Међународне резерве БиХ износе 7 милијарди евра

За Сенада Софтића могли бисмо казати да је прави човјек на правом мјесту. Доктор је економских наука и ванредни професор на Економском факултету Универзитета у Сарајеву. Годинама је градио каријеру у банкарском свијету, да би му прије пет година била повјерена дужност гувернера Централне банке БиХ, а коју обавља на најбољи начин.

Господине Софтић, добили сте награду Вечерњаков печат за заслуге у јавној управи. Шта за вас ова награда представља?

Без лажне скромности, награде увијек годе. Таква је људска природа. Можда звучи као фраза но награде су признање за прошли рад, али и обавеза за будућност. Одмах желим нагласити да ја ову награду доживљавам првенствено као потврду рада цјелокупне Централне банке БиХ (ЦББиХ) у ова кризна времена. Наравно да ми је драго добити такво признање јер је Вечернаков печат, као угледна награда, додатна потврда да исправно радимо. Рекао бих да је она исто тако потврда наше оријентације к унапређењу комуникације ЦББиХ с јавношћу. Желимо према јавности бити што транспарентнији те користимо нове облике комуникације, што можете видјети и по нашој мрежној страници. Мени ће награда бити подстицај да у будућем раду моји сарадници и ја настојимо бити што професионалнији и још више припомогнемо добробити у БиХ и грађанима нашим радом.

Нажалост, свједоци смо да коронавирус још увијек не попушта. Како је и колико пандемија КОВИД-19 утицала и утиче на монтарну стабилност БиХ?

Нема дилеме да је коронавирус утицао на комплетну економску ситуацију у БиХ. Посљедње прогнозе OECD-а из јуна говоре да ће свјетска економија ове године пасти за око 6%. Индуцирана кома, у коју смо довели економије због борбе против пандемије, има своју високу економску и друштвену цијену. Сад полагано излазимо из тог стања, али још је тешко рећи какви ће бити ожиљци на економском ткиву БиХ до краја године. Прелиминарне пројекције говоре да је криза захватила све дијелове бх. економије, а пад производње могао би бити око 5%. Но, срећом, монетарна политика коју водимо строго је поштивање начела валутног одбора. Дакле, без обзира на пандемију, економске кризе и кретања у неким другим земљама, гарантујемо монетарну стабилност. Додао бих да засад није било потребе да мијењамо нашу политику. Но, од почетка кризе више пута јасно смо рекли да, ако се укаже потреба, Централна банка БиХ спремна је смањити стопу обавезне резерве за банке. Ако бисмо то направили, повећали бисмо ликвидност банкарског система. Али сви показатељи које имамо говоре да је ликвидност врло висока. Банке држе велике вишкове изнад обавезне резерве па, с наше стране, тренутно нема потребе за промјенама.

Глобално посматрано, колико БиХ зависи одЕвропскеуније и стабилности евра, с обзиром да је конвертибилна марка фамозним "currency boardom" везана за евро ?

Валута БиХ – конвертибилна марка је, како сте рекли, законом везана за евро. ЕУ, односно еврозона, наш је главни спољнотрговински партнер. БиХ отприлике двије трећине своје спољнотрговинске размјене обавља с ЕУ. Додатно, дио трговине изван земаља ЕУ обавља/књижи у еврима. Рецимо, Црна Гора је унилатерално евризована, а Сјеверна Македонија има валуту везану за евро. Зависно како мјеримо (извоз, увоз, врсте роба и слично) између 35 и 50 посто свјетске трговине је обрачунато у еврима. Дакле, ЕУ и евро итекако су важни за нас не само у спољнотрговинској размјени него у укупним платнобилансним односима. Платни биланс обухваћа све односе једне земље с иностранством, па ту улазе и туризам, промет, дознаке радника и слично. Тиме што смо преко валуте везани за евро, заправо се елиминишеједан од ризика у пословању, а то је валутни ризик. И то позитивно придоноси економској активности. Инвестиције не воле ризике. Наравно, у доба кризе, оно што се збива у ЕУ, погађа и нас. Тако би, према неким прогнозама, економија цијеле ЕУ у 2020. могла пасти око 10%. Како сам већ рекао, то мора утицати и на нас. Но, када се 2021. буде одвијао очекивани опоравак, то ће позитивно дјеловати на БиХ. Али што се тиче саме стабилности евра, ту се не треба бринути. Евро је друга највећа свјетска валута, дакле широко је прихваћен по цијелом свијету.

Сматрате ли да грађани БиХ имају разлога за забринутост због евентуалне нестабилности курса и потреса на иностраним тржиштима?

Наши грађани немају разлог за забринутости због стабилности курса. Управо начело валутног одбора, које ми строго поштујемо, гарантује стабилност курса КМ. Наше међународне резерве су преко 13 милијарди КМ, а то је готово седам милијарди евра. Имамо потпуну покривеност, како ми кажемо, монетарне пасиве (готов новац и депозити код ЦББиХ) у еврима и још резервна средства изнад тога. Гарантујемо у сваком тренутку конвертибилност/замјењивост КМ за евро и обрнуто. Више од пуне двије деценије градимо повјерење у валутни одбор и могу рећи да нам грађани БиХ вјерују. Више пута истицали смо да је наша валута стабилна и да остаје везана за евро. Наравно, што се тиче кретања економије или берзи у ЕУ и њиховог утицаја на нас, то је нешто друго. Како сам већ објаснио, потреси на иностраним тржиштима имају утицаја на наша економска кретања. Значајни пад економија с којима тргујемо сигурно утиче и на нас, али не на стабилност курса.

Многи економисти истичу како је банкарски сектор један од најјачих у БиХ. Занима нас како сте ви задовољни сарадњом с домаћим комерцијалним банкама и како оцјењујете њихов рад?

Централна банка БиХ у свега неколико сегмената пословања има директне везе с комерцијалним банкама. У складу с дјелокругом рада дефинисаним Законом о ЦББиХ, од банака се захтијева држање одређеног нивоа средстава на рачунима у ЦББиХ по основи обавезне резерве,  затим ЦББиХ врши конверзију EUR и КМ на захтјев банака без ограничења те с комерцијалним банкама обавља послове с готовим новцем. Друга важна функција је одржавања платних и обрачунских система, при чему се од банака захтијева да на њиховим рачунима у ЦББиХ располажу довољним износом новца на дневној основи за покриће међубанкарских платних трансакција у земљи и иностранству (међународни клиринг). Такође, подаци у регистрима рачуна и кредита у ЦББиХ генеришу се из банака те банке извјештавају ЦББиХ о монетарним кретањима за потребе вођења статистика у ЦББиХ. Може се оцијенити да у оквиру ових активности, сарадња с појединачним банкама функциониша беспријекорно. Такође, сарадња ЦББиХ с банкама одвија се посредством Удружења банака у БиХ, с којим се воде дијалози о системским питањима с циљем изналажења рјешења за ефикасније функционисање банкарског система. Та сарадња одвија се преко два кључна канала,  Координације ЦББиХ с ентитетским агенцијама за банкарство, у чијој надлежности је регулатива и надзор пословања банака, и Сталног одбора за финансијску стабилност. Генерално, банкарски сектор у БиХ веома је добро уређен, све банке, без изузетка, послују у складу с прописима, те се на основи индикатора финансијског здравља, може оцијенити да је банкарски систем стабилан, одговарајуће капитализован, ликвидан и профитабилан.  Одмах бих рекао да је банкарски сектор у БиХ висококапитализован, ликвидан и стабилан. Банкама одређујемо висину обавезне резерве, руководимо платним и обрачунским системима, управљамо снабдијевањем готовим новцем и осигуравамо сталну конвертибилност евра за КМ и обрнуто. Исто тако, редовно проводимо тестове на стрес банкарског система, објављујемо годишњи извјештај о финансијској стабилности с низом показатеља о финансијском здрављу цијелог система. Задовољан сам сарадњом с комерцијалним банкама. Имамо отворену двосмјерну комуникацију и то је главни предуслов добре сарадње. Рекао бих да добро сарађујемо на свим подручјима која су дефинисана законом о ЦББиХ.

Често сте истицали да су банке у БиХ ликвидне и да имају довољно средстава да издрже кризу. Могу ли се та средства, умјесто да леже у банкама, некако усмјерити у развој друшта и домаће привреде или и то зависи од политике?

Индикатори ликвидности су добри и указују на то да је наш банкарски сектор способан покрити непредвиђене трошкове који могу настати услијед погоршања квалитете кредитног портфеља или повлачења средстава њихових клијената. Банке у БиХ приватне су корпорације које послују на комерцијалном принципу и, у складу са својим интерним процедурама за процјену ризика, доносе пословне одлуке када је ријеч о одобравању пласмана привреди и становништву. Наше банке су способне, а усудио бих се рећи и вољне, финансијски подржати квалитетне клијенте и њихове пројекте и  то је основни  начин на који оне могу допринијети развоју домаће привреде. На политици, односно владама, свакако лежи одговорност за креирање околности у којој ће се привредне активности моћи развијати и јачати. Што се тиче улоге политике, рекао бих да је политичка стабилност важна за одлуке о инвестицијама.Недавна потврда кредитног рејтинга БиХ је добра и важна вијест. Мислим да је најбољи начин како Централна банка БиХ може придонијети да банке појачају кредитирање тај да наставимо одржавати стабилност курса и финансијског система односно да све наше законске функције обављамо што ефикасније и професионалније.

Осим Сарајева, Централна банка  има своје уреде и у Мостару. Колико сте задовољни радом унутар ЦБ?

Јако сам задовољан радом свих дијелова Централне банке БиХ. Према Закону, Централна банка у БиХ организована је преко Централног уреда, три главне јединице и двије филијале. Централни уред Централне банке Босне и Херцеговине је у Сарајеву. Главне јединице ЦББиХ су: ГЈ Сарајево, ГБРСЦББиХ Бања Лука и ГЈ Мостар. Двије филијале су Брчко и на Палама. Главна јединица Мостар, као и остали дијелови, одлично обавља своје функције прописане законом односно унутрашњим прописима ЦББиХ. Али, исто тако, морам рећи да се ми стално трудимо повећавати ефикасност нашег рада, проводимо реорганизације и слиједимо модерне трендове организације у централном банкарству које се убрзано мијења. Како је организација и управљање промјенама професионални интерес у мојем академском животу, знам да простора за напредак увијек има те ћемо наставити и даље радити на томе.

Која су ваша највећа достигнућа, јесте ли задовољни постигнутим?

Искрено, кад бих вам детаљно описао што све радимо и мијењамо у ЦББиХ, вјероватно бих вам заузео превише простора. Поводом добијања Вечерњаковог печата, рекао сам да наше пословање обиљежавају двије ријечи: унапређење и стабилност. Овдје издвајам само најважније ствари, а то су: побољшање квалитете економских истраживања и рада на финансијској стабилнсти. Наиме, већ дуже вријеме радимо на подизању квалитете неких од наших главних функција. Ту мислим на истраживања и рад на финансијској стабилности. У истраживањима смо већ доста тога направили. Ове године планирамо трећу међународну научну конференцију. Увели смо први пут тзв. радне папире ЦББиХ. Врло брзо планирамо јавности објавити први пут наше макроекономске пројекције. Исто тако, радимо на извјештају о макроекономским неравнотежама. У земљама ЕУ то је нормална процедура у оквиру тзв. европског семестра и усклађивања макроекономских политика с Европском комисијом. Засад су ти извјештаји интерне природе, но они су, исто тако, наш корак к усклађивању с ЕУ. Код финансијске стабилности унаприједили смо рад на тестовима на стрес те у извјештају објављујемо низ занимљивих показатеља као што су: дијаграм макрофинансијских ризика, мрежа међубанкарске изложености, индекс заразе, индекс рањивости и сл. Такође, уводимо доста новости и код дистрибуције готовог новца да се она темељи на најсавременијим принципима који су у складу с прописима ЕУ те воде рачуна о квалитету новчаница и посебно о фалсификатима. Радили смо и на усклађивању прописа о обавезној резерви за банке према евру. Како смо ми као валутни одбор везани за евро, неопходно је да пратимо што се догађа у еврозони, односно да мијењамо своју каматну политику према промјенама које доноси Европска централна банка. То се односи и на унапређење централног регистра кредита и проширење те унапређење јединственог регистра рачуна пословних субјеката. У Централној банци БиХ сматрамо да је наш рад на јединственом регистру рачуна, као и на регистру кредита, значајан допринос већој транспарентности, а тиме и стабилности цијелог система. Такође, значајно смо модернизовали комуникације с јавношћу те увели нове канале комуницирања. Начин комуницирања јако се измијенио у цијелом свијету па тако и у централном банкарству. Што је прије само десетак година било или непознато или незамисливо у начину комуницирања с јавношћу, данас централне банке редовно користе. Зато ми је задовољство рећи да нас од недавно можете пратити на Facebooku, LinkedInu, имамо свој Youtube канал, Тwitter рачун, побољшали смо нашу веб страницу гдје редовно објављујемо говоре и интервјуе. Имамо и подстраницу посвећену финансијској едукацији и инклузији грађана БиХ. Укратко, наше велике промјене у комуникацији које слиједе трендове најмодернијих централних банака у свијету.

Укратко, могло би се закључити да Централна банка БиХ иде укорак с временом како би била још функционалнија и ефикаснија.  

Стално унапређујемо организацију рада да буде у складу с модерним начелима централног банкарства. Реорганизовали смо неке основне функције, увели нове одборе да се боље координира рад појединих дијелова ЦББиХ и још пуно тога. Укратко стално радимо на побољшању нашег рада.

Ваш мандат на челу ЦБ истиче догодине. Имате ли жељу остати на челу ЦБ још један мандат?

Велика ми је част и изазов бити гувернер. То је огромно професионално и људско искуство. Трудио сам се и трудићу се и даље обављати ту функцију на најбољи начин. Гувернер сам у доба велике свјетске економске кризе проузроковане пандемијом коронавируса и то је свакако додатни изазов. На мјесто гувернера дошао сам из академске заједнице, гдје сам провео готово цијели радни вијек. И даље сам ванредни професор на Економском факултету у Сарајеву. И уз бројне обавезе као гувернер, дијелом одржавам своје активности на Економском факултету и то ме радује. Како на факултету предајем кризни менађмент, настојим и у садашњем својем раду повезати теоријска и практична знања. Задовољан сам урађеним до сада. Но, наше су економије и централно банкарство у динамичним промјенама свугдје у свијету, тако да посла има и биће га и даље. Зато сви заједно морамо стално пратити промјене и прилагођавати им се те улагати додатне напоре да нађемо најбоља рјешења за све нас.