ЦББиХ обогатила листу кључних аналитичких извјештаја за Извјештај о макроекономским неравнотежама

Од 2024. године, Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) објављује редовни, годишњи Извјештај о макроекономским неравнотежама (https://www.cbbh.ba/Content/Archive/1260?lang=sr). Извјештај се разликује од досадашњих кључних аналитичких извјештаја јер је конципиран на начин да посматра домаћу економију у контексту ризика од унутрашњих и спољних неравнотежа, не само трендова у кључним макроекономским варијаблама.

У циљу јачања отпорности привреде Европске уније, успостављене су процедуре при макроекономским неравнотежама, према којима се прати четрнаест показатеља груписаних као показатељи спољних неравнотежа и конкурентности, показатељи интерних неравнотежа, те показатељи неравнотежа на тржишту рада. Поред основних четрнаест индикатора, дефинисан је и сет додатних индикатора, који употпуњују надгледање назнака неравнотежа. За све показатеље дефинисане су референтне вриједности, од којих се неке разликују између чланица које припадају или не припадају еврозони, с тим да прекорачење референтне вриједности за поједине показатеље не значи аутоматски да макроекономска неравнотежа постоји. Посматра се број и интензитет прекорачења граничних вриједности, а на основу прегледа индикатора Европска комисија проводи дубинске анализе економије поједине чланице, те Вијећу предлаже закључак постоје ли макроекономске неравнотеже, те уколико постоје, јесу ли исте прекомјерне.

Земље кандидати за чланство у ЕУ нису у обавези извјештавати према основним индикаторима макроекономских неравнотежа. Ипак, у ЦББиХ смо, са циљем дијељења наше перцепције о ризицима у домаћој економији, одлучили објављивати годишњи Извјештај о макроекономским неравнотежама. Сматрамо да на овај начин доприносимо процесу ЕУ интеграција земље. Иако су индикатори израчунати у ЦББиХ, колико је било могуће у складу са индикаторима објављеним на Еуростат-у (https://ec.europa.eu/eurostat/web/macroeconomic-imbalances-procedure/information-data), свако директно поређење БиХ са ЕУ, без узимања у обзир специфичности земље, чак и под претпоставком да су сви индикатори у потпуности хармонизовани, треба избјегавати. Земље ЕУ су досегле одређени ниво развоја, иако међу њима постоје значајне разлике, и ђелују у јединственом окружењу, у смислу законске регулативе. БиХ је мала, отворена економија, далеко испод просјечног нивоа развоја чланица ЕУ. Самим тим, за очекивати је постојање одређених дисбаланса у периодима брже конвергенције ка ЕУ. Такође, у обзир се мора узети и иницијални ниво неког индикатора, или његов вишегодишњи просјек, приликом оцјене да ли промјена у години која се посматра представља смањење или пораст неравнотеже. Посљедње је посебно случај ако су промјена и референтна вриједност индикатора различитог преџнака. Судећи према сету квантитативних показатеља макроекономских неравнотежа, у Босни и Херцеговини су, у 2023. години, забиљежене интерне неравнотеже у виду континуиране високе стопе незапослености и високог раста цијена некретнина, те спољна неравнотежа везана уз даљњи раст јединичних трошкова рада који негативно ђелују на конкурентност.

Надамо се да ће наш додатни кључни аналитички извјештај резултовати не само значајним бројем читалаца, него и да ће стимулисати аналитичко извјештавање и примијењена макроекономска истраживања, са циљем бољег разумијевања трендова и ризика у домаћој економији.