ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР Финансијски сектор у БиХ Финансијски сектор укључује све резидентне институције које су ангажоване у финансијском посредовању или везаним допунским финансијским активностима. Финансијски сектор у БиХ чине Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ), банке и остале финансијске институције (ОФИ).Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) представља монетарне власти у БиХ, основана је 1997. године, циљеви и задаци које обавља су дефинисани Законом о Централној банци БиХ (Сл. гласник БиХ бр. 1/97, 29/02, 8/03, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06).Банке су институције које се баве прикупљањем депозита и давања кредита као и другим пословима у складу с важећим ентитетским Законима о банкама (Сл. новине Федерације БиХ бр. 39/98, 32/00, 48/01, 27/02, 41/02, 58/02, 13/03, 19/03 и 28/03 и Сл. гласник Републике Српске 44/03).Развојна банка Федерације БиХ је дефинисана Законом о Развојној банци Федерације БиХ (Сл. новине Федерације БиХ 37/08) као посебна финансијска институција и укључује се у податке монетарне статистике.Остале финансијске институције (ОФИ) се баве финансијским посредовањем и помажу функционисању различитих сегмената финансијског система, не прикупљају депозите, њихов рад је регулисан важећим ентитетским законима. Сектор ОФИ у БиХ чине: осигуравајућа друштва, инвестициони фондови, друштва за лизинг, микрокредитне организације, брокерске куће и берзе.Статистика Финансијског сектора БиХ, коју објављује Централна банака БиХ, од децембра 2011. године састоји се од статистике Монетарног сектора и статистике Сектора Осталих финансијских институција (ОФИ). МОНЕТАРНИ СЕКТОР Методолошки основ Компилација и презентација статистике финансијског сектора у Босни и Херцеговини се врши у складу с основним правилима из ММФ-овог Приручника за монетарну и финансијску статистику (MFSM 2000) и Водича за компилацију монетарне и финансијске статистике (2007). Кориштењем наведених правила и концепата, те јединственог приступа за идентификовање, класификовање и књижење стања финансијских и нефинансијских средстава и обавеза финансијског сектора, промовише се конзистентност између података кредитора и дужника на међународном нивоу, осигурава се конзистентност с другим сетовима макростатистика и омогућава поређење између земаља.Монетарна статистика је важан дио макроекономског статистичког система једне земље, састоји се од података о стању и токовима финансијских и нефинансијских средстава и обавеза финансијског сектора једне земље. Монетарна статистика коју производи и публикује ЦББиХ производи хармонизоване податке о стању финансијских и нефинансијских средстава и обавеза финансијског сектора Босне и Херцеговине, с тенденцијом да у будућности прошири обухват и на токове, у складу с расположивим ресурсима. Монетарна статистика коју је публиковала ЦББиХ од августа 1997. до септембра 2011. године обухватала је податке ЦББиХ и банака из БиХ. Почевши од података за октобар 2011. године монетарна статистика је проширена статистиком сектора осталих финансијских институција (ОФИ) у БиХ, те су на тај начин доступни подаци за укупан финансијски сектор у БиХ произведени у складу с методологијом ММФ-а. Важно је напоменути да су до сада објављивани подаци монетарног сектора ревидирани у складу с новом методологијом, ретроактивно на мјесечној основи од јануара 2006. године. Монетарна статистика коју је Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) произвела ретроактивно, с почетком од 2006. године, по новој методологији ММФ-а објављена је у International Financial Statistics (IFS), издање за децембар 2011. године, чиме је и званично потврђен квалитет и конзистентност новопроизведене статистике монетарног сектора с претходном. Статистика сектора ОФИ представља потпуно нову статистику коју компилира и публикује ЦББиХ, подаци су расположиви такође ретроактивно од 2006. године на годишњем а од 2011 на полугодишњем нивоу. Извори података Извори података за компилацију монетарне статистике јесу ЦББиХ, банке из БиХ и Развојна банка Федерације БиХ. Закључно с октобром 2011. године 29 банака и Развојна банка Федерације БиХ је укључено у монетарну статистику коју публикује ЦББиХ на мјесечној основи.За компилацију статистике сектора ОФИ у БиХ извори података су све институције из сљедећих подсектора: осигуравајућа друштва, инвестициони фондови, друштва за лизинг, микрокредитне организације, брокерске куће и берзе. Активности на покретању статистике сектора ОФИ покренуте су 2006. године, постепеним укључивањем наведених подсектора, тако су формиране серије од пет година. До 2010. године статистика сектора ОФИ је компилирана на годишњој основи, од јуна 2011. године је на полугодишњој основи, с тенденцијом да пређе у кварталну статистику по захтјеву ММФ-а, кад се обезбиједе одговарајући услови. На крају 2010. године 113 институција из сектора ОФИ је укључено у редовну систематизовану статистику коју публикује ЦББиХ, почевши од октобра 2011. године. Дисеминација података се врши и за укупан сектор ОФИ у БиХ, а такође и за сваку подгрупу посебно. Компилација и презентација података Компилација података за израду монетарне статистике од наведених извјештајних јединица се врши путем стандардних извјештајних форми. Подаци се прикупљају и достављају Служби за статистику монетарног и финансијског сектора Централне банке, у складу с договореним роковима, електронским путем у Excel формату, а по потреби и у другом електронском формату. Компилација стандардних извјештајних форми биланса стања и консолидованих прегледа је организована кроз први и други ниво. 1. Први ниво компилације подразумијева прикупљање података путем стандардних извјештајних форми о стању средстава и обавеза појединачних извјештајних јединица. Сљедећа фаза је агрегирање извјештајних јединица у секторске билансе стања. Секторски биланси садрже детаљне податке о стању финансијских и нефинансијских средстава и обавеза подсекторског биланса Централне банке, банака (депозитарних институција) и ОФИ-ја. Прикупљају се сљедеће стандардне извјештајне форме: 1SR – Биланс стања Централне банке, 2SR – Биланс стања банака, и 4SR – Биланс стања ОФИ. 2. Други ниво компилације подразумијева консолидацију података из секторских биланса стања у консолидоване прегледе. Монетарни преглед је консолидовани преглед депозитарних институција са својим компонентама, односно консолидованим прегледом Централне банке (монетарне власти) и консолидованим прегледом банака. Монетарни преглед садржи срж података за макроекономску анализу, као што су подаци о стању обавеза банака које су компонента новца у ширем смислу ријечи по националној дефиницији, стања потраживања банака од других сектора економије, а такође садржи и потраживања и обавезе према нерезидентима као и остала средства и обавезе. Монетарни преглед омогућава праћење механизма мултиплицирања монетарне базе у монетарни агрегат новчану масу на нивоу државе. Монетарни преглед је основни алат за креаторе монетарне политике у процесу формулисања и контролисања смјерница монетарне политике. Консолидовани прегледи су: Биланс стања Централне банке (монетарне власти), Консолидовани преглед комерцијалних банака у Босни и Херцеговини, Монетарни преглед (настаје консолидацијом консолидованог прегледа монетарних власти и консолидованог прегледа комерцијланих банака у Босни и Херцеговини), Консолидовани преглед сектора ОФИ у Босни и Херцеговини, (због постојећих проблема у вези са секторизацијом у БиХ, за сектор ОФИ се тренутно не објављује консолидовани преглед, уз напомену да ће се у будућности радити на том да се званично објаве консолидовани подаци сектора ОФИ), Консолидовани преглед укупног финансијског сектора у Босни и Херцеговини (настаје консолидацијом монетарног прегледа и консолидованог прегледа осталих финансијских институција у Босни и Херцеговини). Кад буде расположив консолидовани преглед сектора ОФИ, биће могуће произвести консолидовани преглед цијелог финансијског сектора у БиХ. Ревизија података Ревизија публикованих података се врши првог наредног извјештајног мјесеца у случају:- доставе нових коригованих информација и података од извјештајних јединица- методолошких промјена у процедурама компилације биланса стања и консолидованих прегледа.Ревидирани подаци се означавају фуснотом којом се објашњава настала промјена. Ревизија података у серијама података се врши од момента настанка промјене која је резултирала промјеном у серији података, ако постоје услови за то.Ако дође до промјене у презентацији као што је: публиковање новог индикатора, инструмента или слично, историјска серија података се ревидира од момента увођења новог индикатора, ако постоје одговарајући услови за то. Правила, концепти и принципи за компилацију биланса стања и консолидованих прегледа У процесу компилације стандардних форми извјештавања биланса стања и консолидованих прегледа поштују се сљедећа правила и концепти: а) Јединица националне валуте (домаћа валута) - стандардна јединица за презентовање података монетарне статистике је национална валута, конвертибилна марка (КМ). У складу с тим, стања средстава и обавеза у билансу стања деноминирана у страној валути се прерачунавају у домаћу валуту. Стања у страној валути се прерачунавају у домаћу валуту примјењујући средњи курс, одговарајуће валуте, из курсне листе Централне банке, на посљедњи дан извјештајног мјесеца на који се биланси стања односе; б) Вредновање - основни принцип за процјену вриједности финансијских средстава и обавеза у извјештајима је кориштење тржишних цијена или процјена тржишних цијена за вредновање финансијске активе и пасиве у билансу стања. Овај принцип вредновања се примјењује на активу и пасиву у форми депозита и кредита, као и већине категорија осталих потраживања и пасиве и за пасиву у форми акција и хатија од вриједности. У складу с Приручником ММФ-а за монетарну и финансијску статистику (2000), обрачунате камате на депозите, кредите и хартије од вриједности, осим акција, укључене су у преостали износ финансијске активе или пасиве, умјесто да буду третиране као дио остале активе или остале пасиве. Накнаде, провизије, таксе и слична плаћања се сматрају приходом и у складу с тим су искључени из овог принципа вредновања. Стање финансијске активе и пасиве се вреднује на основу тржишних цијена важећих за вријеме припреме биланса стања; ц) Резидентност - за правилну израду извјештаја биланса стања првенствено је неопходно дефинисати разлике између резидената и нерезидената. Резидентност клијената се одређује на основу центра економског интереса институционалне јединице. Све јединице које имају пребивалиште, сједиште, мјесто обављања дјелатности, фиксну активу, центар економског интереса на територији земље у којој су укључене у значајан број економских активности се третирају као резиденти. Принципи за компилацију биланса стања и даљу консолидацију су: а) Агрегација - принцип агрегације подразумијева агрегирање података о залихама или стању за све институционалне јединице у оквиру сектора или подсектора или агрегирање активе и пасиве по стандардним категоријама; б) Консолидација - принцип консолидације подразумијева елиминацију стања која се јављају између извјештајних јединица, резидената земље исте групе у којој су груписани. Институционалне јединице укључују сједишта или филијале, гдје се подаци консолидују елиминацијом међусобних потраживања и обавеза; ц) Нетирање - основни принцип за компилацију монетарне статистике према Приручнику за МФС јесте да податке треба прикупљати на бруто основи, што значи да потраживања према одређеном клијенту не треба пребијати с обавезама према том истом клијенту. У изузетним случајевима неопходно је компилирати податке на нето основи јер нису доступни подаци на бруто основи, али је битно направити разлику између компилирања и презентовања података на нето основама због аналитичке корисности тих података (нпр. неке категорије податка у монетарном прегледу, као што су страна актива, потраживања од централне владе и остале ставке презентиране су на нето основи из практичних разлога за аналитичке сврхе). Стандардне извјештајне форме Прикупљају се три врсте стандардних извјештајних форми које представљају билансе стања, тј. преглед финансијских средстава и обавеза као и нефинансијске активе одређених подсектора у оквиру финансијског сектора, усклађене с методологијом препорученом у ММФ-овом Приручнику за монетарну и финансијску статистику, како слиједи: 1SR - Биланс стања Централне банке - извјештај 1SR укључује податке финансијских и нефинансијских средстава и обавеза Централне банке, укључујући и средства и обавезе Централног уреда Централне банке и свих главних јединица и филијала Централне банке. 2SR - Биланс стања банака - извјештај 2SR укључује финансијска и нефинансијска средства и обавезе банака које имају дозволу за рад надлежне агенције за банкарство као и финансијска и нефинансијска средства и обавезе Развојне банке Федерације Босне и Херцеговине. Банке за доставу података Централној банци користе извјештај 2SR – проширени, који у односу на оригинални извјештај 2SR, укључује детаљнију подјелу по секторима. Циљ овог извјештаја је да произведе хармонизоване податке о стању финансијске и нефинансијске активе и пасиве свих резидентних јединица финансијског сектора које креирају пасиву укључену у националну дефиницију новчане масе. Овај извјештај треба укључити и обрачун средстава за банке које пролазе кроз процес реорганизације или које су у процесу ликвидације. 4SR - Биланс стања ОФИ - извјештај 4SR укључује податке о финансијским и нефинансијским средствима и обавезама свих осталих резидентних финансијских институција из Босне и Херцеговине и производи хармонизоване податке цијелог сектора ОФИ у Босни и Херцеговини. Овај извјештај, по могућности, требао би обухватити податке за све јединице у сектору финансијских институција, осим депозитних институција које су обухваћене извјештајима 1SR и 2SR. Класификација активе и пасиве по финансијским инструментима у стандардним извјештајним формама Оквирну структуру биланса стања Централне банке (1SR), банака (2SR) и ОФИ-ја (4SR) чине сљедећи финансијски инструменти. Зависно од врсте извјештајне јединице одређени инструменти ће се појавити у извјештају: АктиваМонетарно злато и SDR - специјална права вучења,Валута и депозити,Хартије од вриједности осим акција,Кредити (зајмови),Акције и остали властити капитал,Техничке резерве за осигурања,Финансијски деривати,Остала потраживања,Нефинансијска активаПасива Новац у оптицају Депозити укључени у новчану масу Депозити искључени из новчане масе Хартије од вриједности осим акција укључене у новчану масу Хартије од вриједности осим акција искључене из новчане масе Кредити Техничке резерве осигурања Остала пасива Акције и други капитал Детаљније објашњења о карактеристикама финансијских инструмената и извјештајни обрасци су доступни на веб страници ЦББиХ, фолдер Статистика / фолдер Финансијски сектор / Нова методологија / Упутство за компилацију и презентацију монетарног и финансијског сектора на основу стандардних извјештајних форми / Извјештајне форме 1SR, 2SR, 2SR проширени и 4SR. Класификација институционалних јединица у секторе за израду стандардних извјештајних форми Институционалне јединице се разликују према својим економским циљевима, функцијама и дјеловању, те се групишу у секторе са сличним карактеристикама. Институционалне јединице се класификују у стандардним извјештајним формама у сектор нерезидената и резидентне секторе: а) Сектор нерезиденти (све нерезидентне институционалне јединице се укључују збирно у позицију нерезидената у оквиру одређеног финансијског инструмента),б) Резидентни сектори (све резидентне институционалне јединице се класификују у оквиру одређеног финансијског инструмента у складу с доље наведеним објашњењем) јесу: - Финансијске институције које чине: Централна банка, остале депозитарне институције банке, остале финансијске институције: осигуравајућа друштва и пензиони фондови, остали финансијски посредници, осим осигуравајућих друштава и пензионих фондова, финансијски посредници, - Нефинансијске институције се дијеле на: - Јавне нефинансијске институције које контролише и оснива држава, с најмање 50% учешћа, а обављају дјелатности од општег интереса,- Приватне (остале) нефинансијске институције које се баве производњом и продајом добара и услуга за потребе тржишта и у већинском су приватном власништву правних или физичких лица и обављају дјелатности у циљу стицања добити,- Влада, која се дијели на: - Централну владу - за израду монетарне статистике Централне банке у централну владу се укључују институције на нивоу Босне и Херцеговине, владе ентитета Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, влада Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, Фондови социјалне сигурности на нивоу ентитета, - Локалну владу - за израду монетарне статистике Централне банке локална влада у Босни и Херцеговини укључује владе кантона и општине.За правилну класификацију сектора владе у Босни и Херцеговини у стандардним извјештајним формама користи се Упутство о класификацији буџетских корисника и ванбуџетских фондова у Босни и Херцеговини, које је припремила Служба за статистику монетарног и финансијског сектора ЦББиХ.- Становништво или домаћинства могу сачињавати једна или више особа које сопственим или заједничким радом остварују приходе продајом робе или услуга на тржишту, троше стечени приход и дијеле мјесто становања. Сектор становништва укључује појединце, кућне радиности, самосталне занатске радионице, самосталне трговинске радње, итд.- Непрофитне институције су на услузи становништву и немају за основни циљ стицање профита, иако профит могу остварити кроз обављање дјелатности. Овај сектор укључује: хуманитарне организације, вјерске организације, спортске клубове, политичке партије, синдикалне организације, привредне коморе, итд. У стандардним извјештајним формама, позиције које се односе на становништво и непрофитне институције које служе становништву приказане су заједно као „остали резидентни сектори“. Дисеминација података Подаци монетарне статистике ЦББиХ произведени на основу нове методологије ММФ-а за монетарну статистику објављују се мјесечно у „International Finanancial Statistics - IFS“, почевши од издања за децембар 2011. године. Интернет страница Централне банке Подаци монетарног сектора се објављују у складу с Календаром за објављивање података финансијског сектора, 4-5 седмица по истеку извјештајног мјесеца за монетарни сектор. Подаци сектора ОФИ у БиХ публикују се 5-6 мјесеци по истеку извјештајног периода.На интернет страници Централне банке објављују се и: 1SR - Биланс стања Централне банке, мјесечно 2SR - Биланс стања банака Босне и Херцеговине, мјесечно, и 4SR - Биланс стања ОФИ Босне и Херцеговине, полугодишње Консолидовани прегледи пратеће табеле о монетарном сектору Босне и Херцеговине на мјесечној основи, кредитима, депозитима по рочној, валутној и секторској структури, каматним стопама, обавезној резерви, просјечним курсевима, платним трансакцијама, куповини и продаји КМ Упутство за компилацију и презентацију монетарног и финансијског сектора на основу стандардних извјештајних форми Стандардне извјештајне форме за достављање података – 1SR, 2SR (2SR проширени) и 4SR. Разлике у подацима финансијског сектора, нова методологија / претходна методологија Методолошка објашњења Архива података монетарног сектора који су били прије објављени на веб страници ЦББиХ, по претходној методологији за период од августа 1997. до септембра 2011. године. Мјесечни подаци су доступни корисницима и кроз кварталне билтенe и годишњи извјештај и мјесечне информације за Централну банку, а објављују се на интернет страници Централне банке. Садржај табела које се објављују на веб страници ЦББиХ дат је укратко у тексту који слиједи: Табела 1. Монетарни агрегати Готовина изван монетарних власти је преузета из Биланса стања ЦББиХ и представља готов новац изван Централне банке (монетарних власти). Депозити комерцијалних банака и остали преносиви депозити код монетарних власти представљају средства комерцијалних банака и осталих домаћих сектора (осим депозита централне владе) на рачунима код ЦББиХ. Централна влада представља институције БиХ, владе ентитета, ентитетске фондове социјалне сигурности / заштите и Брчко Дистрикта. Фондови социјалне сигурности / заштите на ентитетском нивоу (из Федерације БиХ: Фонд ПИО, Фонд здравства Федерације БиХ, Фонд за запошљавање Федерације БиХ, а из Републике Српске: Фонд пензијског и инвалидског осигурања РС, Фонд здравства РС, Фонд за запошљавање РС и Фонд за дјечију заштиту РС) класификовани су на ниво централне владе. Готовина изван банака је преузета из Биланса стања ЦББиХ (табела 3) и представља готов новац у оптицају изван Централне банке (монетарних власти) и готов новац изван комерцијалних банака. Преносиви или трансферибилни депозити у домаћој валути су преузети из Монетарног прегледа (табела 2) и представљају депозите нецентралне владе (депозите кантона и општина), депозите јавних и приватних предузећа, осталих финансијских институција и депозите осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Остали депозити у домаћој валути, преносиви и остали депозити у страној валути су преузети из Монетарног прегледа (табела 2) и представљају остале депозите нецентралне владе (депозите кантона и општина), остале депозите јавних и приватних предузећа и приватних (осталих) финансијских институција и остале депозите осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Резервни новац (примарни новац или монетарна база) је у цијелости преузет из Биланса стања ЦББиХ (табела 3), а чине га готов новац изван монетарних власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих домаћих сектора (осим централне владе) код монетарних власти. Према националној дефиницији, новчану масу чине сви преносиви и остали депозити домаћих небанкарских и невладиних сектора и сектора локалне владе у домаћој и страној валути. Значи, у новчану масу се не укључују депозити централне владе, депозити банака и депозити нерезидената. Депозити ентитетских фондова социјалне сигурности / заштите прикључени су централној влади на ентитетском нивоу и тиме искључени из Новчане масе или Монетарних агрегата. Монетарни агрегат М1 чине готовина изван банака и преносиви депозити у домаћој валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Монетарни агрегат QМ је дефинисан као истоимена позиција у Монетарном прегледу (табела 2) и обухвата остале депозите у домаћој валути, преносиве и остале депозите у страној валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Новчану масу М2 чине монетарни агрегати, новац М1 и квази-новац QМ. Табела 2. Монетарни преглед Монетарни преглед приказује консолидоване податке Биланса стања ЦББиХ - монетарних власти (табела 3) и Консолидованог биланса комерцијалних банака БиХ (табела 4). Нето страна актива представља разлику између збира страних актива ЦББиХ - монетарних власти и комерцијалних банака БиХ и збира страних пасива ЦББиХ - монетарних власти и комерцијалних банака БиХ. Домаћи кредити представљају потраживања комерцијалних банака од свих домаћих сектора, уз напомену да су потраживања од централне владе исказана у нето износу, тј. умањена за депозите централне владе код ЦББиХ и код комерцијалних банака БиХ. Централна влада представља институције БиХ, владе ентитета, ентитетске фондове социјалне сигурности / заштите и Брчко Дистрикта. Према новој методологији, фондови социјалне сигурности / заштите се класификују на ниво централне владе као ентитетски ванбуџетски фондови, што се директно одражава на податке о нето потраживањима од централне владе у Монетарном прегледу. Новац М1 чине готовина изван банака и преносиви депозити у домаћој валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе и депозита банака) и депозита нерезидената. Квази-новац, QМ, обухвата остале депозите у домаћој валути, преносиве и остале депозите у страној валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе и депозита банака) као и нерезидената. Новчану масу М2 чине монетарни агрегати, новац, М1 и квази-новац, QМ. Осталу пасиву чине хартије од вриједности, кредити, акције и други капитал и остале ставке (нето). Према новој методологији, као посебни финансијски инструменти на страни пасиве се исказују кредити (уз које се додаје обрачуната камата), као и акције и други капитал. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране (нераспоређене) ставке активе. У остале ставке (нето) су такође укључени и ограничени депозити, противставке фондова и владини фондови за кредитирање.За израду Монетарног прегледа се користи билансни приступ по којем се обавезе новца у ширем смислу банака вежу за њихова потраживања по основу кредита према нерезидентима и секторима домаће економије. Такав билансни приступ у Монетарном прегледу веже обавезе новца у ширем смислу за страна средства и обавезе као и потраживања и обавезе према влади. На тај начин се монетарна статистика веже за платни биланс и статистику владиних финансија. Табела 3. Биланс стања Централне банке БиХ Страна актива ЦББиХ - монетарних власти обухвата злато, девизе у трезору ЦББиХ, девизне депозите код иностраних банака, располагање SDR-ом, стране хартије од вриједности и остало. Потраживања од домаћих сектора представљају потраживања од радника ЦББиХ за дате дугорочне кредите и потраживања од комерцијалних банака по основу рачуна поравнања. Резервни новац (примарни новац или монетарна база) чине готов новац изван монетарних власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих домаћих сектора (осим централне владе) код монетарних власти. Готовина изван банака представља готов новац у оптицају изван Централне банке (монетарних власти) и готов новац изван комерцијалних банака. Страна пасива ЦББиХ обухвата краткорочне обавезе према нерезидентима, депозите нерезидената и остале краткорочне обавезе према нерезидентима и обавезе према ММФ-у (рачуни 1 и 2). Депозити централне владе код ЦББиХ представљају преносиве и остале депозите институција БиХ, влада ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности и Брчко Дистрикта у домаћој валути. Акције и други капитал обухватају акционарски капитал, резултат текуће године, опште и посебне резерве и прилагођавање / поновно утврђивање вриједности. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране (нераспоређене) ставке активе.Додатак Билансу стања Централне банке БиХ, гдје је секторски приступ примаран, дат је у Excel sheetu, Прилогу 3.а 1SR - Биланс стања Централне банке БиХ, код ког је приоритет дат финансијским инструментима (види детаљније у даљем тексту). Прилог 3.а 1SR - Биланс стања Централне банке БиХ 1SR - Биланс стања Централне банке БиХ представља биланс стања ЦББиХ, састављен на бруто основи, у складу са стандардном класификацијом финансијских инструмента који се даље дијеле на секторе по правилу резидентности. Специфично за извјештај 1SR, за разлику од осталих извјештаја, је да на страни активе садржи монетарно злато и SDR, док се на страни пасиве исказује новац у оптицају и рачуни 1. и 2. за чланство у ММФ-у. Табела 4. Консолидовани биланс комерцијалних банака БиХ Консолидовани биланс комерцијалних банака обухвата консолидоване билансе резидентних комерцијалних банака које покривају: Главна јединица Сарајево, Главна јединица Мостар, Главна банка Републике Српске, Брчко Дистрикт (од јула 2001. године до новембра 2002. године), НБРС (до децембра 1998.) и НББиХ (до новембра 2002). Консолидована су међусобна потраживања и обавезе између резидентних комерцијалних банака. Резерве банака састоје се од готовине у трезорима банака и депозита банака код ЦББиХ. Страна актива комерцијалних банака обухвата: девизе у трезорима, преносиве и остале депозите у страној валути код нерезидената, кредите нерезидентима, хартије од вриједности нерезидената у страној валути и остала потраживања од нерезидената. Потраживања од генералне владе обухватају потраживања од свих нивоа влада: централне владе (институције БиХ, владе ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности и Брчко Дистрикта) и нецентралне владе (влада кантона и општинских влада). Потраживања од осталих домаћих сектора обухватају: потраживања од нефинансијских јавних предузећа, нефинансијских приватних предузећа, осталих финансијских институција и осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Биланс стања комерцијалних банака Федерације БиХ садржи поред активног подбиланса и податке пасивног подбиланса. Пасивни подбиланс садржи обавезе по страним кредитима и старој девизној штедњи грађана до 31. марта 1992. године. Ове обавезе ће преузети Министарство финансија Федерације БиХ у процесу приватизације банке у складу с ентитетским Законом о почетном билансу предузећа и банака и Законом о приватизацији. Депозити централне владе укључују преносиве и остале депозите у домаћој и страној валути институција БиХ, влада ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности / заштите и Брчко Дистрикта. Преносиви и остали депозити других домаћих сектора у домаћој и страној валути представљају обавезе банака према нецентралној влади (кантона и општина), нефинансијским јавним предузећима, нефинансијским приватним предузећима, осталим финансијским институцијама и осталим домаћим секторима (становништву, непрофитним институцијама и осталим некласификованим секторима). Страна пасива комерцијалних банака обухвата обавезе банака према нерезидентима по основу преносивих и осталих депозита, кредита, хартија од вриједности, трговинских кредита и аванса и осталих рачуна дуговања. Према новој методологији, кредити на страни пасиве су приказани као посебан финансијски инструмент, уз које се додаје обрачуната камата.Aкције и други капитал обухватају акционарски капитал, задржани приход, резултат текуће године, опште и посебне резерве и прилагођавање / поновно утврђивање вриједности. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране (нераспоређене) ставке активе. Остале ставке (нето) такође обухватају и ограничене депозите. Додатак Консолидованом билансу комерцијалних банака БиХ, гдје је секторски приступ примаран дат је у Excel sheetu, Прилогу 4.а 2SR - Биланс стања банака БиХ, код ког је приоритет дат финансијским инструментима (види детаљније у даљем тексту).У складу с најновијом важећом регулативом, комерцијалне банке у БиХ су обавезне примјењивати Међународне рачуноводствене стандарде и Међународне стандарде за финансијско извјештавање, којим се прописује нови начин књиговодственог евидентирања кредита, тј. враћањем из ванбилансне евиденције у биланс кредита «Е» категорије, камате по неквалитетној активи, те измјене обрачуна општих и посебних резервисања. Банке из Републике Српске су почеле с примјеном наведене регулативе на крају децембара 2010. године, а банке из Федерације БиХ ће с примјеном почети у децембру 2011. године. Прилог 4.а 2SR – Биланс стања комерцијалних банака БиХ 2SR представља агрегирани биланс стања свих банака из БиХ, састављен на бруто основи у складу са стандарном класификацијом финансијских инструмента препорученом од ММФ-а, а који се даље дијеле по секторима и по валутама. Специфичност извјештаја је да на страни пасиве депозите разврстава према укључености у новчану масу на: депозите укључене у новчану масу и депозите искључене из новчане масе. Депозити укључени у новачну масу обухватају преносиве и остале депозите свих домаћих резидентних сектора осим централне владе и банака. Депозити искључени из новчане масе укључују депозите нерезидената и депозите централне владе као и депозите резидентних банака. Табела 5. Консолидовани биланс комерцијалних банака Федерације БиХ Консолидовани биланс комерцијалних банака Федерације БиХ обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака са сједиштем на територији Федерације БиХ за које су надлежне Главна јединица Сарајево и Главна јединица Мостар. На крају октобра 2011. године, 19 банака из Федерације БиХ и Развојна банка Федерације БиХ, укључено је у редовну статистику монетарног сектора. За све позиције вриједи напомена из табеле 4. Табела 6. Консолидовани биланс комерцијалних банака Републике Српске Консолидовани биланс комерцијалних банака Републике Српске обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака са сједиштем на територији Републике Српске за које је надлежна Главна банка Републике Српске ЦББиХ у Бањој Луци. На крају октобра 2011, 10 банака из Републике Српске је укључено у редовну статистику монетарног сектора коју публикује ЦББиХ. За све позиције вриједи напомена из табеле 4. Табела 7. Активне каматне стопе комерцијалних банака Активне каматне стопе комерцијалних банака представљају просјек мјесечних каматних стопа комерцијалних банака на краткорочне и дугорочне кредите одобрене приватним предузећима и удружењима и становништву, исказане на годишњем нивоу. Подаци за године представљају просјек посљедњег мјесеца извјештајне године. Основа за израчунавање пондерисаних просјека јесу износи новопласираних кредита који су уз припадајућу каматну стопу реализовани у извјештајном мјесецу. До децембра 2006. године подаци о каматним стопама на кредите у КМ обухватали су каматне стопе на кредите у КМ и кредите у КМ с валутном клаузулом. Од јануара 2007. године проширен је обим прикупљања података о пондерисаним просјечним каматним стопама комерцијалних банака на кредите истих сектора у КМ, у КМ с валутном клаузулом (везане за EUR), кредите у страној валути и кредите по кредитним картицама становништву, по истој методологији. Податке о просјечним каматним стопама на кредите приватним предузећима и становништву у страној валути доставља мали број банака, те се из тог разлога не могу сматрати релевантним податком о просјеку за БиХ. Табела 8. Пасивне каматне стопе комерцијалних банака Пасивне каматне стопе комерцијалних банака представљају просјек мјесечних каматних стопа комерцијалних банака исказан на годишњем нивоу на новопримљене депозите по виђењу и орочене и штедне депозите приватних предузећа и удружења и становништва. Подаци за године представљају просјек посљедњег мјесеца извјештајне године. Основа за израчунавање пондерисаних просјека јесу износи прикупљених депозита уз припадајућу каматну стопу у извјештајном мјесецу. До децембра 2006. године подаци о каматним стопама на депозите у КМ су обухватали каматне стопе на депозите у КМ и депозите у КМ с валутном клаузулом. Од јануара 2007. године проширен је обим прикупљања података о пондерисаним просјечним каматним стопама комерцијалних банака на депозите истих сектора у КМ, у КМ с валутном клаузулом (везане за EUR) и депозите у страној валути, по истој методологији. Податке о просјечним каматним стопама на депозите у КМ с валутном клаузулом приватних предузећа и становништва доставља мали број банака, те се из тог разлога не могу сматрати релевантним податком о просјеку за БиХ. Табела 9. Укупни депозити и кредити Укупни депозити јесу депозити свих резидентних сектора код банака које су укључене у финансијске активности и издају обавезе укључене у националну дефиницију новца у ширем смислу ријечи. Депозити се дијеле на: преносиве (трансферибилне) и остале депозите. Преносиви депозити су расположиви на захтјев без накнада и ограничења, могу се директно употријебити за плаћања трећим лицима, укључују и посебне штедне рачуне с којих је дозвољен пренос средстава на преносиве депозите. Остали депозити дозвољавају аутоматско повлачење средстава али не и плаћање трећим лицима, штедне и орочене депозите, остале депозите - остало. Уз депозите се додаје и обрачуната камата. Према претходној методологији депозити су се дијелили на основу оригинално уговорене рочности на депозите по виђењу и орочене и штедне. Евидентно је прелијевање знатног дијела депозита из бивше категорије „депозити по виђењу“ у садашњу категорију „осталих депозита” због претходно наведених карактеристика депозита. Укупни кредити су кредити које су пласирале комерцијалне банке свим резидентним секторима. Према рочности кредити за све секторе се дијеле на краткорочне (до једне године) и дугорочне кредите (преко једне године). Уз кредите се додаје и обрачуната камата. С обзиром да су у претходној статистици сви кредити сектору генералне владе класификовани само као краткорочни кредити у складу са структуром извјештајне форме, увођењем нове извјештајне форме за банке кредити се дијеле према оригинално уговореној рочности на краткорочне и дугорочне кредите, за све секторе а и сектор владе. То је резултирало прелијевањем већег дијела краткорочних кредита сектору генералне владе у дугорочне кредите, што се одразило на серију података о кредитима по рочности. Табела 10. Секторска структура депозита код комерцијалних банака Ова табела депозита код комерцијалних банака представља укупне преносиве и остале депозите у КМ и страној валути, распоређене по резидентним секторима у складу с класификацијом институционалних јединица у секторе. Прилог 10.а Аналитички преглед депозита код комерцијалних банака У сврху лакшег приступа подацима за анализе депозита, израђен је садржајан прилог у Excel формату који обезбјеђује серију податка о депозитима резидентних сектора код комерцијалних банака за период од јанура 2006. године и даље. У прилогу су депозити разврстани по рочној, валутној и секторској класификацији. Депозити с валутном клаузулом везаном за EUR, CHF или неку другу страну валуту евидентирају се у колони КМ. Табела 11. Депозити становништва по рочности С обзиром на велику аналитичку корисност података о рочној структури депозита становништва (која није расположива из нових извјештајних форми) и велико учешће депозита становништва у укупним депозитима, објављујемо додатну статистику: пресјек депозита становништва по рочности на: трансакционе, депозите по виђењу, краткорочне до једне године и дугорочне преко једне године. Депозити укључују депозите у КМ и страној валути. Закључно с подацима за септембар 2011. године ова статистика је била квартална али од октобарских података за 2011. ови подаци су на мјесечној основи. Укупни депозити становништва по рочности у наведеном додатном извјештају до септембра 2011. имали су ниже вриједности у поређењу с укупним депозитима становништва из серија монетарних података јер нису укључивали намјенске депозите становништва и камате. Почевши од података за октобар 2011. укључиће се изостављене ставке и на тај начин ће се разлике елиминисати. Табела 12. Секторска структура кредита комерцијалних банака Преглед секторске структуре кредита комерцијалних банака представља укупне кредите у КМ и страним валутама пласиране резидентним секторима. Прилог 12.а Аналитички преглед кредита комерцијалних банака У сврху лакшег приступа подацима за анализе кредита, израђен је садржајан прилог у Excel формату који обезбјеђује серију податка о кредитима резидентним секторима од комерцијалних банака за период од јанура 2006. године и даље. У прилогу су кредити разврстани по рочној, валутној и секторској класификацији.Кредити с валутном клаузулом везаном за EUR, CHF или неку другу страну валуту евидентирају се у колони КМ. Табела 13. Валутна структура депозита и кредита комерцијалних банака Валутна структура депозита и кредита комерцијалних банака представља пресјек по валутама укупних депозита и кредита. Депозити и кредити који носе валутну клаузулу којом се вежу за неку другу страну валуту EUR, CHF и остале стране валуте евидентирају се у колони КМ (као кредити или депозити у домаћој валути).Од септембра 2004. године промјена валутне структуре кредита резултат је примјене препорука Мисије ММФ-а за монетарну и финансијску статистику у БиХ из маја 2004. године према којој сви кредити пласирани у КМ, а који садрже валутну клаузулу (везани за било коју страну валуту) треба да буду класификовани као кредити у КМ (у домаћој валути). До септембра 1999. године нисмо располагали подацима о валутној структури депозита и кредита у Републици Српској, тако да је укупан износ депозита и кредита у Републици Српској за овај период укључен у колону Укупно. Табела 14. Куповина и продаја КМ С обзиром да је једини механизам емисије новца везан за трансакције куповине и продаје КМ, неопходно је пратити кретање истих. Подаци о куповини и продаји КМ се прате на дневној основи али се публиковање података врши на мјесечној основи. Кумулатив дневних продаја и куповина КМ даје салдо куповина и продаја извјештајног мјесеца. Износ кумулатив салда на крају извјештајног периода добијемо кад се на кумулатив салда на крају претходног периода додаје салдо куповина и продаја текућег мјесеца. Табела 15. Просјечне обавезне резерве ЦББиХ као једини инструмент монетарне политике користи обавезне резерве. Према важећим прописима основицу за обрачун обавезне резерве чине депозити и позајмљена средства, без обзира на валуту у којој се средства изразе. У основицу за обрачун обавезне резерве не улазе позајмљена средства која банке, на основу писменог уговора посуде од нерезидената, почев од 1. 11. 2008. године. У основицу за обрачун обавезне резерве не улазе средства влада ентитета намијењена за развојне пројекте, почев од 1. 5. 2009. године. Обрачунски период (период обрачуна обавезних резерви) је десетодневни, започиње сваког мјесеца у дане првог, једанаестог и двадесетпрвог, а завршава десетог, двадесетог и посљедњег дана у мјесецу. Стопа обавезне резерве коју примјењује Централна банка износи:14% на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа до једне године и 7% на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа преко једне године. Централна банка обрачунава накнаду банци на износ средстава те банке на рачуну резерви код Централне банке. Током претходних година стопа обавезне резерве, основице за обрачун обавезне резерве, накнаде и осталог се мијењала, што се може видјети из приложеног.Од 11. августа 1997. године, стопа обавезне резерве је била 10%, у основицу за обрачун обавезне резерве су се укључивали само депозити и позајмљена средства у КМ од домаћих сектора, осим банака. Средства с којим је банка одржавала обавезну резерву су били депозити те банке код ЦББиХ, салда рачуна резерви на крају сваког дана и просјечни износ готовине у трезорима банака. Накнада је износила 2,5% а односила се на држање средстава обавезних резерви већих од 5% депозитне основе за одређивање обавезних резерви до износа њених просјечних минималних резерви. Од 17. маја 2000. године се мијења начин утврђивања стопе накнаде на обавезне резерве. Стопа наканде се утврђује на основу аритметичке средине каматне стопе коју је остварила ЦББиХ на «overnight» депозите у EUR у периоду одржавања обавезне резерве.Од 1. јануара 2001. године основица за обрачун обавезне резерве се проширује и укључује поред депозита и позајмљених средстава резидената и депозите и позајмљена средства нерезидената, стопа обавезне резерве је и даље 10%.Од 1. јуна 2003. године у обрачуну обавезне резерве дошло је до сљедећих промјена: стопа обавезне резерве је смањена са 10% на 5%, у основицу за обрачун обавезне резерве улазе депозити и позајмљена средства у домаћој и осталим валутама изражени у КМ, док се готовина у трезорима банака искључује из средстава за одржавање обавезне резерве. Од 1. септембра 2004. године стопа обавезне резерве повећана је на 7,5%, а од 1. децембра 2004. на 10%. Од 1. децембра 2005. године стопа обавезне резерве износи 15%. Стопа накнаде се утврђивала: - на износ средстава који је банка дужна да држи као обавезну резерву по стопи 0,5%, - на износ средстава изнад обавезне резерве на бази аритметичке средине и/или пондерисаног просјека каматних стопа који је у истом периоду остварила Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана. Од 1. јануара 2008. године стопа обавезне резерве је повећана са 15% на 18%. Од 11. октобра 2008. године стопа обавезне резерве је смањена са 18% на 14%.Од 1. јануара 2009. године стопа обавезне резерве је 14% на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа до једне године, а 10% на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа преко једне године.Од 1. маја 2009. године стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа преко једне године износи 7%.Од 1. априла 2009. године стопа накнаде се утврђује:- на износ средстава који је банка дужна да држи као обавезне резерве по стопи 0.50%,- на износ средстава изнад обавезне резерве по стопи која се утврђује на основу просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту остварила Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана.Од 1. фебруара 2011. године стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа до једне године је смањена са 14% на 10%, док је стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа преко једне године остала непромијењена, 7%.Од 1. августа 2011. године мијења се обрачун накнаде банкама на износ средстaва које банке држе код ЦББиХ, на износ обавезне резерве - 70% и на износ средстава изнад обавезне резерве - 90% од стопе која се утврђује на основу пондерисаног просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту остварила ЦББиХ на депозите инвестиране до мјесец дана. Табела 16. Трансакције у платном промету Од 1. јануара 2001. године комерцијалне банке обављају платни промет у БиХ. У претходном периоду функцију платног промета су обављали заводи за платни промет. Централна банка је обезбиједила најсавременије системе за извршавање међубанкарских платних трансакција путем: RTGS и жироклиринга. RTGS (Real Time Gross Settlement System) је систем за поравнање у реалном времену, што значи да се налог поравна одмах након слања из једне банке у другу и клијенту су средства одмах на располагању. Систем жироклиринга ради мултилатерална поравнања у три дневна циклуса. Путем RTGS-а могу се поравнати сви налози, у складу с потребама клијената, а налози у износу већем од 10.000 КМ морају обавезно, док жироклиринг омогућава поравнања налога само до 10.000 КМ.Подаци о извршеним трансакцијама путем жироклиринга и RTGS-а публикују се и по броју извршених трансакција и вриједности трансакција. Мјесечни подаци представљају кумулатив извршених трансакција по броју и вриједности за извјештајни мјесец. Годишњи подаци предстваљају кумулатив извршених трансакција по броју и вриједности свих мјесеци извјештајне године. Табела 17. Девизне резерве Бруто девизне резерве чине стања билансних позиција краткорочне стране активе ЦББиХ (злато, располагање ЦББиХ SDR-ом, девизе у трезору ЦББиХ, преносиви депозити у страној валути код нерезидентних банака и остало) и инвестирања у хартије од вриједности од јула 2006. године по одлуци Инвестиционог комитета ЦББиХ. Нето девизне резерве представљају разлику између бруто девизних резерви и обавеза према нерезидентима. Монетарну пасиву ЦББиХ чине новац изван монетарних власти и депозити резидената код монетарних власти. Нето страна актива ЦББиХ представља разлику између нето девизних резерви и монетарне пасиве ЦББиХ. Табела 18. Преглед просјечних средњих курсева Просјечни средњи курсеви за извјештајни мјесец се рачунају на основу средњег курса одређене валуте са званичне курсне листе коју објављује ЦББиХ. Пондери за израчунавање просјечног курса јесу дани важења курсне листе. Израчунавају се и објављују мјесечни просјечни средњи курсеви као и квартални и годишњи просјечни средњи курсеви одређених валута. СЕКТОР ОСТАЛИХ ФИНАНСИЈСКИХ ИНСТИТУЦИЈА Методолошки основ Компилација и презентација статистике осталих финансијских институција (ОФИ) врши се у складу с основним правилима из ММФ-ог Приручника за монетарну и финансијску статистику (MFSM 2000) и Водича за компилацију монетарне и финансијске статистике (2007). Кориштењем наведених правила и концепата, те јединственог приступа за идентификовање, класификовање и књижење стања финансијских и нефинансијских средстава и обавеза финансијског сектора промовише се конзистентност између података кредитора и дужника на међународном нивоу, осигурава се конзистентност с другим сетовима макростатистика и омогућава поређење између земаља. Статистика сектора ОФИ коју је Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) произвела ретроактивно, с почетком од 2006. године, по новој методологији ММФ-а објављена је у International Financial Statistics (IFS), издање за децембар 2011. године, чиме је и званично потврђен квалитет новопроизведене статистике сектора ОФИ у БиХ. Монетарна статистика коју је публиковала ЦББиХ од августа 1997. до септембра 2011. године је обухватала податке ЦББиХ и банака из БиХ. Почевши од података публикованих за октобар 2011. године монетарна статистика је проширена статистиком сектора осталих финансијских институција БиХ (ОФИ), те су на тај начин доступни подаци за укупан финансијски сектор у БиХ, произведени у складу с методологијом ММФ-а. Сектор ОФИ у БиХ чине: осигуравајућа друштва, инвестициони фондови, друштва за лизинг, микрокредитне организације, брокерске куће и берзе.Статистика сектора ОФИ представља нову статистику коју компилира и публикује ЦББиХ, подаци су расположиви ретроактивно од 2006. године на годишњем а од 2011. године на полугодишњем нивоу. Статистика сектора ОФИ коју компилира и публикује ЦББиХ, производи хармонизоване податке о стању финансијских и нефинансијских средстава и обавеза свих институционалних јединица сектора ОФИ из БиХ, које су основане у складу с важећим законским прописима за сектор ОФИ, имају сједиште и обављају своје дјелатности на територији БиХ. Институције сектора ОФИ се баве финансијским посредовањем и помажу функционисању различитих сегмената финансијског система, не прикупљају депозите, њихов рад је регулисан важећим ентитетским законима. Извори података За компилацију статистике сектора осталих финансијских институција (ОФИ) у БиХ извори података су све институције из сљедећих подсектора: осигуравајућа друштва, инвестициони фондови, друштва за лизинг, микрокредитне организације, брокерске куће и берзе. На крају 2010. године 113 институција из сектора ОФИ у БиХ је укључено у редовну систематизовану статистику ЦББиХ. Број институција сектора ОФИ се мијењао током претходних година у складу с институционалним и статусним промјенама. Компилација и презентација података Активности на покретању статистике сектора ОФИ су почеле 2006. године, постепеним укључивањем у систематизовану статистику наведених подсектора, тако су формиране серије података од пет година пошто је до 2010. године статистика сектора ОФИ компилирана на годишњој основи. Од јуна 2011. године је организовано прикупљање података сектора ОФИ на полугодишној основи с тенденцијом да пређе у кварталну статистику по захтјеву ММФ-а, кад се обезбиједе одговарајући услови. Компилација података за израду статистике сектора ОФИ од наведених извјештајних јединица се врши путем извјештаја 4SR. Извјештај 4SR представља биланс стања за одређени извјештајни период сачињен на бруто основи према методологији ММФ-а. Овај извјештај, по могућности, требао би обухватити податке за све јединице у сектору финансијских институција, осим депозитних институција које су обухваћене извјештајима 1SR и 2SR (ЦББиХ и све банке из БиХ). Подаци се прикупљају и достављају Служби за статистику монетарног и финансијског сектора ЦББиХ, у складу с договореним роковима, електронским путем у Excel формату, а по потреби и у другом електронском формату. Поред извјештаја 4SR за одређени извјештајни период, институције сектора ОФИ достављају ЦББиХ и копије Биланса стања и Биланса успјеха за исти извјештајни период, сачињеног у складу с важећом законском регулативом у БиХ, што омогућава дјелимичну провјеру тачности извјештаја 4SR. Компилација стандардних извјештајних форми биланса стања и консолидованих прегледа је организована кроз први и други ниво. 3. Први ниво компилације подразумијева прикупљање података путем стандардне извјештајне форме 4SR о стању средстава и обавеза појединачних извјештајних јединица. Сљедећа фаза је агрегирање извјештајних јединица у подсекторске билансе стања. Подсекторски биланси садрже детаљне податке о стању финансијских и нефинансијских средстава и обавеза одређеног подсектора: осигуравајућих друштава, инвестиционих фондова, друштава за лизинг, микрокредитних организација, брокерских кућа и берзи. Даљим агрегирањем свих подсекторских биланса производи се биланс укупног сектора ОФИ. 2. Други ниво компилације подразумијева консолидацију података из секторског биланса стања у консолидовани преглед сектора ОФИ. Консолидовани преглед сектора ОФИ настаје консолидацијом међусобних потраживања и обавеза институционалних јединица сектора ОФИ. Консолидовани преглед сектора ОФИ у БиХ се не публикује због уочених пропуста у вези са секторизацијом у извјештајима 4SR, уз напомену да ће се у будућности радити на том да се званично и објаве косолидовани подаци сектора ОФИ. Дисеминација података се врши путем веб странице ЦББиХ за укупан сектор ОФИ у БиХ а, такође, и за сваку подгрупу посебно, почевши од података објављених у децембру 2011. године. Подаци ће се, такође, презентовати у публикацијама које припрема ЦББиХ. Ревизија података Ревизија публикованих података се врши првог наредног извјештајног периода у случају доставе нових коригованих информација и података од извјештајних јединица и методолошких промјена у процедурама компилације биланса стања и консолидованих прегледа.Ревидирани подаци се означавају фуснотом којом се објашњава настала промјена. Ревизија података у серијама података се врши од момента настанка промјене која је резултирала промјеном у серији података ако постоје услови за то.Ако дође до промјене у презентацији, као што је: публиковање новог индикатора, инструмента или слично, историјска серија података се ревидира од момента увођења новог индикатора ако постоје одговарајући услови за то. Правила, концепти и принципи за компилацију биланса стања и консолидованих прегледа У процесу компилације стандардне извјештајне форме 4SR (биланса стања) за сектор ОФИ и консолидованих прегледа поштују се иста правила и концепти као и за статистику монетарног сектора која су доступна на веб страници ЦББиХ, у оквиру фолдера Статистика / Финансијски сектор у БиХ / Монетарна статистика / Упутство за компилацију и презентацију статистике монетарног и финансијског сектора на основу стандардних извјештајних форми. Класификација активе и пасиве по финансијским инструментима у стандардним извјештајним форамама Оквирну структуру биланса стања Централне банке (1SR), банака (2SR) и ОФИ-ја (4SR) чине сљедећи финансијски инструменти. Зависно од врсте извјештајне јединице одређени инструменти ће се појавити у извјештају:АктиваМонетарно злато и SDR - специјална права вучења,Валута и депозити,Хартије од вриједности осим акција,Кредити (зајмови),Акције и остали властити капитал,Техничке резерве за осигурања,Финансијски деривати,Остала потраживања,Нефинансијска активаПасива Новац у оптицају Депозити укључени у новчану масу Депозити искључени из новчане масе Хартије од вриједности изузев акција, укључене у новчану масу Хартије од вриједности изузев акција, искључене из новчане масе Кредити Техничке резерве осигурања Остала пасива Акције и други капитал Детаљније објашњења о карактеристикама финансијских инструмената као и извјештајни обрасци су доступни на веб страници ЦББиХ, фолдер Статистика / фолдер Финансијски сектор / Нова методологија / Упутство за компилацију и презентацију монетарног и финансијског сектора на основу стандардних извјештајних форми / Извјештајне форме 1SR, 2SR, 2SR проширени и 4SR. Класификација институционалних јединица у секторе за израду стандардних извјештајних форми Институционалне јединице се разликују према својим економским циљевима, функцијама и дјеловању те се групишу у секторе са сличним карактеристикама. Институционалне јединице се класификују у стандардним извјештајним формама у сектор нерезидената и резидентне секторе:а) Сектор нерезиденти (сви нерезидентне институционалне јединице се укључују збирно у позицију нерезидената у оквиру одређеног финансијског инструмента),б) Резидентни сектори (све резидентне институционалне јединице се класификују у оквиру одређеног финансијског инструмента у складу с доље наведеним објашњењем) јесу: - Финансијске институције чине: Централна банка, остале депозитарне институције банке, остале финансијске институције: осигуравајућа друштва и пензиони фондови, остали финансијски посредници, осим осигуравајућих друштава и пензионих фондова, финансијски посредници, - Нефинансијске институције се дијеле на: Јавне нефинансијске институције које контролише и оснива држава, с најмање 50% учешћа, а обављају дјелатности од општег интереса. Приватне (остале) нефинансијске институције које се баве производњом и продајом добара и услуга за потребе тржишта су у већинском приватном власништву правних или физичких лица и обављају дјелатности у циљу стицања добити.-Влада, која се дијели на: - Централну владу, за израду монетарне статистике Централне банке у централну владу се укључују институције на нивоу Босне и Херцеговине, владе ентитета Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, влада Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, фондови социјалне сигурности на нивоу ентитета. - Локалну владу, за израду монетарне статистике Централне банке локална влада у Босни и Херцеговини укључује владе кантона и општине.За правилну класификацију сектора владе у Босни и Херцеговини у стандардним извјештајним формама користи се Упутство о класификацији буџетских корисника и ванбуџетских фондова у Босни и Херцеговини, које је припремила Служба за статистику монетарног и финансијског сектора ЦББиХ.- Становништво или домаћинства могу сачињавати једна или више особа које сопственим или заједничким радом остварују приходе продајом роба или услуга на тржишту троше стечени приход и дијеле мјесто становања. Сектор становништва укључује појединце, кућне радиности, самосталне занатске радионице, самосталне трговинске радње, итд.- Непрофитне институције су на услузи становништву и немају за основни циљ стицање профита, иако профит могу остварити кроз обављање дјелатности. Овај сектор укључује: хуманитарне организације, вјерске организације, спортске клубове, политичке партије, синдикалне организације, привредне коморе, итд. У стандардним извјештајним формама, позиције које се односе на становништво и непрофитне институције које служе становништву приказане су заједно као Остали резидентни сектори. Дисеминација података Подаци статистике сектора ОФИ коју производи ЦББиХ, на основу нове методологије ММФ-а за монетарну статистику објављују се мјесечно у International Finanancial Statistics - IFS, почевши од издања за децембар 2011. године. Подаци сектора ОФИ се објављују на веб страници ЦББиХ, фолдер Статистика / Финансијски сектор у БиХ / Сектор ОФИ, почевши од децембра 2011. године и у публикацијама ЦББиХ. Садржај табела које се објављују на веб страници ЦББиХ за сектор ОФИ дат је укратко у тексту који слиједи: Табела 1. Биланс стања ОФИ-ја БиХ Биланс стања ОФИ-ја у БиХ представља агрегирани биланс стања свих подсекторских биланса стања, и то осигуравајућих друштава, инвестиционих фондова, друштава за лизинг, микрокредитних организација, брокерских кућа и берзи, састављен на бруто основи у складу са стандарном класификацијом финансијских инструмента препорученом од ММФ-а, на крају одређеног извјештајног периода. На крају 2010. године 113 институција сектора ОФИ је било укључено у Биланс стања ОФИ-ја БиХ. Код презентације биланса стања акценат је дат на финансијске инструменте за разлику од консолидованих прегледа код којих је акценат на секторима. За консолидацију институција сектора ОФИ у БиХ нису стечени услови услијед пропуста у секторизацији у извјештајима 4SR. Ови пропусти би требали бити елиминисани убудуће, што ће омогућити консолидацију унутар сектора ОФИ и према осталим секторима. Важно је напоменути да су износи укупне активе / укупне пасиве у агрегираном Билансу стања ОФИ-ја БиХ већи у односу на укупну активу / укупну пасиву биланса стања које наведене извјештајне јединице сектора ОФИ састављају у складу с важећом законском регулативом за износе резервисања за кредитне губитке и акумулирану амортизацију којим се не умањује актива већ се евидентирају на страни пасиве, у оквиру ставке остала дуговања у складу с методологијом ММФ-а. Додатак Билансу стања ОФИ-ја БиХ дат је у Excel sheetu, Прилогу 1.а 4SR - Биланс стања осталих финансијских институција БиХ, с детаљнијом валутном и секторском структуром финансијских инструмената (детаљније у тексту који слиједи). Прилог 1а. 4SR – Биланс стања осталих финансијских институција Додатак уз табелу 1. је Прилог 1а. којим се презентују аналитички подаци о валутној и секторској структури појединачних финансијских инструмента у агрегираном билансу стања свих ОФИ из БиХ, израђеном на бруто основи. За правилну класификацију финансијских инструмента при састављању извјештаја 4SR, извјештајне јединице сектора ОФИ треба да користе Упутство за компилацију и презентацију монетарног и финансијског сектора на основу стандардних извјештајних форми, објављено на веб страници ЦББиХ, фолдер Статистика / фолдер Финансијски сектор / Нова методологија / гдје су такође објављени обрасци стандардних извјештајних форми 1SR, 2SR, 2SR проширени и 4SR. Важно је напоменути да су износи укупне активе / укупне пасиве већи у извјештају 4SR у односу на укупну активу / укупну пасиву биланса стања које наведене извјештајне јединице сектора ОФИ састављају у складу с важећом законском регулативом за износе резервисања за кредитне губитке и акумулирану амортизацију којим се не умањује актива већ се евидентирају на страни пасиве, у оквиру ставке остала дуговања у складу с методологијом ММФ-а. Табела 2. Биланс стања осигуравајућих друштава БиХ Биланс стања осигуравајућих друштава БиХ представља агрегирани биланс стања свих осигуравајућих друштава из БиХ, састављен на бруто основи у складу с методологијом ММФ-а. Овај биланс обезбјеђује хармонизоване податке на нивоу БиХ. У податке Биланса стања осигуравајућих друштава на крају децембра 2010. године је укључено 15 осигуравајућих друштава са сједиштем у Федерацији БиХ и 11 осигуравајућих друштава са сједиштем у Републици Српској. Важно је напоменути да су износи укупне активе / укупне пасиве у Билансу стања осигуравајућих друштава које публикује ЦББиХ већи у односу на укупну активу / укупну пасиву биланса стања које наведене извјештајне јединице сектора ОФИ састављају у складу с важећом законском регулативом за износе резервисања за кредитне губитке и акумулирану амортизацију којим се не умањује актива већ се евидентирају на страни пасиве, у оквиру ставке остала дуговања у складу с методологијом ММФ-а. Табела 3. Биланс стања инвестиционих фондова БиХ Биланс стања инвестиционих фондова из БиХ представља агрегирани биланс стања свих инвестиционих фондова из БиХ, састављен на бруто основи у складу с методологијом ММФ-а. Овај биланс обезбјеђује хармонизоване податке на нивоу БиХ. У податке Биланса стања инвестиционих фондова на крају децембра 2010. године је укључено 15 инвестиционих фондова са сједиштем у Федерацији БиХ и 17 инвестиционих фондова са сједиштем у Републици Српској. Важно је напоменути да су износи укупне активе / укупне пасиве у Билансу стања инвестиционих фондова БиХ већи у односу на укупну активу / укупну пасиву биланса стања које наведене извјештајне јединице сектора ОФИ састављају у складу с важећом законском регулативом за износе резервисања за кредитне губитке и акумулирану амортизацију којим се не умањује актива већ се евидентирају на страни пасиве, у оквиру ставке остала дуговања у складу с методологијом ММФ-а. Табела 4. Биланс стања друштава за лизинг БиХ Биланс стања друштава за лизинг из БиХ представља агрегирани биланс стања свих друштава за лизинг из БиХ, састављен на бруто основи у складу с методологијом ММФ-а. Овај биланс обезбјеђује хармонизоване податке на нивоу БиХ. У податке Биланса стања друштава за лизинг на крају децембра 2010. године је укључено осам друштава за лизинг са сједиштем у Федерацији БиХ и једног друштва за лизинг са сједиштем у Републици Српској. Важно је напоменути да су износи укупне активe / укупне пасиве у Билансу стања друштава за лизинг БиХ већи у односу на укупну активу / укупну пасиву биланса стања које наведене извјештајне јединице сектора ОФИ састављају у складу с важећом законском регулативом за износе резервисања за кредитне губитке и акумулирану амортизацију којим се не умањује актива већ се евидентирају на страни пасиве, у оквиру ставке остала дуговања у складу с методологијом ММФ-а. Табела 5. Биланс стања микрокредитних организација БиХ Биланс стања микрокредитних организација БиХ представља агрегирани биланс стања свих микрокредитних организација из БиХ, састављен на бруто основи у складу с методологијом ММФ-а. Овај биланс обезбјеђује хармонизоване податке на нивоу БиХ. У податке Биланса стања микрокредитних организација на крају децембра 2010. године је укључено 17 микрокредитних организација са сједиштем у Федерацији БиХ и седам са сједиштем у Републици Српској. Важно је напоменути да су износи укупне активе / укупне пасиве у Билансу стања микрокредитних организација БиХ већи у односу на укупну активу / укупну пасиву биланса стања које наведене извјештајне јединице сектора ОФИ састављају у складу с важећом законском регулативом за износе резервисања за кредитне губитке и акумулирану амортизацију којим се не умањује актива већ се евидентирају на страни пасиве, у оквиру ставке остала дуговања у складу с методологијом ММФ-а. Табела 6. Биланс стања брокерских кућа БиХ Биланс стања брокерских кућа БиХ представља агрегирани биланс стања свих брокерских кућа из БиХ, састављен на бруто основи у складу с методологијом ММФ-а. Овај биланс обезбјеђује хармонизоване податке на нивоу БиХ. У податке Биланса стања брокерских кућа на крају децембра 2010. године је укључено 14 брокерских кућа са сједиштем у Федерацији БиХ и шест са сједиштем у Републици Српској. Важно је напоменути да су износи укупне активе / укупне пасиве у Билансу стања брокерских кућа БиХ већи у односу на укупну активу / укупну пасиву биланса стања које наведене извјештајне јединице сектора ОФИ састављају у складу с важећом законском регулативом за износе резервисања за кредитне губитке и акумулирану амортизацију којим се не умањује актива већ се евидентирају на страни пасиве, у оквиру ставке остала дуговања у складу с методологијом ММФ-а. Табела 7. Биланс стања берзи БиХ Биланс стања берзи БиХ представља агрегирани биланс стања берзе у Сарајеву и берзе у Бањој Луци, састављен на бруто основи у складу с методологијом ММФ-а. Овај биланс обезбјеђује хармонизоване податке берзи на нивоу БиХ. Важно је напоменути да су износи укупне активе / укупне пасиве у Билансу стања берзи БиХ већи у односу на укупну активу / укупну пасиву биланса стања које наведене извјештајне јединице сектора ОФИ састављају у складу с важећом законском регулативом за износе резервисања за кредитне губитке и акумулирану амортизацију којим се не умањује актива већ се евидентирају на страни пасиве, у оквиру ставке остала дуговања у складу с методологијом ММФ-а.
