11.6.2021. Tweet 1. Који инструменти монетарне политике стоје на располагању Централној банци Босне и Херцеговине? 2. Шта је обавезна резерва и какав је њен значај? 3. Шта је вишак изнад обавезне резерве и да ли и на који начин Централна банка Босне и Херцеговине може подстаћи комерцијалне банке да та средства користе за кредитирање привреде? 3. 3 Инструменти монетарне политике 1. Једини инструмент монетарне политике који Централна банка Босне и Херцеговине има на располагању је обавезна резерва. Обавезна резерва је један од индиректних инструмената монетарне политике. Економски раст није један од циљева индиректних инструмената монетарне политике. Главна предност, у односу на директне инструменте, је ефикаснија монетарна контрола. С друге стране, нису нарочито учинковити у утицају на понуду новца; у случају валутног одбора немају никакав утицај. Више на: https://cbbh.ba/Content/Read/14 2. Значај обавезне резерве као инструмента монетарне политике зависи од карактеристика финансијског система. Стопа обавезне резерве може бити јединствена или диференцирана. У том смислу, обавезна резерва се може примјењивати на укупне депозите резидената и нерезидената, или на њихов дио, а могу се примјењивати и на друге обавезе банака, као што су обавезе банака по узетим кредитима. Промјенама стопe обавезне резерве утиче се на смањење или проширење кредитног потенцијала комерцијалних банака и на ликвидност банака. 3. Вишак изнад обавезне резерве је дио обавеза Централне банке Босне и Херцеговине према дијелу њених депонената, комерцијалним банкама. Пошто су стања на рачуну резерви власништво комерцијалних банака, Централна банка Босне и Херцеговине их не може натјерати да кредитирају привреду и друге домаће секторе. Вишак изнад обавезне резерве није нужно присутан само зато јер банке немају довољно квалитетних инвестиционих пројеката, него и због регулаторних прописа, који се, првенствено, тичу управљања ризиком ликвидности. Прописи регулатора у овом сегменту спречавају банке да акумулирају значајне разлике у рочности до доспијећа између њихових обавеза и средстава. Ако су извори финансирања, првенствено депозити банака, изразито краткорочни, попут трансакционих и депозита по виђењу, не може се дозволити да се та средства пласирају на значајно дужи рок. То би водило ка неприхватљиво високом ризику да депоненти не могу добити своја средства на захтјев, или бар не без значајног трошка по саму банку. У недостатку алтернатива, банке су краткорочне изворе средстава у знатној мјери држале на рачунима код Централне банке Босне и Херцеговине у форми вишка изнад обавезне резерве.
