Представници ЦББиХ на састанку на експертском нивоу између ЕК и земаља кандидата за чланство

Представница Централне банке Босне и Херцеговине (ЦББиХ), др. Белма Чолаковић, присуствовала је састанку на експертском нивоу, у вези с израдом прољећног круга средњорочних макроекономских пројекција Европске комисије (ЕК) за земље кандидате. Састанак је одржан у Бриселу.

Експертски састанци за макроекономске пројекције су редовни, а одржавају се полугодишње, по позиву ЕК за представнике институција земаља кандидата за чланство, у правилу, централних банака и министарстава финансија. У случају Босне и Херцеговине, састанцима присуствују представници ЦББиХ и Дирекције за економско планирање БиХ. Пројекције ЕК за земље кандидате, и пројекције самих земаља кандидата су усклађене, и објављују се у мају и новембру.

Ови експертски састанци су врло битни из неколико аспеката. Како је комуникација и размјена информација отворена, на техничком нивоу, и двосмјерна, земљама кандидатима за чланство се омогућава да са ЕК искомуницирају неке битне трендове или догађаје, и њихове очекиване ефекте на економије земаља кандидата за чланство. На тај начин се обезбјеђује да обје стране дијеле исте информације везане за макроекономске трендове у земљама кандидатима, а затим се разговара о очекиваним ефектима. С друге стране, ЕК током мултилатералних састанака подијели своја виђења глобалних трендова, њихових очекиваних ефеката на економију Европске уније (ЕУ), те очекивања везана за средњорочне трендове и повезане ризике, који резултирају пројекцијама економске активности у ЕУ. За све земље кандидате за чланство ово су битне информације, јер је потражња ЕУ за домаћим производима значајан генератор економске активности. У суштини, овакви састанци стварају подлогу за аргументовану размјену перцепција и очекивања везаних за економије земаља кандидата за чланство, што је битно и са аспекта касније оцјене ЕК на неке од формалних докумената које земља доставља ЕУ у процесу ЕУ интеграција.  

Први састанак у 2025. години је био посебно битан, због драматичног раста неизвјесности на глобалном нивоу, али и унутар домаћег макроекономског простора. Међу глобалним трендовима, посебно се издваја све извјеснији пуни трговински рат, а посљедице су, у овом моменту, још увијек несагледиве. У случају очекиваних трендова у ЕУ, поред утицаја тарифа САД-а, неки од фактора који ће сигурно утицати на ревизију ранијих објава макроекономских пројекција за ЕУ су и уклањање ограничења на јавни дуг Њемачке, те најаве значајно веће потрошње везане за јавну инфраструктуру и одбрану међу чланицама ЕУ. На страни БиХ, спирала између плата и инфлације постаје све снажнија, а посљедње измјене везане за тржиште рада су без преседана, што знатно отежава калибрацију очекиваних ефеката у пројекционом хоризонту. Додатно, постоје назнаке и могућег слабљења конкурентности домаће привреде. За сада је готово извјесно да ће и ЕЦ и ЦББиХ ревидирати своје пројекције за БиХ са прољећним кругом макроекономских пројекција. У односу на јесењи круг пројекција из 2024. године, између осталог, очекује се да ће инфлација бити ревидирана на више, а економска активност на ниже.  

Слика: Wikimedia Commons