ЦББиХ очекује снажан раст економске активности и ванредно снажне инфлаторне притиске

Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) процјењује годишњи раст реалне економске активности у трећем кварталу 2021. године на 8,7%. Процјена је урађена на основу расположивих званичних података за првих девет мјесеци, објављених до почетка децембра. Посљедично, уз претпоставку непромијењеног обима економске активности за други квартал у односу на објављено од стране Агенције за статистику почетком октобра[1], процјењујемо годишњи раст реалног бруто друштвеног производа (БДП) за првих девет мјесеци од 8,1% (графикон 1 испод). На основу доступних мјесечних података за октобар, наша очекивања су да ће и у четвртом кварталу реални БДП биљежити високе годишње стопе раста. Поред слабљења базног ефекта, због све израженијих инфлаторних притисака у земљи и код главних трговинских партнера, али и посљедица нових ограничења која се уводе у земљама ЕУ због ширења нове мутације вируса ЦОВИД-19, очекујемо да ће раст у четвртом кварталу успорити, у односу на други и трећи квартал.

Графикон 1: Реални БДП за првих девет мјесеци

Извор: БХАС и ЦББиХ (процјена за 2021. годину)

Процјењујемо да је раст реалног БДП-а у односу на прво полугодиште 2019. године износио 4,4%. Тек се поређењем процијењене реалне економске активности у 2021. години са претпандемијском годином стиче осјећај за дубину контракције у 2020. години, коју ни историјски високе процијењене годишње стопе раста у другом и трећем кварталу нису снажно неутралисале. Треба имати у виду и да је у 2019. години забиљежено успоравање раста економске активности код наших главних трговинских партнера, као и пад обима домаће индустријске производње.

Опоравак ЕУ економије у прва три квартала текуће године позитивно се одразио на домаћу економску активност. Сви мјесечни подаци, посебно трговина на мало, индустријска производња, те извоз, упућују на то да је и у трећем кварталу забиљежен висок раст домаће економије. Очекивање поткрјепљују и подаци високе фреквенције, који указују на значајан опоравак услужних дјелатности, посебно оних везаних за сектор туризма. Ипак, ако се узме у обзир да нема назнака снажног јачању приватних инвестиција, релативно ниска кредитна активност, посебно у сектору предузећа, те наставак тренда раста домаћих депозита, у наредним кварталима, по протеку периода прилагођавања због базног ефекта, се може очекивати знатно успоравање економског раста. Фактор који би, такође, могао значајно утицати на ЦББиХ процјену економске активности у четвртом кварталу 2021. године је евентуална значајна ревизија званичних статистичких података о економској активности за претходне квартале. Превладавајући негативни ризик за економску активност у непосредним периодима је сада везан уз јачање инфлације, а и даље су присутне неизвјесности у вези са трајањем пандемије и епидемиолошке ситуације.

Према пројекцији заснованој на званичним подацима расположивим до краја новембра 2021. године, подацима о очекиваним кретањима егзогених варијабли попут цијена хране и нафте, те домаће и стране економске активности у наредном периоду, очекује се интензивирање инфлаторних притисака у четвртом кварталу. У четвртом кварталу процјењујемо раст просјечних потрошачких цијена на годишњем нивоу од 4,7%. Наша тренутна процјена просјечне инфлације у 2021. години износи 1,8%, и благо је коригована на више у односу на претходну пројекцију из средњорочног модела.

Иако се инфлација за 2021. годину чини ниском, посебно када се фокус ставља на годишње промјене по мјесецима, треба имати у виду да смо у БиХ, током читавог првог полугодишта, биљежили дефлацију, у односу на исти период 2020. године. Инфлаторни притисци су у другом полугодишту били толико снажни, да су, не само неутралисали дефлацију из првог полугодишта, него и резултирали значајним просјечним растом цијена у календарској години, који није забиљежен од 2012. године. Управо због очекиваног базног ефекта у првом полугодишту 2022. године, а и темељем тренутно расположивих информација о фјучерсима на нафту и храну, очекујемо снажне инфлаторне притиске и у првом полугодишту 2022. године. Према прелиминарним и непотпуним процјенама, годишња инфлација би у првом полугодишту 2022. године могла премашити 4,0%. Такође, за разлику од најава у ЕУ, инфлација у БиХ се можда и не може оцијенити као пролазног карактера, због могућег трајног пораста нивоа просјечних потрошачких цијена усљед раста цијена енергената у земљи.

Брзе краткорочне процјене кључних макроекономских варијабли у ЦББиХ користимо до објаве званичних статистичких података, или новог круга краткорочних пројекција. Резултате сљедећег редовног круга брзих процјена реалног БДП-а и инфлације планирамо за март 2022. године.

[1] NAC_02_2021_Q2_0_BS.pdf (bhas.gov.ba)