Ауторски текст гувернера за "Ослобођење": Обавезна резерва – инструмент монетарне политике ЦББиХ

Обавезна резерва – инструмент монетарне политике ЦББиХ

Обавезна резерва је инструмент монетарне политике Централне банке Босне и Херцеговине којим се комерцијалне банке, у складу са чланом 36. Закона о Централној банци Босне и Херцеговине, обавезују да дио депозита држе на рачуну резерви код Централне банке Босне и Херцеговине. Значи, ради се о средствима банака, односно депонената који држе депозите код комерцијланих банака (грађани, предузећа, држава). Једна од функција обавезне резерве јесте управљање ликвидношћу у банкарском систему и утицај на кредитне активности банака. Банке самостално управљају вишком обавезне резерве и на то Централна банка Босне и Херцеговине нема директан утицај.

Основица за обрачун обавезне резерве тренутно износи oкo 2,8 милијарди КМ. Банке већ дужи низ година држе значајна средства изнад прописаног нивоа. Главни разлог због којег комерцијалне банке држе значајна средства изнад нивоа обавезне резерве су подзаконски акти ентитетских агенција за банкарство који налажу повећану ликвидност банака.

Тренутно стање средстава изнад обавезне резерве износи oкo 3,4 милијарде КМ, што импликује да комерцијалне банке у Босни и Херцеговини тренутно на рачунима код Централне банке држе око 6,2 милијарде КМ.

Од почетка 2020. године до данас, просјечна обавезна резерва је износила 2,7 милијарди КМ, док је вишак обавезне резерве износио 2,8 милијарди КМ. Од 31.5.2020. године, када је забиљежена најнижа обавезна резерва, до 30.4.2021. године, обавезна резерва је повећана за око 142 милиона КМ, што значи да је депозитна основа порасла за око 1,42 милијарде КМ.

Сви депозити који су, због нервозе усљед затварања економије и банака, повучени током априла и маја 2020. године (530 милиона КМ), враћени су и уз то, депозити су повећани за додатних 890 милиона КМ. Извори финансирања банака су стабилни и пандемија није имала значајне негативне ефекте када су у питању депозити.

Сви ови подаци указују на то да су комерцијалне банке изузетно ликвидне и немају потребе за додатним ликвидним средствима. Кредитни раст је успорен, како на страни понуде тако и на страни потражње за кредитима. Из наведених разлога додатна ликвидност банкама не би била пожељна и била би контрапродуктивна. Произвела би додатне трошкове за комерцијалне банке које би, по аутоматизму, тај трошак пребациле на своје клијенте. Посљедица пребацивања би био раст каматних стопа на кредите или раст провизија и накнада које комерцијалне банке обрачунавају својим клијентима. У садашњим економским условима којим је изложено становништво и реални сектор земље, оваква врста одлуке Централне банке Босне и Херцеговине би била заиста контрапродуктивна.

Управни одборЦентралне банке Босне и Херцеговине ће, поштујући одредбе Закона о Централној банци Босне и Херцеговине и анализирајући ситуацију на тржишту, доносити одлуке о измјенама политике обавезне резерве када се за истим укаже реална потреба. Тренутни подаци указују на то да је стопа обавезне резерве од 10% у потпуности адекватна.