Интервју гувернера за магазин Став:ММФ од нас тражи реформе које бисмо и без њих морали провести

ММФ од нас тражи реформе које бисмо и без њих морали провести

Без обзира на све проблеме с којима се држава суочава посљедње године – од здравствених до привредних – финансијски систем земље, који је иначе основа сваке економије, ни у једном тренутку није показао знаке нестабилности. Дио заслуга свакако припада и Централној банци Босне и Херцеговине. О томе, али и новој згради Банке те преговорима с ММФ-ом за Став говори гувернер Централне банке Босне и Херцеговине Сенад Софтић. 

СТАВ: Покушава се увући  Централну банку у дневнополитичка препуцавања у вези с Хастаханом нудећи Централној банци замјенску локацију, што ЦББиХ, наравно, не прихвата. Можете ли објаснити ставове Централне банке о овом питању? 

СОФТИЋ: Централна банка Босне и Херцеговине је о питању замјенске локације јасно искомуницирала свој став с Општином Центар још на заједничком састанку одржаном крајем фебруара 2021. године, међутим, поново нам се, овај пут преко медија, нуди та иста замјенска локација. Више од три године уложеног времена, труда, финансијских средстава, људских ресурса ангажованих на овом пројекту, захтјевних поступака јавне набавке, израде и доношења планских докумената и одлука, а коначнои чињеница да Централна банка жели завршити пројект на свом земљишту чији је власник 1/1, уз претходно све испуњене законске условеи реализоване уговорне обавезе, довољни су разлози за неприхватање било каквих других рјешења која се нуде као “оптимална”. Како сте и сами навели, очито је да се ради о политици и политичким одлукама, због чега смо апеловалии на начелника Општине Центар, али и на све друге политичке субјекте у Босни и Херцеговини, да не злоупотребљавају институцију Централне банке Босне и Херцеговине у политичке и промотивне сврхе. Централна банка државна је институција којој су интереси Босне и Херцеговине и свих њених грађана један од основних приоритета – баш као и Општини Центар. Вођени тиме, показали смо вољу и интерес да као поуздан партнер дамо свој допринос и у уређењу парковског дијела локалитета Хастахана. И нама је у интересу да се наше будуће окружење уреди на начин који одговара потребама свих страна, како ЦББиХ тако и грађанима који користе његове јавне површине. Централна банка спремна је сарађивати и у оквиру својих могућности и надлежности помоћи у реализацији уређења парка, ако Општина покаже добру вољу. Међутим, потребно је јасно истаћи једну чињеницу, а то је да Централна банка није купила парк, него честицу која у нарави представља паркинг-простор, а наслања се на Парк “проф. др Нијаза Дураковића”. Та честица, која је власништво Централне банке, никада није била парк нити је кориштена у те сврхе. 

СТАВ: Како ће изгледати та локација када Централна банка изгради зграду која је планирана? Шта тиме добија локална заједница? 

СОФТИЋ: Недавно је Централна банка промовисала одабрано идејно рјешење на које је изузетно поносна. И даље мислимо да би се овим пројектом унаприједио изглед комплетног локалитета. Заједничким напорима Општине Центар и Централне банке БиХ комплетан локалитет може се у великој мјери побољшати, кроз уређење парковске површине тако да она заиста има све потребне садржаје, укључујући зелене површине, и то смо истицали више пута. Данас ондје имате један комплетно неуређен простор, у који је неопходно знатније улагати. Пројектом представљеним од Централне банке, осим планиране изградње објеката, понуђене су одличне идеје и за комплетно уређење парковског дијела овог локалитета које се могу искористити на прави начин, усмјерити ка добијању коначног идејног рјешења за тај локалитет, а активности Општине и Централне банке могу се проводити упоредо, како бисмо коначнодобили лијепо осмишљен простор са свим садржајима који би, прије свега, био од користи локалној заједници. Једино тако можемо постићи да цјелокупан локалитет буде мјесто квалитетног и угодног живљења. С обзиром на чињеницу да ће Централна банка уз кориштење софистицираних сигурносних система, видеонадзора, али и адекватног освјетљења штитити свој објект на будућој локацији, то ће посредно несумњиво утицати и на сигурност остатка локалитета. 

СТАВ: Већ имате идејно рјешење, када је планирана изградња, колико ће коштати и шта ће заправо значити за Централну банку нова зграда у Сарајеву? Шта ће бити са зградом у којој је сада сједиште ЦББиХ? 

СОФТИЋ: Прије свега, потребно је да јавност зна да се Централна банка, осим Централног уреда смјештеног у Сарајеву у Улици Маршала Тита 25, састоји од својих организационих јединица у Сарајеву, Мостару, Бањој Луци, Брчком и на Палама. Дакле, зграду у Улици Маршала Тита и даље ће користити Централни уред у Сарајеву. Конкретно, изградња објекта у Крањчевићевој планирана је за нашу Главну јединицу Сарајево. Разлози су више него оправдани, јер Главна јединица Сарајево нема адекватне увјете и просторије за рад, те све теже може неометано и на сигуран начин обављати своје послове, а ради се о једној од организационих јединица преко које се реализују послови с комерцијалним банкама и посредно са становништвом. Главна јединица Сарајево држи рачуне резерви највећег броја банака у БиХ преко којих се врше поравнања свих плаћања наших грађана и правних лица, те обавља све готовинске трансакције. Шта то у пракси значи? Ако нема извршења ових функција – нема ни плаћања (укључујући плате, пензије и сл.), нема снабдијевања комерцијалних банака готовим новцем. Отежавањем побољшања услова рада у које ЦББиХ улаже свакодневне напоре директно се утиче на повећање свакодневних ризика пословања којима смо изложени. Жао нам је да они који су одговорни за законито и благовремено пословање општинских администрација немају слуха за те чињенице. Тренутно смо у фази провођења поступка јавне набавке за израду главног пројекта и, што се тиче Централне банке, све иде планираном динамиком, али, нажалост, не зависи све од нас. На рокове и реализацију сигурно ће утицати и исходовање потребних дозвола, те се надамо да ће на крајуипак све бити реализовано на очекивани начин у складу с роковима и процедурама које предвиђа Закон о просторном уређењу. 

СТАВ: Већ годину пролазимо кроз изражену економску кризу, каква је позиција финансијског система Босне и Херцеговине? 

СОФТИЋ: Срећом, финансијски систем Босне и Херцеговине је стабилан. ЦББиХ строго поштује правила валутног одбора, па је то гарант стабилности не само курса КМ према евру него и цијелог финасијског система. Наше бруто девизне резерве износе 13,7 милијарди КМ или 7 милијарди евра. Банкарски систем, као његов најважнији и највећи дио, јесте висококапитализован, дакле има солидне резерве. Банке су врло ликвидне, вишак резерви изнад обавезне резерве премашује континуирано износ обавезне резерве. Желим рећи да средстава у банкама има. Тачно је да је Босна и Херцеговина, као и већина свијета, због пандемије КОВИД-19 у 2020. години била у кризи. Међутим, како је ЦББиХ објавила крајем марта ове године, према нашим прогнозама, у Босни и Херцеговини се економска активност опоравља, тако да су то позитивне вијести и за финансијски сектор. Виши раст БДП-а значи и стабилнији финансијски систем. 

СТАВ: Чини се да је једна од одлика ове кризе то што много кошта, осим у људским животима, и у новцу. Има ли држава, мислим на све њене нивое, довољно новца да финансира ако не опоравак онда барем преживљавање привреде до неких бољих времена? 

СОФТИЋ: Што се тиче буџетских средстава, с обзиром на дубину кризе крозкоју пролази цијели свијет, средства ММФ-а у новом аранжману сигурно би побољшала живот грађанима, али и привреди од које сви живимо. Уз ММФ-ов кредит, опоравак о којем сам говорио значајно би се убрзао. Надамо се да боља времена долазе јер су прогнозе за свијет за 2021. годину све оптимистичније. ММФ за цијели свијет у 2021. години предвиђа раст од 6 посто. Европска централна банка за еврозону предвиђа раст од 4 посто, највећи дио тога у другом дијелу године. Кина, која је друга највећа економија на свијету, могла би у 2021. години расти око 7 посто. Наравно, такве високе стопе резултат су ниске базе, односно пада БДП-а у протеклој години. То су сигурно позитивни знакови и за Босну и Херцеговину. 

СТАВ: Преговори с ММФ-ом о новом кредиту за Босну и Херцеговину, такорећи, пропали су прије неколико мјесеци. Једно од питања око којег се није могло усагласити јесте централни регистар рачуна (надам се да је то исправан назив), који је требао бити у надлежности ЦББиХ. Шта је централни регистар рачуна и шта тиме добијамо? 

СОФТИЋ: Централна банка Босне и Херцеговине има законски и правни основ, као и све техничке предуслове, за успостављање регистра рачуна физичких лица. Правни основ за јединствени регистар рачуна физичких лица исти је као и онај на основу којег су успостављени и успјешно се воде и други регистри у ЦББиХ – Јединствени регистар рачуна пословних субјеката и Централни регистар кредита правних и физичких лица. Успостављање свих регистара, па тако и регистра рачуна физичких лица, своје упориште има у Закону о Централној банци БиХ, чији је један од основних задатака да потпомогне или успостави и одржава одговарајуће платне и обрачунске системе и да проводи радње у помагању борбе против прања новца, помаже антитерористичке мјере и мјере против опструкције провођења Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, које се односе на банке. ЦББиХ не оспорава постојање оваквих регистара на нивоу ентитета, као што је то случај и с регистрима рачуна пословних субјеката. Међутим, ентитетски закон не може ограничити нити умањити овлаштења која по Закону о ЦББиХ има ова институција, тачније, ентитетским законима се не могу ограничити и онемогућити државни и други органи да обављају или врше своје прописане надлежности, нарочито када је ријеч о питањима која су од изузетног значаја за све учеснике у финансијском систему и кориснике ових података. Истовремено, то ни на који начин не представља пренос надлежности с ентитетског на државни ниво. Увид у податке из регистра омогућио би се за законом овлаштене органе ради обављања послова у оквиру њихове законске надлежности (судови, тужилаштва, порески органи, Државна агенција за истраге и заштиту и други законом овлаштени органи). Подаци обухватају само податке о рачунима и банкама код којих су рачуни отворени, а не и податке о стању и промету на тим рачунима. Регистар рачуна физичких лица на територији Босне и Херцеговине изузетно је важан за ефикасно функционисање комплетног банкарског сектора. Осим што је посебно важан у превенцији и борби против незаконитих активности, регистар представља и незамјењив механизам у сузбијању финансирања тероризма и прања новца, олакшава идентификације рачуна дужника у пореском и извршном поступку те другим судским поступцима. За банкарски сектор регистар рачуна физичких лица осигурао би ефикаснији процес наплате потраживања. То опет има бенефите за грађане јер тиме банке бивају охрабрене за више кредитирања и по повољнијим условима. 

СТАВ: Који су још услови ММФ-а који су тренутно спорни? 

СОФТИЋ: Постоји неколико реформи које, по нашем мишљењу, и нису пуно захтјевне, од којих бих истакао оне које су релевантне за стабилност и транспарентност финансијског и банкарског система, односно које би помогле њеном унапређењу. То су Јединствени регистар банковних рачуна физичких лица при ЦББиХ, чиме би се оснажила борба против прања новца и стимулисао кредитни раст кроз ефикаснију и бржу наплату дугова; Закон о електронском потпису на нивоу државе, чиме би се проширио простор за дигитализацију цијелог система и јединствени Фонд за финансијску стабилност. 

СТАВ: Након пропадања преговора, речено је да ће нова прилика бити у прољеће. Ево, прољеће је, има ли наде за нове преговоре с ММФ-ом? Је ли ММФ одустао од Босне и Херцеговине? 

СОФТИЋ: ММФ не одустаје нити од једне земље која је њена чланица. Та је мултилатерална институција увијек спремна да помогне с кредитом, али када се за то испуне услови. Према томе, не ради се о њиховом одустајању. ММФ је више пута,посебно кроз интервјуе господина Jewella,рекао да су они у најкраћем времену спремни наставити преговоре ако се испуне неки основниуслови о којима смо говорили. Исто тако, ЦББиХ спремна је у сваком часу наставити с разговорима на основама за које се залаже ММФ. Уз то, желим рећи да смо у склопу тзв. прољетног засједања ММФ-а имали разговоре с највишим представницима ММФ-а, укључујући и директора Европског одјељења ММФ-а Alfreda Kammera и извршног директора конституенце у којој се налази Босна и Херцеговина господина Paula Hilbersa. На моју жалост, у тим разговорима није постигнут напредак. Али, понављам, ММФ је спреман за разговоре када се покаже спремност испуњавања услова које су поставили. Лично сам оптимиста да ће у скорије вријеме доћи до наставка ових преговора. 

СТАВ: Иако “дуг није добар друг’’, можете ли се сложити с констатацијом да ММФ много ради на јачању државе Босне и Херцеговине, посебно када сами нисмо у могућности да направимо искораке у јачању ингеренција државе? 

СОФТИЋ: Да, апсолутно се слажем да ММФ ради на јачању јединственог економског простора Босне и Херцеговине, што је, уосталом, јасно наведено у Уставу БиХ. Више пута сам јавно говорио да бисмо реформе које предлаже ММФ ми сами требали урадити, без обзира на њих. Како су код нас процеси договарања увијек спори, ММФ обавља корисну функцију убрзавања неопходне реформе. Притом је важно да се поштују сви прописи и надлежности односа између државе и ентитета. Слично као и ММФ, и Европска унија од Босне и Херцеговине тражи кораке у том смјеру.