у року од само неколико сати, акције у Wall Streetu су изгубиле готово 1,2 милијарде USD, док су водећи индекси пали као никада раније. Dow Jones је пао за 6,98%, то је његов највећи дневни пад у историји. Standard & Poor's 500  је пао за 7,2%, то је највећи износ од пада берзе 1987, док је NASDAQ изгубио 9,14% што није забиљежено од 2000. и појаве такозване тачка-ком кризе.

Скала губитака због пропасти финансијских институција и драстичног пада вриједности акција (Dow Jones је изгубио око 25% у току протекле године) већ сврставају хипотекарну кризу из 2008. међу највеће финансијске кризе у историји.

Финансијско тржиште БиХ је врло младо и тек почиње да се развија. Све мање кризе и проблеми које су настали током 10 година његовог постојања могу се приписати трновитом путу настајања и развоја. На крају прошлог вијека, БиХ је прошла кроз процес приватизације јавног власништва који је доминирао финансијским тржиштем у том периоду. Добар индикатор развоја финансијског тржишта у БиХ је чињеница да нема тржишта новца, док Централна банка БиХ не учествује у пласирању или куповини хартија од вриједности, а финансијско тржиште БиХ је подијељено по ентитетској граници. Може се тврдити да су тржишта капитала овдје још увијек у иницијалном периоду еволуције, што је праћено турбулентним догађајима. Међутим, пошто је садашња финансијска криза глобална, она није заобишла ни финансијска тржишта у БиХ. Цијене свих акција на берзама у БиХ су пале на најниже нивое, као што су и берзански индекси, док је трговање пало на екстремно низак ниво, износећи само неколико стотина хиљада долара чак и у најбољим данима.

Због тога би било најбоље да се да кратак опис десет највећих падова на Wall Streetu, најпознатијем и најважнијем финансијском тржишту на свијету, у протеклом вијеку:

• Пад из 1901-1903.- најстарији забиљежени пад берзе довео је до пада вриједности акција за 46,1%. У то вријеме, Американци су просјечно живјели 47 година и 95% америчких жена је радило код куће.
• 1906-1907. - познато у САД као «паника из 1907.», што је присилило Владу да интервенише с тада невјероватним износом од 36 милиона USD. У 665 дана, инвеститори на берзи су изгубили око 50% својих портфолија.
• Криза 1916-1917.- у току Првог свјетског рата, вриједности акција су пале за око 40%. Све је почело 1916, када је индекс почео да пада са 110,15. То је трајало дуже од године и зауставило се на 65,95 19. децембра 1917.
• 1919-1921. - након што су берзе доживјеле раст, након краја Првог свјетског рата (цијене акција су порасле 51%), услиједио је нагли пад. Током 660 дана, цијена хартија од вриједности је пала 46,6%.
• 3. 9. 1929. - 13. 11. 1929. - иако је то била најкраћа криза која је погодила берзе САД, није била нимало мање болна. Током два мјесеца, инвеститори су изгубили готово пола инвестираног новца, 47,9%. Пад на берзанском тржишту је обиљежио један тежак период за економију САД - Велика депресија.
• 1937-1938. - баш када су инвеститори почели да се надају да је Велика депресија иза њих и да је тржиште на путу опоравка, страх од рата и неки скандали на Wall Streetu су довели до пада цијена акција за 49,1 посто.
• Велики пад из 1932. - пад над свим падовима, када су у 813 дана акционари изгубили чак 86% инвестираног новца. Милиони људи су остали без посла, а посљедице су се осјећале широм свијета. За потпуни опоравак је било потребно 22 године, до 1954.
• Пад 1939-1942.- узрок је био јапански напад на Pearl Harbour. Криза је трајала 959 дана, а инвеститори су изгубили 40,4% инвестираног новца.
• Криза 1973-1974. - трајала је 694 дана и била је појачана Вијетнамским ратом и скандалом Watergate. Учесници на берзи су претрпили губитак од 45,1%.
• Пад берзи 2000-2002. - комбинација пуцања балона тачка-ком кризе и  терористичког напада од 11. септембра била је катастрофална за индекс индустријског просјека Dow Jones (DIJA), који је пао са 11,792,98 на 7,286,27, пошто су акције изгубиле 37,8% своје иницијалне вриједности. Криза је трајала рекордних 999 дана, од средине јануара 2000. до 10. септембра 2002.