Платни системи

---

1. Платни систем, у најширем смислу, представља скуп система преко којих се  врши трансфер новчаних средстава.

Платни систем има једну од основних улога за одржавање финансијске стабилности, будући да омогућава циркулацију новчаних средстава. Стога је стабилност платних система итекако важна за сваку економију.

На основу Закона о Централној банци БиХ у којем стоји: „Основни задаци Централне банке који се извршавају под надлежношћу њеног Управног одборасу: да потпомогне или успостави и одржава одговарајуће платне и обрачунске системе“,  Централна банка Босне и Херцеговине је успоставила системе преко којих се обављају међубанкарска плаћања у конвертибилним маркама у БиХ.

Систем међубанкарског клиринга и поравнања је организован кроз два платна система којима управља Централна банка БиХ. То су системи жироклиринг и бруто поравнање у реалном времену.

Жироклиринг систем је систем међубанкарског билатералног или мултилатералног клиринга за трансакције у износу мањем или једнаком 10.000,00 конвертибилних марака. Клиринг се врши у четири дневна циклуса.

Бруто поравнање у реалном времену, скр. БПРВ (енгл. RTGS) је систем међубанкарског поравнања који се користи за транскације изнад 10.000,00 конвертибилних марака, а за ниже износе је опционално кориштење. У питању је систем који врши поравнање платних налога између учесника у реалном времену тј. трансакције које иду путем БПРВ-а се извршавају одмах (уколико за њих постоји покриће на рачуну за поравнање).

У систему учествују учесници који имају одобрење за обављање послова платног промета као и Централна банка Босне и Херцеговине.

Централна банка управља, контролише и надзире рад оба система и надгледа поступке учесника у оба система.

Централна банка Босне и Херцеговине одиграла је важну улогу у реформи платног промета у БиХ. Модернизацијом платног промета у 2001. години дошло је до значајних побољшања, што се огледа у повећању брзине трансфера трансакција, смањењу трошкова и усвајању европских стандарда. Та реформа је подразумјевала да је платни промет из тадашњег завода за платни промет пренио у комерцијалне банке и Централну банку Босне и Херцеговине. Овом реформом је Централна банка Босне и Херцеговине успоставила горе описане системе, преко којих се извршавају међубанкарске платне трансакције. Почетком 2007. године Босни и Херцеговини је додијељен IBAN (International Bank Account Number). Увођењем међународног стандарда за нумерацију рачуна, банкама у Босни и Херцеговини омогућено је формално укључивање у систем аутоматске обраде девизних платних налога унутар Европске уније (ЕУ).

Централна банка Босне и Херцеговине континуирано ради на очувању стабилности платних система, те је доступност истих на нивоу cca 100%. Праћење трендова и модернизација истих је исто један од примарних циљева, те је 2019. године успјешно окончан и пуштен у продукцију нови жироклиринг систем усклађен са ISO 20022 и SEPA стандардом.

Поуздано функционисање платних система у земљи омогућава да плаћање између свих субјеката буде правовремено и ефикасно, а кроз овај систем годишње се обави више од 40 милиона трансакција у укупној вриједности од преко 100 милијарди КМ. Више на: https://cbbh.ba/Content/Read/1058