Гувернер ЦББиХ за „Ослобођење“: Цијели свијет усклађује кораке како би ублажио посљедице инфлације

Крај прошле године смо сматрали крајем године пуне изазова, али ове године се свјетска економија сусрела, можемо рећи, са још снажнијим изазовима. Како бисте ви оцијенили годину која је иза нас?

Сасвим је јасно да се цијели свијет, након кризе изазване пандемијом Ковид-19, нашао у новој кризи коју су узроковала геополитичка дешавања са ратом у Украјини и његовим веома озбиљним посљедицама. Догађаји попут пандемије, ратова, елементарних непогода и друге неочекиване и изненадне ситуације не могу се предвидјети када се раде анализе и предвиђања за вријеме које долази.

Стабилност

Цијели свијет дијели исту судбину и све земље покушавају одговорити на инфлацију и прекинуте ланце снабдијевања. Изузетак није ни Босна и Херцеговина. Дакле, година иза нас је заиста била тешка и пуна изазова како за БиХ тако и за грађане. Са становишта Централне банке БиХ, могу рећи исто и слободан сам нагласити да смо на све изазове правовремено и адекватно реаговали и успјели очувати монетарну стабилност. Пуно покриће домаће валуте евром никада није доведено у питање. У периодима ванредног притиска клијената на банке, на самом почетку рата у Украјини сви захтјеви грађана и банака за готовим новцем су испоштовани. Радило се о великим износима КМ готовине, али и евра. То је допринијело очувању стабилности КМ и повјерења грађана и привреде у активности ЦББиХ. Прилагођавали смо се новим околностима, а све функције, укључујући и платне системе су се обављале без застоја и неометано. Препознати смо од међународних институција као институција која је и у тим изазовним периодима значајно доприносила испуњавању обавеза земље у многобројним процесима и аранжманима.

Инфлација је уздрмала цијели свијет, нисмо ни ми изузетак. Колика је тренутна инфлација у БиХ, има ли назнака да ће ускоро почети да пада?

На основу званичних податка из октобра 2022. године, као и података о очекиваним кретањима цијена хране и нафте те домаће и стране економске активности у наредном периоду, очекује се да ће годишња инфлација и у четвртом кварталу бити веома висока (15,9%), али ипак нешто нижа у односу на трећи квартал ове године. Према посљедњим резултатима модела за брзе процјене тренутне инфлације, очекивана годишња инфлација у 2022. години би могла износити око 14,0%. Даље успоравање инфлације очекује се у првој половини 2023. Упркос очекиваном успоравању инфлације у 2023. години, она ће и даље бити знатно изнад вишегодишњег просјека за БиХ. Актуелне средњорочне пројекције ЦББиХ говоре да би инфлација у 2023. години могла износити 6,1%, а у 2024. години 3%. Значајнији утицај на кретање инфлације у наредној години могу имати цијене електричне енергије на домаћем тржишту.

Требамо ли се бојати рецесије?

Према доступним подацима и пројекцијама не очекујемо рецесију у наредној години. У 2023. години очекујемо значајно успоравање реалне економске активности, коју, тренутно,  пројицирамо на 0,9%. Ипак морам нагласити да је веома тешко давати прогнозе будући да се тренутно не налазимо у класичном пословном циклусу и да су пројекције, због веома наглашених неизвјесности подложне значајним ревизијама. Оно на шта макроекономисти стављају фокус је општи средњорочни тренд, а тренутна очекивања за БиХ, регион, па и ЕУ су да се у 2022. години очекује значајнији раст од раније очекиваног, али и значајно успоравање економске активности у средњем року.

Да ли су владе на свим нивоима требале бити ажурније када су у питању мјере и дјеловање у борби против инфлације?

Мјера је било, али рекао бих да грађани нису можда осјетили резултате дјеловања тих мјера због непостојања хармонизације у доношењу одлука на свим нивоима власти. Говорим о хармонизованом приступу из простог разлога што ниједна власт не може предузети парцијалне мјере које би ублажиле овако снажан удар инфлације. Инфлација је глобални проблем и цијели свијет покушава ускладити одређене кораке и донијети мјере како би се ублажиле посљедице. Због тога кажем да је врло важно да сви кораци који се предузимају буду хармонизовани, без обзира на то да ли се ради о потицајима, субвенцијама или фискалним мјерама.

Предвиђања су да ће идуће године доћи до ублажавања инфлације кроз мјере које предузима ЕЦБ те да ће и домаће власти, предузимањем додатних мјера, помоћи грађанима да преброде удар цијена, у чијој структури највећи дио узимају енергенти и прехрамбени производи.

Грађане, након инфлације и њеног утицаја на животни стандард, највише интересује кретање каматних стопа. Може ли се очекивати значајнији раст каматних стопа?

У теорији, када расту референтне каматне стопе водећих свјетских централних банака, очекиван је раст домаћих каматних стопа.

Обавезне резерве

У тренутном окружењу, свакако да ће банке имати одређени мотив да повећају каматне стопе на кредите, дијелом због тога што је дио постојећих уговора о кредитима уговорен уз промјењиву каматну стопу, али и то би требало бити минимално. Такође, треба имати у виду да би раст каматних стопа на постојеће кредите могао резултирати растом кредита са проблемима у отплати и растом трошкова за банке по том основу те додатно смањити потражњу за новим кредитима. Средњорочно и дугорочно, свакако да је ера ванредно ниских номиналних каматних стопа иза нас и да ће каматне стопе достићи више нивое у односу на претходне године те да ће се на вишим нивоима задржати дуже вријеме.

ЦББиХ недавно је измијенила одлуку о утврђивању обавезних резерви, очекујете ли да ће она имати позитиван ефекат?

У условима растућих приноса на финансијским тржиштима еврозоне, региона наше резервне валуте, евра, према којој имамо фиксни девизни курс, ЦББиХ постепено врши прилагођавања својих стопа накнаде, али нешто споријим темпом у односу на ЕЦБ.

У складу са овим, Централна банка БиХ донијела је Одлуку о измјени Одлуке о утврђивању и одржавању обавезних резерви и утврђивању накнаде на износ резерве, с циљем усклађивања са политиком Европске централне банке и ублажавања утицаја раста референтне каматне стопе ЕЦБ-а на пословање банака у БиХ. Овом одлуком ће се од 1.1.2023. године на средства обавезне резерве по основу основице у домаћој валути, КМ, обрачунавати и исплаћивати накнада по стопи од 25 базних поена, на средства обавезне резерве по основу основице у страним валутама и у домаћој валути с валутном клаузулом, обрачунавати и исплаћивати накнада по стопи од 10 базних поена. На средства изнад обавезне резерве, накнада се неће обрачунавати.

Раст стопа накнаде коју ЦББиХ обрачунава и исплаћује на обавезну резерву смањује трошкове држања тих средстава за банке те самим тиме умањује ефекат пребацивања тих трошкова на клијенте банака у смислу већих каматних стопа на кредите, односно нижих каматних стопа на депозите. То може имати за резултат позитивне ефекте за клијенте банака у смислу потенцијално нижих каматних стопа на кредите и виших на депозите. Везано за стопу накнаде на средства изнад обавезне резерве, позиционирањем у погледу висине те стопе испод преовладавајућих тржишних стопа, ЦББиХ настоји предуприједити прекомјеран раст тих средстава на рачунима резерви. Додатно, таквом политиком накнаде банке су подстакнуте на активније коришћење тих средстава, нпр. за интензивније кредитне пласмане у домаћој економији.

Можемо ли очекивати нове аранжмане са ММФ-ом?

Већ неко вријеме се разговара о могућем новом програму са ММФ-ом. Чврсто вјерујем да би нашој економији добро послужио нови аранжман, као што је то, уосталом био случај и са досадашњим аранжманима. Помоћ ММФ-а је потребна не само у финансијском смислу, већ и за јачање наше домаће реформске агенде. Структуралне реформе би повећале ефикасност наше привреде и убрзале наш процес приступања ЕУ.

Много буре је подигла информација о продаји резерви злата, да ли сте и даље става да је та одлука оправдана?

Без обзира на и даље присутне коментаре у јавности, Централна банка БиХ је става да је одлука о продаји једног дијела монетарног злата из портфеља оправдана и исправна. Као што смо већ објаснили, од марта ове године и избијања рата у Украјини цијена злата је збиљежила веома волатилна кретања уз изражен тренд смањења, док су водеће свјетске централне банке, Фед, Bank of Englandи ЕЦБ, почеле повећавати своје референтне каматне стопе како би сузбиле инфлацију. Када централне банке подижу референтну каматну стопу, цијена злата се смањује будући да злато као некаматоносна имовина постаје све мање атрактивно. Обвезнице носе каматне приходе, што није случај са златом којем се мијења тржишна вриједност. У циљу адекватног позиционирања у складу са тржишним промјенама, ЦББиХ је смањила износ активе која је подложна снажним флуктуацијама фер вриједности, какво је злато. Већ сада биљежимо позитивне ефекте овакве одлуке.

Наше одлуке доноси широк круг стручњака на основу адекватних анализа и пројекција. У овом конкретном случају, ради се о једној од трансакција златом, и то мањој, а трансакција златом је било и раније, дакле није ни прва, а сигурно ни посљедња. Наглашавам да на овај начин ЦББиХ чува монетарну стабилност Босне и Херцеговине, а гаранција су девизне резерве које износе око 16 милијарди КМ и које инвестирамо примарно на сигуран, па тек онда на профитабилан начин.

На самиту гувернера централних банака у Бечићима више пута је речено да је прошло вријеме јефтиног новца, какво вријеме можемо очекивати ове године?

У праву сте, прошла је ера јефтиног новца и рекордно ниских каматних стопа. Тада сам изјавио да централне банке не могу ријешити питање снабдијевања нафтом и енергентима, али могу утицати на монетарну политику. Потврда томе су одлуке ЕЦБ која је у овој години, први пут од 2011, повећао своје реферетне каматне стопе те је стопа коју ЕЦБ примјењује на депозите са нивоа од -0,50%, колико је износила скоро до краја јула а сада, крајем децембра, стопа износи 2%.

Економска активност

Што се тиче предвиђања за ову годину врло је незахвално дати поуздане пројекције, јер нисмо у класичном пословном циклусу и неизвјесности су врло наглашене, а значајни су фактори под утицајем глобалних кретања. Сигурно је да ће наредна година бити веома изазовна. На основу посљедњих пројекција, очекује се знатно успоравање економске активности у земљама главним трговинским партнерима, што ће се негативно одразити на потражњу за домаћим производима у иностранству.

Евидентно постоје и фактори који би могли резултирати значајном ревизијом пројекције економске активности навише у наредним годинама. Првенствено, додјела кандидатског статуса за чланство у ЕУ, посебно уколико буде праћена снажним реформама у БиХ, што би довело до значајног раста економске активности. При томе, раст економске активности не би нужно био праћен и растом инфлације. Вјерујем да би, већ средњорочно, озбиљна преданост побољшању макроекономских услова и пословне климе у земљи резултирала и слабљењем негативних трендова на тржишту рада и растом приватних инвестиција. Тиме се не би јачала само економска активност у средњем року, него и дугорочни економски потенцијал.   

Дозволите ми да вашим читатељима и грађанима Босне и Херцеговине зажелим сретну и успјешну нову 2023. годину.