Интервју гувернера за „Вечерњи лист“: Кориговане пројекције пружају наду у економски опоравак

Кориговане пројекције пружају наду у економски опоравак и боље сутра

БДП би у овој, као и сљедећој години требао расти за 3,4 посто иако се не може искључити могућност да ће идући круг пројекција кориговати стопе додатно навише, изјавио је, између осталог, у интервјуу за Вечерњи лист др Сенад Софтић, гувернер Централне банке Босне и Херцеговине. Каже како се нада да ће цијене остати релативно стабилне. У овој и идућој години очекују, нагласио је, динамичан раст инвестиција те извоза, што је свакако позитивно.

- Дакле, кориговане пројекције пружају наду у економски опоравак и, рекао бих, боље сутра - поручио је др Софтић. У контексту стопе инфлације, др Софтић казао је како је, што се тиче ситуације у БиХ, увјерен да нам не пријети раст инфлације.

Централна банка недавно је кориговала навише пројекције економске активности за ову и идућу годину. Који су кључни закључци из пројекције?

- Као прво, хтио бих нагласити како смо у новембру 2020. први пут почели с објавама властитих, тј. пројекција економске активности Централне банке Босне и Херцеговине (ЦБ БиХ) за БиХ. То је само једна од бројних активности којима настојимо подићи квалитет рада ЦББиХ. До објаве наших пројекција у БиХ су се користиле оне страних институција. То је наш допринос већој транспарентности и бољој информисаности свих економских субјеката у БиХ. Наше пројекције објављујемо два пута годишње, у мају и новембру, те је ово друга таква објава. Кључни закључак је кориговање стопа раста за 2021. и 2022. навише. Према доступним показатељима, очекујемо да би се БДП могао у свакој од тих година повећати за 3,4%. Искрено, не бих искључио могућност да ће идући круг наших пројекција, предвиђен за новембар ове године, кориговати стопе додатно навише. Надаље, цијене ће, надам се, и даље остати релативно стабилне. У овој и идућој години очекујемо динамичан раст инвестиција те извоза, што је свакако позитивно. Дакле, кориговане пројекције пружају наду у економски опоравак и, рекао бих, боље сутра.

Како гледате на могућност да се раст цијена сировина на глобалној разини прелије на потрошачке производе? Може ли БиХ ублажити тај раст? Пријети ли нам већи раст инфлације?

- Добро сте нагласили како се у свијету опажа почетак тзв. суперциклуса раста цијена сировина. Ево неколико илустрација. Једна од најважнијих сировина у индустрији - бакар досеже рекордне цијене. Само од јануара ове године цијена му је порасла за трећину. Све раширенија производња електричних аутомобила томе сигурно значајно доприноси. Но, расту и цијене класичних енергената, као што је нафта, али и оне угљена те природног гaca. Расту и цијене хране, житарица и слично. И то није чудно јер расте и потражња због економског опоравка који се биљежи у свијету. Тако је OECD крајем маја 2021. прогнозе за раст свјетског БДП-а у 2021. повећао с 4,4% на чак 5,8%. Код раста цијена сировина треба знати како се стопе односе на врло ниску базу јер је економска активност у свијету због пандемије у 2020. била у паду. Другим ријечима, у непосредној прошлости цијене сировина биле су ниже од дугорочних просјека. Надаље, највеће економије свијета већ реагују на трендове раста цијена сировина. Кина се спрема „пустити“ дио својих стратешких залиха како би смирила тржите метала (попут бакра), САД најављује могуће дизање каматних стопа (додуше, тек за 2023.), група земаља произвођача нафте OPEC+ најављује повећање производње како би се смирио раст цијена и сл. Све највеће централне банке пажљиво прате кретања инфлације. Њихов мандат је и даље одржавати стабилност цијена те ће у случају динамичнијег раста сигурно адекватно реаговати. За сада нема ризика од неконтролисаног раста цијена у свијету. Што се тиче ситуације у БиХ, увјерен сам како нам не пријети раст инфлације. Немојте заборавити да смо се донедавно суочавали с дефлацијом. У 2020. су цијене пале, показатељ је -1%. Дакле, у овој и сљедећој години може доћи до лаганог раста, али говоримо о стопама испод или око 1% годишње. Конкретно, наша пројекција за 2022. говорио инфлацији од 0,6%. Пратимо кретања те, ако дође до корекција, обавијестићемо јавност. Понављам, не очекујемо значајан раст инфлације.

Очекујете ли раст потражње становништва за кредитима?

- Прво бих рекао како су банке у БиХ врло ликвидне, а каматне стопе на рекордно ниским новоима. Но, наравно, потражња за кредитима зависи од очекивања економских субјеката. Дијелом ће динамика потражње зависити од тога како се боримо с пандемијом, када се очекује њен крај или барем битно побољшање ситуације. Дијелом ће потражња зависити и од брзине економског опоравка и уoпштe оптимизма у свијету те у БиХ. Конкретно, сектор становништва претходну годину је завршио с регистрованим падом укупне вриједности кредита. Према подацима ЦБ БиХ, износ кредита становништву на крају 2020. смањен је за 0,8% у односу на стање с краја 2019. године (што је прва негативна стопа раста кредита становништву још од почетка 2011.), док је укупан износ новоодобрених кредита у сектору становништва у 2020. години нижи за 29,5% у односу на претходну годину. Банке су почетком 2021. додатно пооштриле услове за одобравање кредита становништву у односу на претходну годину, што је посебно било изражено код кредитних стандарда за стамбене кредите. Најважнији фактор за пооштравање услова кредитирања свакако је повећана перцепција ризика услијед смањене економске активности. Након значајног пада потражње за кредитима становништва у 2020. години, почетком 2021. видљиве су назнаке благог опоравка на страни потражње. Смањење издатака за набаву трајних потрошачких добара, као и коришћење алтернативних извора финансирања значајно су допринијели смањењу потражње становништва за кредитима, док су, с друге стране, смањене дознаке из иностранства, као и видљив опоравак на тржишту некретнина утицали на потражњу становништва за кредитима. Износ кредита становништву на крају првог квартала (Q1) 2021. године већи је за 0,7% у односу на крај 2020. године, док је износ новоодобрених кредита забиљежио раст од 15,4%. Раст кредитирања сектора становништва забиљежен је иако није дошло до ублажавања кредитних стандарда. Можемо бити релативно оптимистични у погледу повећања потражње за укупним кредитима становништву у другом кварталу 2021. године. Имајући у виду позитивна очекивања за наставак године у погледу економског опоравка, очекује се наставак позитивног тренда из Q1 те истовремени пораст потражње за све категорије кредита становништва (потрошачки, ненамјески и стамбени кредити).

Каква је ситуација с кредитима за предузећа?

- Трендови кредитирања у сектору предузећа слични су као и у сектору становништва. Од проглашења пандемије у 2020. години динамика одобравања кредита приватним нефинансијским предузећима знатно је слабија, што је директна посљедица рецесијских кретања и општeг успоравања економских активности у земљи. Према подацима Централне банке БиХ, кредити приватним нефинансијским предузећима на крају 2020. године биљеже пад од 4,9% у односу на крај 2019. године, што је прва негативна стопа раста ове категорије кредита још од краја 2015. године. Такође, износ новоодобрених кредита овом сектору у 2020. години нижи је за 16,9% у поређењу са 2019. годином. Упркос позитивним очекивањима с краја 2020. године, почетак 2021. обиљежен је новим валом пандемије и новим рестрикцијама у пословању. Све је то довело до погоршања у погледу перцепције ризика, што је резултирало пооштравањем кредитних стандарда за кредите предузећима, али с мање израженим интензитетом него што је био случај у трећем и четвртом кварталу претходне године. Посљедично, укупна потражња за кредитним линијама се смањила, па је на крају првог квартала 2021. године износ новоодобрених кредита смањен за 33,7% у односу на крај 2019. године. Једини фактор за повећану потражњу за кредитима предузећа дошао је од финансијских потреба за реструктуриcањем постојећег дуга, док, с друге стране, предузећа немају финансијске потребе за капиталним инвестицијама те за спајањима и преузимањима предузећа. За очекивати је како ће у другом кварталу 2021. године, услијед релаксације мјера уведених како би се сузбили негативни учинци пандемије коронавируса и благог раста економске активности, доћи до одређених ублажавања кредитних стандарда за укупне и краткорочне кредите предузећима, док ће кредитни стандарди за дугорочне кредите остати углавном непромијењени, што ће довести до раста потражње за укупним и краткорочним кредитима предузећима, док ће потражња за дугорочним кредитима остати непромијењена. Такође, појачане финансијске потребе предузећа за реструктуриcањем дуга такође ће допринијети већој потражњи за кредитима у наредном периоду.

Како гледате на могућност снажнијег економског опоравка у 2022. години?

- Ја сам што се тиче 2022. године оптимиста. Ризици и неизвјесности у опоравку током 2021. године и даље су релативно високи те се то дијелом односи и на 2022. Но, ако не дође до неких нових негативних шокова, као што би биле непознате варијанте вируса, ако се успјешно настави борба с пандемијом, сигурно ће се у 2021. наставити стварати услови вишег раста у 2022. Нагласио бих како брзина економског раста у 2022. не зависи само од тога како ће се кретати економска динамика у свијету него и од нас самих. Првенствено од реформи које су пред нама. Нажалост, изгледа да неће бити програма с ММФ-ом. Он је важан због структурних реформи. Но зато ми сами и без ММФ-а требамо наставити са свим структурним реформама о којима се разговарало у посљедње вријеме. Управо те реформе ојачале би јединствен економски оквир земље, створиле услове за додатне инвестиције и дале већу сигурност инвеститорима. Навешћу примјер регистра рачуна о којем ЦБ БиХ и други већ дуго говоре. Ако се то проведе, банке ће имати боље информације о клијентима и лакше давати кредите. Дакле, смањујемо могућност прања новца, превара и слично. Понављам како ми унутар БиХ можемо пуно направити да нам раст у идућој, али и у надолазећим годинама буде не само виши него и одржив. Битно је да тиме допринесемо добробити ширег круга становништва, односно да економски раст буде, како кажемо, „укључив“ те да корист од тог раста реално осјети што већи број људи, а не да се он види само у статистичким подацима.