Ауторски текст гувернера за „Ослобођење“: ЦББиХ гарантује монетарну стабилност

ЦББиХ гарантује монетарну стабилност

Наша конвертибилна марка је стабилна и њено покриће је засновано на нашим девизним резервама, које тренутно износе око 16,2 милијарде КМ. О свему у вези с девизним резервама, сваке године, а и квартално, детаљно информишемо у нашим извјештајима који су јавни и жао ми је да се све то, свјесно или несвјесно, занемарује. Интересантна је чињеница да се нити у једној другој земљи, од земаља у окружењу, до водећих свјетских централних банака, толико пажње не поклања структури активе централне банке као што је то случај код нас. Уз то, нисам потпуно увјерен да неки, назовимо их експерти, баш у потпуности разумију монетарну политику, посебно наш модел, који је јединствен у свијету, и још све то у контексту у којем се налазимо, у којем смо нетом били и који је пред нама. Да подсјетим на једну од изјава Keynesa, најутицајнијег економисте XX вијека и по многима творца макроекономије, када је говорио какав треба да буде идеалан економиста, поред осталог: „Он мора проучавати садашњост у свјетлу прошлости за потребе будућности“.

Онај ко тврди да је злато најбоља опција за инвестирање девизних резерви, очито није експерт из монетарне области или уско посматра проблематику. У правилу, једноставно рјешење, које је очито само лаику, без обзира на то о којој области се ради, погрешно је. Централна банка Босне и Херцеговине активно управља портфељом девизних резерви на законски утемељен начин и у најбољем интересу БиХ. То у сваком случају укључује и евентуалне продаје, и куповине злата. Злато је, у посљедњој трансакцији, искључиво продато да би се паметније инвестирало у нешто друго. У овом тренутку, то је оно што је пуно повољније и перспективније за улагање.

Довољно је да појасним да је злато некаматоносна имовина за разлику од хартија од вриједностии/или депозита чији се приноси сада крећу од 1 до 2,2%, зависно од доспијећа. И трендови раста су очигледни. С друге стране, злато има само цијену, односно вриједност по којој се евидентира и књижи, и ништа друго. Та вриједност, односно цијена је подложна значајним осцилацијама. Данас је та цијена злата нижа него цијена по којој смо продали дио тога. Многи заборављају да смо до половине августа ове године уназад осам година имали негативну камату на међународном финансијском тржишту, а самим тим и на нашем портфељу. У том периоду смо платили око 180 милиона КМ негативних камата. За нас је од изузетне важности да смо све вријеме имали и имамо стабилан валутни одбор, односно стабилну домаћу валуту. То је наш допринос монетарној, макроекономској па и свакој другој стабилности. Давно је прошло вријеме Златног стандарда, а посљедњи резултати истраживања о праксама управљања девизним резервама у централним банкама свијета говоре да само 20% испитаних сматра да је злато добра заштита од инфлације. Треће, у ситуацији када расту приноси на хартијеи депозите, што је сада случај, злато постаје мање атрактивно за инвестирање.

У моменту када је донесена одлука о продаји злата, његова цијена је, историјски посматрано, ријетко била виша. Можда је то био случај у врло кратком периоду, средином 2011. године и почетком ове након избијања рата у Украјини, уколико говоримо у цијени у USD. Ипак, како ЦББиХ због везаности за евро злато изражава и вреднује у еврима, морам нагласити да цијена злата у овој години биљежи рекордне нивое. Оцијенили смо да је неколико фактора доприносило ванредно високој цијени злата: од превелике разлике у политикама америчке и европске централне банке, до интензивирања рата у Украјини. Поређења ради, тренутна цијена по унци злата је за око 40 евра нижа од цијене по којој смо ми продали дио наших резерви у злату крајем септембра. Другим ријечима, да је та количина злата задржана у портфељу централне банке, она би данас ималазнатно нижу тржишну вриједност. И још важније, нисмо продали цијелу количину злата у свом портфељу, јер нам је тако одговарало са аспекта управљања тржишним ризицима у нашем портфељу.

Више пута смо истицали да у структури девизних резерви злато износи 1 до 2%. Без обзира на то, сваки дио резерви је важан и има своју улогу. Међутим, овдје се сада поставља питање о поступању са 1-2% резерви, а не о преосталих 98% девизних резерви? Гдје је то инвестирано? Све резерве као и злато ми исказујемо и књижимо као вриједност, а не количински. Нама није јасно како се поставља питање о 10 КМ (1%) ако имате укупно 1.000 КМ (100%). Ми радимо по јасним принципима и правилима, и обезбјеђујемо пуно покриће домаће валуте. Истовремено, нисмо у могућности да држимо „неискориштена“ средства у активи. То могу знатно економски развијеније земље. Закон о ЦББиХ нас стриктно обавезује да инвестирамо прије свега на сигуран, а тек онда на профитабилан начин. Према најновијем истраживању из августа ове године, од стране BIS Basel, 1/3 централних банака у свијету апсолутно нема злата у свом портфељу. То су на примјер Канада, Норвешка, Хрватска, Азербејџан и друге. Док 2/3 централних банака имају злато у свом портфељу. Просјечно учешће злата у тим земљама је 8,4% у структури портфеља девизних резерви. Ми радимо професионално и одговорно, у интересу грађана и привреде Босне и Херцеговине. Централна банка БиХ ће и даље наставити радити свој посао у складу са својим мандатом и законским овлаштењима без обзира на притиске.